/11 /11

– Mališani nisu ni svesni svojih ružnih navika, pa ne mogu ni da ih se oslobode bez pomoći odraslih, prvenstveno roditelja. Za početak treba otkriti šta decu navodi da rade ono što zabrinjava i nervira roditelje – objašnjava Žana Erdeljan, psiholog Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu

Sisanje palca

Zahvaljujući ultrazvučnim snimcima, pouzdano se zna da bebe sisaju palac još u majčinom stomaku. Ovu naviku većina njih zadržava do šestog meseca jer ih na nju navodi nagon za sisanjem, ali ima dece koja ne uspevaju da prevaziđu ovu fazu. Ona do druge godine sisaju palac kad su gladna, uplašena i umorna i kada im je dosadno, ali ako se ova loša navika ne izgubi do četvrtog rođendana, treba potražiti stručnu pomoć. Najvažnije je utvrditi da li dete to radi zato što je nesigurno, uznemireno ili uplašeno.

– Problem je često posledica grešaka u vaspitanju i pogrešnog pristupa mališanima. Prezaštićeno dete nad kojim roditelji neprekidno bdiju i ne dozvoljavaju mu da išta učini samo zaključuju da je „dobro biti beba“ – objašnjava naša sagovornica i naglašava da opomene, pretnje, kazne i ponižavanje ne pomažu, naročito ako roditelji to rade pred nekim.

Naročito je kontraproduktivno mazanje prsta ljutom paprikom, gorkim, slanim i kiselim namirnicama i preparatima koji dete treba da odviknu od sisanja palca. Znatno je korisnije da se utvrdi zašto dete to radi i da mu se, u skladu s uzrokom, pomogne.

– Ako dete sisa palac zato što mu je dosadno, uposlite mu ručice, bilo igrom bilo nekim poslićem, a ako to radi zato što je nesigurno, pružite mu veću emocionalnu podršku.

Čupkanje kose

Čupkanje kose deci služi za smanjivanje napetosti. Deca se na ovaj način nesvesno „vraćaju“ u period kada su bila mala i kada su, ležeći u majčinom krilu, uvijali njenu kosu. Čupkanju i sisanju krajeva kose sklonije su devojčice. Ukoliko se ova navika javi pre šeste godine, veća je verovatnoća da će se spontano izgubiti. Međutim čupkanje kose prvi put može da se pojavi i znatno kasnije, nekada i u doba adolescencije. Nekada čupkanje kose nastupa posle događaja koji su za dete stresni i može da iskazuje neslaganje s najbližom okolinom, često i roditeljima. Ako je čupkanje samo deo rituala, recimo pred spavanje, ne bi trebalo paničiti, ali ako se često dešava i dete gubi dosta kose, treba potražiti pomoć stručnjaka.

Grickanje noktiju

Grickanje noktiju jedna je od najčešćih dečjih ružnih navika. U ranom detinjstvu podjednako je prisutna i kod dečaka i kod devojčica, ali se u kasnijem uzrastu češće sreće među dečacima. Deca najčešće grickaju nokte kada su uznemirena, uzbuđena, uplašena, a ponekad to rade i iz dosade.
– Pokušajte da utvrdite u kojim situacijama dete grize nokte, u čijem prisustvu to radi, šta ih nagoni na to. Kada otkrijete okidač, skrenite mu pažnju na svoje zaključke. Na primer, recite mu: „Primetila sam da grickaš nokte kada si uzbuđen i kada gledaš crtaće“, pa će tako vaš mališan nepoželjnu radnju lakše povezati sa stanjem koje joj prethodi. Kada primetite da gricka nokte, priđite mu i nežno mu sklonite ruku s usta. Sedite pored njega i zagrlite ga. Ne opominjite ga, neće vredeti – objašnjava naša sagovornica.
Zbog grickanja noktića dete ne treba kažnjavati, niti se zgražavati nad njegovim rukama. Bolje mu recite da pusti noktiće da se odmore, zaposlite mu ruke, razgovarajte s njim i pohvalite ga kada vidite da se trudi da prestane.

Neprijatni tikovi

Tikovi su iznenadni, brzi, ponavljajući, nesvrsishodni i, u velikoj meri, nevoljni pokreti mišića ili delova tela. Izaziva ih snažna emocionalna napetost, nasledni i organski faktori. Najčešće se pojavljuju na licu, u vidu treptanja, žmirkanja, pućenja usana, pravljenja grimasa i plaženja jezika, ali postoje i glasovni tikovi kao što su pročišćavanje grla i šmrkanje. Najčešći su kod dece između sedme i jedanaeste godine, mahom kod dečaka.
– U najvećem broju slučajeva okidač je stres, pa je najvažnije otkriti uzrok. To može da bude preopterećenost obavezama, polazak u vrtić ili školu, selidba, rođenje brata ili sestre, razvod… I u ovom slučaju kritike i kazne ne pomažu, pa bi valjalo da utvrdite šta je izazvalo tikove. Tako ćete moći da eliminišete ili izbegavate stresne situacije ili pak da skrenete detetu pažnju na nešto drugo. I sport može da pomogne. Međutim, ukoliko se tikovi ne povuku za nekoliko meseci, ako se šire na druge delove tela ili su učestali, konsultujte se s lekarom – poručuje Žana Erdeljan.

5. decembar 2011.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs