|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.12.-14.12.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori – Vladeta Jerotić

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 7.1.2019
Veliki Vladeta Jerotić, o veri, sumnji, preispitivanju. O ličnom rastu, unutrašnjim dilemama, sopstvenim borbama. I kao i uvek, svaka mu je na mestu.

image
/11


“Čovek je biće progresa i regresa. Ako ne radimo svaki dan nešto valjano, za nekoliko dana i ono valjano što smo nekad naučili, počinjemo da zaboravljamo. Čovek ako ne napreduje, on će nazadovati. Nema statike. Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori.

 

Vera u nekoga je prvobitna, prirodna vera novorođenog deteta u svoje roditelje (najpre majku). Erik Erikson ovu prvu veru naziva prapoverenje.
Ukoliko majka svojom ljubavlju prema detetu ispoljenu dojenjem, brigom i privrženošću (ne i preteranom brigom, jer je ta briga onda znak neurotičnog straha kod majke), ovoj majčinoj ljubavi ubrzo se pridružuje i otac. Ukoliko ostanu dosledni u ispoljavanju istinskih osećanja prema detetu (ostajući istovremeno privrženi jedno drugom), stvaraju se povoljni uslovi da vera deteta u Život ostane u njemu trajna.
Tad može započeti i trajan proces preoblikovanja (transformacije) vere.
Pošto ništa u kosmosu – kažu astronomi i astrofizičari – ne može biti zauvek dato, ostati isto i nepromenjivo, a kaže se s pravom da kako je gore, tako je i dole, i obratno, tako treba da bude i sa čovekovom verom.
Ne može, dakle, biti istina da postoji neki čovek u svetu koji, i kada je stekao povoljno veru u detinjstvu i zadržao je u adolescenciji i kasnije (što nije uvek slučaj), ostaje na toj istoj veri celog svog života, bez obzira koliko dugo živeo.
Zato volim staru jevrejsku izreku: ako ne postanemo bolji, postaćemo gori! Jednom reči, vera treba, pa i mora da doživljava preinačavanja. To znači da se ona prirodno koleba između jače i/ili slabije vere.
Upravo na putu preispitivanja vere, plodnog nezadovoljstva dostignutog stupnja svoje vere, počinje prelaz iz razreda u razred. Uvek viši, do najvišeg, nikad dostupnog. Ovaj blagosloveni proces, Karl Gustav Jung nazvao je individuacija ili individuacioni proces, a hrišćanstvo – oboženje.
Prepreke i iskušenja na ovako dugom putu su brojna.
Jung ih naziva: senka, persona, mana-ličnost, animus i anima, a cilj preispitivanja vere je stići do Sopstva, psihičke stanice na putu preispitivanja koja je iznad principa Ja, a u čijem se središtu (za hrišćanske narode) nalazi Isus Hristos.
Od jačine naše vere zavisi i da li ćemo iskušenja prepoznati kao šansu i izazov, da bismo dalje napredovali u upoznavanju sebe, a samim tim prepoznavanju, otkrivanju Boga u sebi ili će doći do privremenog ili trajnog zastoja.
Čovek se obrazuje tako što u školi prelazi iz razreda u razred. Neko završi samo osnovnu školu, drugi gimnaziju, treći fakultet.  Ali, bez obzira na nivo obrazovanja koji stekne, svaki čovek ostaje trajno nezadovoljan ukoliko prestane da se kreće. Isto je i sa verom. Ukoliko nema preispitivanja, sumnji, kolebanja, rasta i padanja, neće biti ni vere.”
Autor: Vladeta Jerotić, psihijatar, psihoterapeut, akademik, pisac

Vera u nekoga je prvobitna, prirodna vera novorođenog deteta u svoje roditelje (najpre majku). Erik Erikson ovu prvu veru naziva prapoverenje.
Ukoliko majka svojom ljubavlju prema detetu ispoljenu dojenjem, brigom i privrženošću (ne i preteranom brigom, jer je ta briga onda znak neurotičnog straha kod majke), ovoj majčinoj ljubavi ubrzo se pridružuje i otac. Ukoliko ostanu dosledni u ispoljavanju istinskih osećanja prema detetu (ostajući istovremeno privrženi jedno drugom), stvaraju se povoljni uslovi da vera deteta u Život ostane u njemu trajna.

 

Tad može započeti i trajan proces preoblikovanja (transformacije) vere.
Pošto ništa u kosmosu – kažu astronomi i astrofizičari – ne može biti zauvek dato, ostati isto i nepromenjivo, a kaže se s pravom da kako je gore, tako je i dole, i obratno, tako treba da bude i sa čovekovom verom.

 

Ne može, dakle, biti istina da postoji neki čovek u svetu koji, i kada je stekao povoljno veru u detinjstvu i zadržao je u adolescenciji i kasnije (što nije uvek slučaj), ostaje na toj istoj veri celog svog života, bez obzira koliko dugo živeo.Zato volim staru jevrejsku izreku: ako ne postanemo bolji, postaćemo gori! Jednom reči, vera treba, pa i mora da doživljava preinačavanja. To znači da se ona prirodno koleba između jače i/ili slabije vere.

 

Upravo na putu preispitivanja vere, plodnog nezadovoljstva dostignutog stupnja svoje vere, počinje prelaz iz razreda u razred. Uvek viši, do najvišeg, nikad dostupnog. Ovaj blagosloveni proces, Karl Gustav Jung nazvao je individuacija ili individuacioni proces, a hrišćanstvo – oboženje.

 

Prepreke i iskušenja na ovako dugom putu su brojna.Jung ih naziva: senka, persona, mana-ličnost, animus i anima, a cilj preispitivanja vere je stići do Sopstva, psihičke stanice na putu preispitivanja koja je iznad principa Ja, a u čijem se središtu (za hrišćanske narode) nalazi Isus Hristos.

 

Od jačine naše vere zavisi i da li ćemo iskušenja prepoznati kao šansu i izazov, da bismo dalje napredovali u upoznavanju sebe, a samim tim prepoznavanju, otkrivanju Boga u sebi ili će doći do privremenog ili trajnog zastoja.
Čovek se obrazuje tako što u školi prelazi iz razreda u razred. Neko završi samo osnovnu školu, drugi gimnaziju, treći fakultet.  Ali, bez obzira na nivo obrazovanja koji stekne, svaki čovek ostaje trajno nezadovoljan ukoliko prestane da se kreće. Isto je i sa verom. Ukoliko nema preispitivanja, sumnji, kolebanja, rasta i padanja, neće biti ni vere.”

 

Autor: Vladeta Jerotić, psihijatar, psihoterapeut, akademik, pisac

 

Izvor: passarela

Kako je jedna mama zaustavila svet u 10:47
Lekcije života nude nam se na svakom ćošku ovog našeg pulsirajućeg grada. Ipak, ponekad je potrebno zastati i "pročit...
34
Porodica nije važna, porodica je SVE
Pročitajte. I podelite sa onima koje volite. Danas je pravi dan za tako nešto.
7
Ovo su najbolji roditelji
Nijedan roditelj nije savršen, ali možete da budete veoma dobri u toj ulozi.
6
Onoj mami čijem je srcu i mislima teško
Kada se svet oko tebe raspada, draga majko, ti nastavljaš dalje.
5


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Dragce86
Savršena stvar!
CortinaT krema je bila spas za naše probleme sa ojedom ispod vrata. Naime, kćerkica često dobije ojed od portikle, jer je stalno vrti i čupa rukicom, baš je ne podnosi i onda se sva isprišti ispod vrata od znoja i trenja...CortinaT bukvalno par puta namažemo i sve je kao rukom odneseno!  Više >>
image

Piletina sa jogurtom
Kuvar: aleksandrici
Slatkasto-kiselkasti ukus piletine,uzivajte.

Anketa

Najlepše muško ime
Boka8

Koje vam je najleđše muško ime?

Oznake

Click Here