|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.12.-14.12.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Ova tri predmeta većina dece OTALJAVA, a psiholozi smatraju da su oni do 12. godine NAJVAŽNIJI za razvoj mozga

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 6.11.2018
Fizičko, muzičko i likovno najvažniji su predmeti do detetove 12. godine, smatraju stručnjaci.

image
/11


 

Fizičko, muzičko i likovno najvažniji su predmeti do detetove 12. godine, smatraju stručnjaci. Iako od bitnog značaja za razvoj kreativnosti kod najmlađih, ovi predmeti u našem obrazovnom sistemu, ali i kod roditelja đaka, često su potpuno nepravedno marginalizovani.
Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, pevanje, crtanje... Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu. Nije bilo mnogo izbora kada je u pitanju kupovina igračaka, te su mališani od malih nogu sami osmišljavali svoju igru. Danas, s druge strane, stilovi života prosečne porodice lišili su decu svega toga.
- Deca do škole putuju prevozom, posle nastave ostaju u produženom boravku ili sede zakovani za ekran u kućama. Statični su i u školi i izvan nje i zato su fizičko, muzičko i likovno danas značajniji više nego ikad. Zadatak nas nastavnika je da stvorimo podsticajno okruženje za svoje učenike i da im priuštimo prostor u kojem će učiti kroz igru, kako tokom same nastave, tako i na odmorima, vannastavnim aktivnostima - kaže za “Blic” učiteljica u OŠ “Milan Rakić” u Banji Vrujci, Željana Radojičić Lukić, koja je inače proglašena za jednu od 50 najboljih nastavnika na svetu ulaskom u top 50 “GlobalTeacherPrize”.
Bez nastave likovne i muzičke kulture guši se i teže razvija kreativnost, smatra ona, a bez kreativnosti nema stavralaštva ni na kojem polju.
- Nastava nam je odavno postala dosadna i to nije tajna. Istina, teško je i očekivati da nemotivisani nastavnici realizuju zanimljivu nastavu. I to nije samo problem naše zemlje, to je problem većine školskih sistema, naročito onih čije trendove pratimo - objašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.
Najnovija naučna dostignuća daju pouzdane podatke o velikim sposobnostima ljudskog mozga i dele mozak na levu i desnu hemisferu. Leva strana mozga obrađuje zadatke koji imaju veze s logikom i analitičkim razmišljanjem. Desna strana ima svoje funkcije u motorici, izražavanju osećanja, muzici, obradi slika, bojama, imaginaciji, prepoznavanju ljudskih lica, kretivnosti... Upravo to su i zadaci nastave muzičkog, likovnog i fizičkog.
- Motorika, muzika, boje, slike aktiviraju više desnu hemisferu. Aktivirajući i vežbajući korišćenje desne hemisfere mozga, poboljšavamo ispoljavanje naše kreativnosti. Kreativnost je sposobnost koja postoji kao naš potencijal, ali u obrazovnom sistemu nije dovoljno podržan njen razvoj - objašnjava školski psiholog Marina Nadejin Simić.
Cela naša kultura je verbalna, ističe psiholog Nadejin Simić, a smatra se da je uspeh u školovanju zagaratovan usvajanjem velikog broja informacija.
- Lično smatram da je budućnost učenja u izlasku iz okvira učionice u učionice pod otvorenim nebom, kao što su: reka, planina, šuma, jezero, morska obala, podvodni svet, vazdušni prostor, farma, pećina, arheološko nalazište... Važno je da se na vreme pripremimo za izazove koje nam donosi multidisciplinarni pristup učenju u budućnosti u kojem će se akcenat stavljati na podsticanje kreativnosti, socijalne inteligencije, ali i fine motorike, kao resursa kojima kompjuteri, barem u najskorijoj budućnosti, ne mogu konkurisati - pojašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.
Da bi fizičko, muzičko i likovno mogli da detetu otvore pun potencijal, koncepcija predmeta mora biti korigovana.
- Fizičko, muzičko i likovno kod nas nisu najvažniji predmeti, iako imaju velikih potencijala za razvoj dece i njihovih interesovanja za školu. U tom kontekstu ova tri predmeta nisu prioritetni. Sama koncepcija tih predmeta morala bi biti korigovana, manje teorija, a više slikanja, vežbanja, muzike. Što se tiče fizičkog vaspitanja, problem je i u savremenom životnom stilu koji je pretežno “sedelački”. Deca su navikla da sede u školi, u autobusu, za kompjuterom, ispred televizora. Iz te navike proističe smanjena potreba neke dece za kretanjem - smatra psiholog Marina Nadejin Simić.
Naučiti dete da uči
Program „Nikola Tesla centar“ (NTC), autora Ranka Rajovića, proglašen je za najbolji na svetu od strane „Mensa International“. Ovaj program se već sprovodi u Španiji, Sloveniji, Švajcarskoj, BiH, Srbiji...
- Program NTC se sastoji iz tri celine. Prvi deo se odnosi na razvoj mozga i sposobnosti. Drugi deo programa je način učenja. Napamet naučene pesmice, veće lekcije ili definicije brzo se zaboravljaju pa se kod dece stvara otpor i strah od odgovaranja. Treći deo programa su problemska pitanja, gde dete mora da razmišlja i poveže ono što zna da bi došlo do odgovora (zagonetne priče, problemska pitanja). Svaki od ova tri programa je novina u predškolskom i školskom obrazovanju u Srbiji - rekao je Ranko Rajović, autor programa.
Primer Finske
Jedna od najboljih zemalja na svetu kada je obrazovanje u pitanju je Finska. Njihovi prosvetari nisu malo plaćeni, ovo zanimanje se veoma poštuje s obzirom na to da Finci smatraju da je kvalitetno detinjstvo najvažniji temelj za život. U Finskoj se učitelji ohrabruju da naprave svoje mini-laboratorije u kojima mogu istraživati zajedno sa učenicima, kojima je takav način učenja daleko zanimljiviji od teorije.
- Ne možemo gajiti lažnu nadu da možemo skoro da ih dostignemo. Pre svega, njihove škole su oaze podsticajne sredine za učenje, opremljene su po najvišim standardima, a kod nas se još smatra uspehom ako u školi obezbedimo pristup internetu ili opremimo toalete. Nismo ni primetili da su nam škole postale sive i ružne, dosadne i nemotivišuće. Sve dok nam školske učionice liče na kasarne i dok u njima koristimo prevaziđene nastavne metode, imaćemo decu koja imaju alergiju na bilo koji vid stvaralaštva - smatra Željana Radojičić Lukić.
Zahvaljujući uzajamnom poverenju između škole, učitelja i roditelja, deca dobijaju vrlo malo zadataka koje treba da urade kod kuće, jer se smatra da su dovoljno naučili u školi.
- Drugi problem je sadržan u masovnom padu motivacije izazvanim nepodsticajnim i neuslovnim školskim prostorima. Većina javnosti ubraja u razmaženost potrebu dece da se u 21. veku istuširaju nakon nastave fizičkog, što ukazuje na našu društvenu pomirenost sa siromaštvom i odsustvom težnje ka uspostavljanju standarda školskih objekata u 21. veku. „Budi zadovoljan time što imaš, jer ne pripadaš onoj trećini učenika Srbije koji ne znaju ni kako izgleda fiskulturna sala“, ne sme da bude rečenica kojom ćemo ućutkivati decu i roditelje koja insistiraju na minimumu lične higijene - kaže učiteljica Željana Radojičić Lukić.

Iako od bitnog značaja za razvoj kreativnosti kod najmlađih, ovi predmeti u našem obrazovnom sistemu, ali i kod roditelja đaka, često su potpuno nepravedno marginalizovani.
Nekada su dečji dani podrazumevali svakodnevno trčanje, pentranje po drveću, istraživanje seoskih šumaraka, otkrivanje novih potoka, igranje žmurke, pevanje, crtanje... Svakim skokom preko ograde, reke, stene, dete je odmeravalo širinu koju je trebalo preskočiti, bilo je potrebno konstantno razmišljati i držati ravnotežu. Nije bilo mnogo izbora kada je u pitanju kupovina igračaka, te su mališani od malih nogu sami osmišljavali svoju igru. Danas, s druge strane, stilovi života prosečne porodice lišili su decu svega toga.

- Deca do škole putuju prevozom, posle nastave ostaju u produženom boravku ili sede zakovani za ekran u kućama. Statični su i u školi i izvan nje i zato su fizičko, muzičko i likovno danas značajniji više nego ikad. Zadatak nas nastavnika je da stvorimo podsticajno okruženje za svoje učenike i da im priuštimo prostor u kojem će učiti kroz igru, kako tokom same nastave, tako i na odmorima, vannastavnim aktivnostima - kaže za “Blic” učiteljica u OŠ “Milan Rakić” u Banji Vrujci, Željana Radojičić Lukić, koja je inače proglašena za jednu od 50 najboljih nastavnika na svetu ulaskom u top 50 “GlobalTeacherPrize”.

 

Bez nastave likovne i muzičke kulture guši se i teže razvija kreativnost, smatra ona, a bez kreativnosti nema stavralaštva ni na kojem polju.
- Nastava nam je odavno postala dosadna i to nije tajna. Istina, teško je i očekivati da nemotivisani nastavnici realizuju zanimljivu nastavu. I to nije samo problem naše zemlje, to je problem većine školskih sistema, naročito onih čije trendove pratimo - objašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.

 

Najnovija naučna dostignuća daju pouzdane podatke o velikim sposobnostima ljudskog mozga i dele mozak na levu i desnu hemisferu. Leva strana mozga obrađuje zadatke koji imaju veze s logikom i analitičkim razmišljanjem. Desna strana ima svoje funkcije u motorici, izražavanju osećanja, muzici, obradi slika, bojama, imaginaciji, prepoznavanju ljudskih lica, kretivnosti... Upravo to su i zadaci nastave muzičkog, likovnog i fizičkog.
- Motorika, muzika, boje, slike aktiviraju više desnu hemisferu. Aktivirajući i vežbajući korišćenje desne hemisfere mozga, poboljšavamo ispoljavanje naše kreativnosti. Kreativnost je sposobnost koja postoji kao naš potencijal, ali u obrazovnom sistemu nije dovoljno podržan njen razvoj - objašnjava školski psiholog Marina Nadejin Simić.

 

Cela naša kultura je verbalna, ističe psiholog Nadejin Simić, a smatra se da je uspeh u školovanju zagaratovan usvajanjem velikog broja informacija.
- Lično smatram da je budućnost učenja u izlasku iz okvira učionice u učionice pod otvorenim nebom, kao što su: reka, planina, šuma, jezero, morska obala, podvodni svet, vazdušni prostor, farma, pećina, arheološko nalazište... Važno je da se na vreme pripremimo za izazove koje nam donosi multidisciplinarni pristup učenju u budućnosti u kojem će se akcenat stavljati na podsticanje kreativnosti, socijalne inteligencije, ali i fine motorike, kao resursa kojima kompjuteri, barem u najskorijoj budućnosti, ne mogu konkurisati - pojašnjava učiteljica Željana Radojičić Lukić.

 

Da bi fizičko, muzičko i likovno mogli da detetu otvore pun potencijal, koncepcija predmeta mora biti korigovana.
- Fizičko, muzičko i likovno kod nas nisu najvažniji predmeti, iako imaju velikih potencijala za razvoj dece i njihovih interesovanja za školu. U tom kontekstu ova tri predmeta nisu prioritetni. Sama koncepcija tih predmeta morala bi biti korigovana, manje teorija, a više slikanja, vežbanja, muzike. Što se tiče fizičkog vaspitanja, problem je i u savremenom životnom stilu koji je pretežno “sedelački”. Deca su navikla da sede u školi, u autobusu, za kompjuterom, ispred televizora. Iz te navike proističe smanjena potreba neke dece za kretanjem - smatra psiholog Marina Nadejin Simić.
Naučiti dete da uči

 

Program „Nikola Tesla centar“ (NTC), autora Ranka Rajovića, proglašen je za najbolji na svetu od strane „Mensa International“. Ovaj program se već sprovodi u Španiji, Sloveniji, Švajcarskoj, BiH, Srbiji...
- Program NTC se sastoji iz tri celine. Prvi deo se odnosi na razvoj mozga i sposobnosti. Drugi deo programa je način učenja. Napamet naučene pesmice, veće lekcije ili definicije brzo se zaboravljaju pa se kod dece stvara otpor i strah od odgovaranja. Treći deo programa su problemska pitanja, gde dete mora da razmišlja i poveže ono što zna da bi došlo do odgovora (zagonetne priče, problemska pitanja). Svaki od ova tri programa je novina u predškolskom i školskom obrazovanju u Srbiji - rekao je Ranko Rajović, autor programa.

Primer Finske

Jedna od najboljih zemalja na svetu kada je obrazovanje u pitanju je Finska. Njihovi prosvetari nisu malo plaćeni, ovo zanimanje se veoma poštuje s obzirom na to da Finci smatraju da je kvalitetno detinjstvo najvažniji temelj za život. U Finskoj se učitelji ohrabruju da naprave svoje mini-laboratorije u kojima mogu istraživati zajedno sa učenicima, kojima je takav način učenja daleko zanimljiviji od teorije.

 

- Ne možemo gajiti lažnu nadu da možemo skoro da ih dostignemo. Pre svega, njihove škole su oaze podsticajne sredine za učenje, opremljene su po najvišim standardima, a kod nas se još smatra uspehom ako u školi obezbedimo pristup internetu ili opremimo toalete. Nismo ni primetili da su nam škole postale sive i ružne, dosadne i nemotivišuće. Sve dok nam školske učionice liče na kasarne i dok u njima koristimo prevaziđene nastavne metode, imaćemo decu koja imaju alergiju na bilo koji vid stvaralaštva - smatra Željana Radojičić Lukić.

Zahvaljujući uzajamnom poverenju između škole, učitelja i roditelja, deca dobijaju vrlo malo zadataka koje treba da urade kod kuće, jer se smatra da su dovoljno naučili u školi.
- Drugi problem je sadržan u masovnom padu motivacije izazvanim nepodsticajnim i neuslovnim školskim prostorima. Većina javnosti ubraja u razmaženost potrebu dece da se u 21. veku istuširaju nakon nastave fizičkog, što ukazuje na našu društvenu pomirenost sa siromaštvom i odsustvom težnje ka uspostavljanju standarda školskih objekata u 21. veku. „Budi zadovoljan time što imaš, jer ne pripadaš onoj trećini učenika Srbije koji ne znaju ni kako izgleda fiskulturna sala“, ne sme da bude rečenica kojom ćemo ućutkivati decu i roditelje koja insistiraju na minimumu lične higijene - kaže učiteljica Željana Radojičić Lukić.

 

Izvor: blic

Kada deca počinju da pamte?
U kom periodu mališani ppočinju da pamte detalje?
8
15 lekcija iz bontona koje svako dete treb...
Lepo ponašanje ili bonton je ključ za uspešnu socijalizaciju i za održavanje kvalitetnih odnosa sa ljudima! Naučite mali...
4
Ako li te ja opandrčim…
Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet? Ja se sećam vrlo dobro. Volela sam te čvrsto utemeljene granice....
4
Babin lek za jači dečiji imunitet
Neće moje dete jesti nešto to se daje konjima, pomislila sam
4


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Duškić
I mama je oduševljena CortinaT kremom
Odlična krema, meni čim je hladno vreme izlaze mali lišaji, peruta mi se koža lica, rešenje je CortinaT krem. Mama koja živi na selu, takođe koristi, za ruke, lice , laktove, apsolutno za sve. Posebno joj odgovara zbog blagog mirisa, u poslednje vreme je guše ti mirisi jaki. Kad sam bila kod nje sa decom nisam ni nosila, kod nje ima u rezervi uvek.  Više >>
image

Kolačići od kuglica
Kuvar: Torbica
Preukusne kuglice, za čas se naprave!

Anketa

Razmak izmedju dva carska reza
matematicarka

Ako ste imali dva ili tri carska reza koliko vremena je proslo izmedju njih?

Oznake

Click Here