Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Tih nekoliko kontrakcija sam predisala, dolazi doktor, pogleda i kaže sestri da probuši vodenjak. Ona prilazi, buši vodenjak, okreće se ka vratima da izađe i ja u tom momentu kažem - Sestro, ja imam jak napon!
|
/11
DETALJI
Ringerajin korisnik: Didy
Datum: septembar 2011.
Tip porođaja: prirodni porođaj
Broj dana u porodilištu: 2
Porodilište: Betanija, Novi Sad
Ocena porodilišta: 3
Komentar ocene: blaga nezainteresovanost, ali s obzirom na to da mi je ovo drugi porođaj i drugo dete i da, poučena prethodnim iskustvom, nisam očekivala previše, snašla sam se sama za sve što mi je trebalo kad nikog nije bilo; zastareli protokoli i pravila (otac ne može da prisustvuje porođaju, ne može da vidi bebu dok je u porodilištu...).
PRIČA O MOM POROĐAJU
Avantura broj 2 počela je tog jutra, 2. septembra, 5 dana pre termina koji se vodio na izveštajima ginekologa.
Kao i obično, probudili smo se nešto pre 7h ujutro, moj muž se spremao za posao, a ja sam ustala da spremim sina i ispratim ga u vrtić. Otišla sam u WC i videla trag krvi na papiru. Tad sam osetila i neki lagani bol i rekla mužu, koji se brijao u kupatilu u tom trenutku, da je izgleda počelo. Okrenuo se, pogledao me i pitao: "Da ja ne idem na posao?" "Ne, ne, slobodno idi, ko zna kad će, verovatno neće pre mraka". Vratila sam se u krevet da pročitam priču mojoj jedinoj bebi do tada od nepune tri godine. Momci su se spremili, poljubila sam ih, ispratila, zatvorila vrata, kao i svakog jutra. Uzela sam da raširim veš, namestim kreveta, raspremim suđe iz mašine, osećajući onaj lagani bol, koji me nimalo nije ometao.
Nešto pre 8h ujutro, stigla mi je poruka od sestre - Je l spavaš? Pozvala sam je da vidim šta se dešava, a ona me je pitala - Gde si ti? Da nisi u porodilištu? Nešto je čudno sanjala i dobila je neki MMS, pa je pomislila da joj ja šaljem sliku bebe iz porodilišta. Ah, te sestre, kako se osetimo! Rekla sam joj da nisam, ali da ću najverovatnije danas biti. Pošto je ona kozmetičarka, ostavile smo depilaciju za dan D da bude sveže. Dogovorile smo se da u 13h dođe po mene da me izdepilira. Ah, kako sam naivna samo bila! Uzela sam da ispeglam veš i raspremila kuću do detalja, pretpostavljajući da me neće biti nekoliko dana. Otišla sam na forum u tromesečja da se javim da ima nekih naznaka, otišla da potrpam stvari za porodilište u torbu i tad mi se učinilo da bol postaje malo intenzivniji, ali ništa ni blizu pravog bola, tek neprijatnost. Pozvala sam sestru i pitala je da me malo ranije izdepilira, da budem spremna. Došla je odmah. Pozvala sam muža i rekla mu da dođe do 12h kući. Zovem medicinsku sestru koja mi je bila u školi za trudnice i kažem da imam neke blage neprevilne kontrakcije, ona mi kaže da nigde ne žurim i da prvo odem u Dom zdravlja da me pregledaju.
Dok me je sestra depilirala, pogledala sam na sat i rekla - Evo sad osećam blagi bol. Posle nekog vremena sam rekla - Evo i sad. Ona se izbečila i rekla - Na sedam minuta! Ti si luda, nemoj ovde da mi se porodiš! Ma, kakvi, rekoh, gde je to od onog bola što sam imala satima na prvom porođaju. Neće to još. Sestri nije bilo baš svejedno i rekla mi je - Nećemo previše detaljisati s depilacijom, vozim te kući da se istuširaš, pa u Dom zdravlja nek oni vide u kojoj je fazi porođaj. Pozvala sam muža i rekla mu da izađe odmah s posla. Sreli smo se na putu za Dom zdravlja, on je išao prema kući. Rekla sam mu da samo uzme torbu za porodilište i dođe do Doma zdravlja. Tad me je pomalo uhvatila nervoza, neka blaga panika jer su kontrakcije postajale sve bliže, ali i dalje su bile prilično bezbolne.
Ušla sam u sobu kod medicinske sestre i opušteno rekla - Ja sam drugorotka i imam kontrakcije na 5 minuta. Sestra je utrčala u doktorkinu ordinaciju, svi su se uspaničili, doktorka bukvalno govori ženi koju je pregledala da ustane sa stola, pregleda me i kaže - Imate pola sata vremena da stignete do Novog Sada (što je u sred radnog dana u 12h gotovo nemoguće). Gde ste do sada? Znate li da se drugorotke porode za 3-4 sata? Rekla sam joj da znam, ali da i dalje nemam jake bolove i da sam tokom prvog porođaja imala 7 sati jakih bolova, a ukupno 24 sata je bilo prošlo od prve kontrakcije do porođaja. Doktorka me gleda začuđeno, pruža mi papir sa svojim brojem mobilnog i kaže - Javite mi da li ste stigli do porodilišta. E, tek tad sam shvatila da je frka.
Silazim ispred Doma zdravlja, nigde nema mog muža. Zovem ga na mobilni, on se javlja opušteno. "Gde si?", pitam ga već uznemiremo. "Evo, krećem! Morao sam da se istuširam". Majko mila, ko će da se porađa on ili ja... Posle par minuta uleće na parking, obaram sedište kao što mi je rekla doktroka i dišem u kotrakcijama kao bih predisala napone, ako se jave. Zovem medicinsku sestru iz školice za trudnice i kažem joj da sam skoro skroz otvorena, na šta će ona - Kakve su ti to nepravilne kontrakcije? Nek ovaj tvoj upali sva 4 i vozi najbrže što može. Pitam je šta da radim ako krene porođaj u autu, ona prvo ćuti, ćuti (šta da kaže budali) i kaže na kraju - Neće krenuti, samo požurite što brže možete. Javljam sestri da je frka i molim je da nikome ne kaže, jer je moja mama moj prošli porođaj jedva preživela čekajući vesti.
Kontrakcije postaju sve jače, na dva minuta, pa na minut. Već smo blizu Novog Sada, ali osetim da je i porođaj vrlo, vrlo blizu. Celim putem govorim mužu da vozi brže, on kaže - Zaustaviće nas milicija, pa će nas još više usporiti. (?!) Na kraju pristaje da upali sva 4 i vozi levom trakom najbrže što situacija dozvoljava. U jednom momentu mu se okrećem i govorim - Ako porođaj krene, samo vozi do Betanije, nigde ne staj. E, tu je i on pobledeo!
Stižemo i do Betanije, čovek momentalno diže rampu i pušta nas pred sami ulaz. Jedva nekako izlazim iz auta, ali tu se polako opuštam jer znam da sad i ako krene, na korak sam od doktora. Puštaju me preko svih redova u ordinaciju, doktor me pregleda brzinski i šalje sa sestrama gore. Brzinski poljubac sa mužem, lift i pravo na sto, nema klistiranja, nema brijanja, ništa od procedura. Prilazi mi sestra i kaže - Otvoreni ste skroz, ali vodenjak još drži. Žilav neki. "Da, rekoh, taj isti žilavi me je zeznuo na prvom porođaju. Trajao je 24 sata". "Zato će ovaj trajati 24 minuta. Sačekaćemo doktore da se vrate sa sastanka, sad će, samo što nisu. Možete li da izdržite?" "Da. Bol uopšte nije toliko jak". Tih nekoliko kontrakcija sam predisala, dolazi doktor, pogleda i kaže sestri da probuši vodenjak. Ona prilazi, buši vodenjak, okreće se ka vratima da izađe i ja u tom momentu kažem - Sestro, ja imam jak napon! Ona se vraća, pogleda, diže me i kaže - Prebacite se brzo ovamo bosi, nemate vremena ni za papuče (!?). Jedan napon, pola drugog, jak trenutni bol i zatim olakšanje, plač bebin, moje suze i smeh u isto vreme. Devojčica 3610, 52. Stavljaju mi je na grudi, ona prestaje tog momenta da plače, prepoznajemo se. Neizmerna sreća. Odnose je na kupanje, gledam je, smejem se i pitam sestru - To je to? To je sve? To je kraj? Pa ja kao na kafu da sam došla. Smejemo se obe. Prilazi doktor, gleda posteljicu, nešto pričaju... Sumnjivo im je. Trebalo bi uraditi reviziju materice, nisu sigurni da je posteljica cela, pupčana vrpca je bila jako kratka... Moraćemo Vas uspavati. Hmmmm... Ipak nije sve... Padam u san od opijata, budim se, sve je gotovo. Pita babica kako će se zvati beba. Kažem - Sofija.
Gledam bebu, sve vreme je nedaleko od mene, sunča se, greje se. Dolaze medicinske sestre, dolazi doktor, guraju nosila, stavljaju mi bebu na grudi i voze me u sobu. Odlično se osećam, nisam umorna, nisam iscrpljena, presrećna sam!
Ustajem posle nekog vremena, odlazim u kupatilo, tuširam se, uzimam bebu, dojim je... Koliko različito iskustvo od prethodnog porođaja! Uživam u bebi koja je pored mene, u čestitkama, porukama...
Posle nepuna dva dana su nas pustili kući da se tata i brat upoznaju sa novom mrvom naše porodice. Beskrajno srećni, mnogo bogatiji dolazimo našoj kući. Ostaje da se priča o tome kako zamalo da zakasnim na sopstveni porođaj.
Kao i obično, probudili smo se nešto pre 7h ujutro, moj muž se spremao za posao, a ja sam ustala da spremim sina i ispratim ga u vrtić. Otišla sam u WC i videla trag krvi na papiru. Tad sam osetila i neki lagani bol i rekla mužu, koji se brijao u kupatilu u tom trenutku, da je izgleda počelo. Okrenuo se, pogledao me i pitao: "Da ja ne idem na posao?" "Ne, ne, slobodno idi, ko zna kad će, verovatno neće pre mraka". Vratila sam se u krevet da pročitam priču mojoj jedinoj bebi do tada od nepune tri godine. Momci su se spremili, poljubila sam ih, ispratila, zatvorila vrata, kao i svakog jutra. Uzela sam da raširim veš, namestim kreveta, raspremim suđe iz mašine, osećajući onaj lagani bol, koji me nimalo nije ometao.
Nešto pre 8h ujutro, stigla mi je poruka od sestre - Je l spavaš? Pozvala sam je da vidim šta se dešava, a ona me je pitala - Gde si ti? Da nisi u porodilištu? Nešto je čudno sanjala i dobila je neki MMS, pa je pomislila da joj ja šaljem sliku bebe iz porodilišta. Ah, te sestre, kako se osetimo! Rekla sam joj da nisam, ali da ću najverovatnije danas biti. Pošto je ona kozmetičarka, ostavile smo depilaciju za dan D da bude sveže. Dogovorile smo se da u 13h dođe po mene da me izdepilira. Ah, kako sam naivna samo bila! Uzela sam da ispeglam veš i raspremila kuću do detalja, pretpostavljajući da me neće biti nekoliko dana. Otišla sam na forum u tromesečja da se javim da ima nekih naznaka, otišla da potrpam stvari za porodilište u torbu i tad mi se učinilo da bol postaje malo intenzivniji, ali ništa ni blizu pravog bola, tek neprijatnost. Pozvala sam sestru i pitala je da me malo ranije izdepilira, da budem spremna. Došla je odmah. Pozvala sam muža i rekla mu da dođe do 12h kući. Zovem medicinsku sestru koja mi je bila u školi za trudnice i kažem da imam neke blage neprevilne kontrakcije, ona mi kaže da nigde ne žurim i da prvo odem u Dom zdravlja da me pregledaju.
Dok me je sestra depilirala, pogledala sam na sat i rekla - Evo sad osećam blagi bol. Posle nekog vremena sam rekla - Evo i sad. Ona se izbečila i rekla - Na sedam minuta! Ti si luda, nemoj ovde da mi se porodiš! Ma, kakvi, rekoh, gde je to od onog bola što sam imala satima na prvom porođaju. Neće to još. Sestri nije bilo baš svejedno i rekla mi je - Nećemo previše detaljisati s depilacijom, vozim te kući da se istuširaš, pa u Dom zdravlja nek oni vide u kojoj je fazi porođaj. Pozvala sam muža i rekla mu da izađe odmah s posla. Sreli smo se na putu za Dom zdravlja, on je išao prema kući. Rekla sam mu da samo uzme torbu za porodilište i dođe do Doma zdravlja. Tad me je pomalo uhvatila nervoza, neka blaga panika jer su kontrakcije postajale sve bliže, ali i dalje su bile prilično bezbolne.
Ušla sam u sobu kod medicinske sestre i opušteno rekla - Ja sam drugorotka i imam kontrakcije na 5 minuta. Sestra je utrčala u doktorkinu ordinaciju, svi su se uspaničili, doktorka bukvalno govori ženi koju je pregledala da ustane sa stola, pregleda me i kaže - Imate pola sata vremena da stignete do Novog Sada (što je u sred radnog dana u 12h gotovo nemoguće). Gde ste do sada? Znate li da se drugorotke porode za 3-4 sata? Rekla sam joj da znam, ali da i dalje nemam jake bolove i da sam tokom prvog porođaja imala 7 sati jakih bolova, a ukupno 24 sata je bilo prošlo od prve kontrakcije do porođaja. Doktorka me gleda začuđeno, pruža mi papir sa svojim brojem mobilnog i kaže - Javite mi da li ste stigli do porodilišta. E, tek tad sam shvatila da je frka.
Silazim ispred Doma zdravlja, nigde nema mog muža. Zovem ga na mobilni, on se javlja opušteno. "Gde si?", pitam ga već uznemiremo. "Evo, krećem! Morao sam da se istuširam". Majko mila, ko će da se porađa on ili ja... Posle par minuta uleće na parking, obaram sedište kao što mi je rekla doktroka i dišem u kotrakcijama kao bih predisala napone, ako se jave. Zovem medicinsku sestru iz školice za trudnice i kažem joj da sam skoro skroz otvorena, na šta će ona - Kakve su ti to nepravilne kontrakcije? Nek ovaj tvoj upali sva 4 i vozi najbrže što može. Pitam je šta da radim ako krene porođaj u autu, ona prvo ćuti, ćuti (šta da kaže budali) i kaže na kraju - Neće krenuti, samo požurite što brže možete. Javljam sestri da je frka i molim je da nikome ne kaže, jer je moja mama moj prošli porođaj jedva preživela čekajući vesti.
Kontrakcije postaju sve jače, na dva minuta, pa na minut. Već smo blizu Novog Sada, ali osetim da je i porođaj vrlo, vrlo blizu. Celim putem govorim mužu da vozi brže, on kaže - Zaustaviće nas milicija, pa će nas još više usporiti. (?!) Na kraju pristaje da upali sva 4 i vozi levom trakom najbrže što situacija dozvoljava. U jednom momentu mu se okrećem i govorim - Ako porođaj krene, samo vozi do Betanije, nigde ne staj. E, tu je i on pobledeo!
Stižemo i do Betanije, čovek momentalno diže rampu i pušta nas pred sami ulaz. Jedva nekako izlazim iz auta, ali tu se polako opuštam jer znam da sad i ako krene, na korak sam od doktora. Puštaju me preko svih redova u ordinaciju, doktor me pregleda brzinski i šalje sa sestrama gore. Brzinski poljubac sa mužem, lift i pravo na sto, nema klistiranja, nema brijanja, ništa od procedura. Prilazi mi sestra i kaže - Otvoreni ste skroz, ali vodenjak još drži. Žilav neki. "Da, rekoh, taj isti žilavi me je zeznuo na prvom porođaju. Trajao je 24 sata". "Zato će ovaj trajati 24 minuta. Sačekaćemo doktore da se vrate sa sastanka, sad će, samo što nisu. Možete li da izdržite?" "Da. Bol uopšte nije toliko jak". Tih nekoliko kontrakcija sam predisala, dolazi doktor, pogleda i kaže sestri da probuši vodenjak. Ona prilazi, buši vodenjak, okreće se ka vratima da izađe i ja u tom momentu kažem - Sestro, ja imam jak napon! Ona se vraća, pogleda, diže me i kaže - Prebacite se brzo ovamo bosi, nemate vremena ni za papuče (!?). Jedan napon, pola drugog, jak trenutni bol i zatim olakšanje, plač bebin, moje suze i smeh u isto vreme. Devojčica 3610, 52. Stavljaju mi je na grudi, ona prestaje tog momenta da plače, prepoznajemo se. Neizmerna sreća. Odnose je na kupanje, gledam je, smejem se i pitam sestru - To je to? To je sve? To je kraj? Pa ja kao na kafu da sam došla. Smejemo se obe. Prilazi doktor, gleda posteljicu, nešto pričaju... Sumnjivo im je. Trebalo bi uraditi reviziju materice, nisu sigurni da je posteljica cela, pupčana vrpca je bila jako kratka... Moraćemo Vas uspavati. Hmmmm... Ipak nije sve... Padam u san od opijata, budim se, sve je gotovo. Pita babica kako će se zvati beba. Kažem - Sofija.
Gledam bebu, sve vreme je nedaleko od mene, sunča se, greje se. Dolaze medicinske sestre, dolazi doktor, guraju nosila, stavljaju mi bebu na grudi i voze me u sobu. Odlično se osećam, nisam umorna, nisam iscrpljena, presrećna sam!
Ustajem posle nekog vremena, odlazim u kupatilo, tuširam se, uzimam bebu, dojim je... Koliko različito iskustvo od prethodnog porođaja! Uživam u bebi koja je pored mene, u čestitkama, porukama...
Posle nepuna dva dana su nas pustili kući da se tata i brat upoznaju sa novom mrvom naše porodice. Beskrajno srećni, mnogo bogatiji dolazimo našoj kući. Ostaje da se priča o tome kako zamalo da zakasnim na sopstveni porođaj.
Pročitajte i prvu Porođajnu priču Didy
| Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče! |
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Procedure u porodilištu-od prijema do otpu...
Od ulaska u bolnicu do završetka porođaja i otpusta kući, trudnice se podvrgavaju određenim procedurama. Pošto su one st...
6
Od ulaska u bolnicu do završetka porođaja i otpusta kući, trudnice se podvrgavaju određenim procedurama. Pošto su one st...
6
Značaj gvožđa tokom trudnoće
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...5
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...
5
DEVOJČICE KOJE ABORTIRAJU Imaju manje od 1...
Devojčice koje imaju ispod 16 godina i prekidaju neželjenu trudnoću prolaze kroz velike traume, a najviše se plaše bola ...4
Devojčice koje imaju ispod 16 godina i prekidaju neželjenu trudnoću prolaze kroz velike traume, a najviše se plaše bola ...
4
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.4
Krvarenje u prvom tromesečju trudnoće je znak da postoji mogući problem.
4
