Virusi i prehlade predstavljaju najčešći oblik akutnih infekcija gornjeg respiratornog sistema, a pogađaju sve starosne grupe. Zdrave odrasle osobe u proseku se dva do tri puta godišnje susretnu sa takvom blažom infekcijom, a deca predškolskog uzrasta čak 6 do 8 puta godišnje. Dolaskom zimskih meseci koji nose niže temperature, povećava se i učestalost prehlada i virusa.

Prehlada je blaža virusna infekcija koja traje najviše nedelju dana, a manifestuje se kijanjem, šmrcanjem ili začepljenim nosom, bolovima u grlu i glavoboljom. Virusi se u ređem slučaju mogu javiti u obliku enteroviroze sa probavnim smetnjama, dok najčešće zahvata respiratorni sistem sa simptomima poput kijavice, bolovima u grlu i celom telu te povišenom temperaturom.

Konvencionalna medicina do sada nije ponudila adekvatan lek protiv prehlade. Ljudi često od  doktora traže da im prepišu terapiju antibioticima, ali s obzirom da se u većini slučajeva radi o virusnim infekcijama, antibiotici nisu adekvatna pomoć. Izuzetak su slučajevi kada se uz virusnu razvije i bakterijska infekcija.

„Lečenje“ prehlade i gripa najčešće se zapravo svodi na ublažavanje simptoma, bez obzira što se oni obično povuku i sami. Posebno su ohrabrujuća sve brojnija istraživanja koja ukazuju kako bi adekvatna ishrana mogla da pomogne u jačanju imuniteta te, posledično, da poveća sposobnost našega tela da se bori protiv simptoma prehlade i gripa.

Prevencija dehidracije

S ciljem izbegavanja dehidracije uzrokovane povišenom temperaturom i pojačanim lučenjem tečnosti, dete koje je prehlađeno ili ima grip treba dnevno da  unese barem jedan  litar tečnosti, a nekada i više. Topli čajevi, zaslađeni medom i obogaćeni sokom od limuna, idealan su napitak za obezbeđivanje adekvatne hidratacije. Med zbog svoje lepljive konzistencije pomaže u smanjenju iritacije sluznice grla. Ipak, med se ne sme davati deci mlađoj od godinu dana. Sok od limuna, osim što je izvor vitamina C, stimuliše rad žlezda slinovnica, te ih podstiče na lučenje sline koja vlaži usta i grlo te olakšava gutanje. Treba imati na umu da se vitamin C i med dodaju u vruće napitke  tek kada se ohlade kako ne bi uništili vredne sastojke. 

Pileća čorba, još se naziva i „jevrejski penicilin“ i to zahvaljujući jevrejskom doktoru koji je još u 12. veku ovu čorbu prepisivao kao lek. Blago terapijsko delovanje pileće čorbe u olakšavanju simptoma gripa potvrdila je i moderna nauka, pa se tako u uglednom naučnom časopisu New England Journal of Medicine navodi da pileća čorba poseduje blaga svojstva antibiotika i dekongestanta.

Uz pileću čorbu, beli luk i fermentirani proizvodi (posebno oni koji sadrže probiotičke bakterije), spadaju u grupu prirodnih imunostimulatora koji se već više vekova koriste u svrhu sprečavanju prehlade i gripa, ili pak u olakšavanju simptoma istih, a kojima je i nauka dala svoju potvrdu.

Hrana i vitamini za stimulaciju imuniteta

Prehlada i grip, poput drugih bolesti i stanja, svojevrstan su stres za organizam. U stanju stresa, organizam može imati povećane potrebe za proteinima. Takođe, proteini su neophodni za stvaranje antitela, važnih komponenata odbrane organizma. Pored toga, određene aminokiseline, koje su sastavni delovi proteina, imaju imunostimulativno delovanje. Sve navedeno govori u prilog da ishrana koja podstiče zdravlje imunog sistema mora da osigura visokokvalitetne, kompletne proteine, na primer, one koje nalazimo u jajima, ribi, mesu peradi i divljači. Riba, osim što je dobar izvor visokokvalitetnih proteina, osigurava organizmu i neophodne masne kiseline - omega-3 kiseline.

Voće, povrće i žitarice takođe mogu biti izvanredan izvor imunostimulirajućih aminokiselina, ali i važnih mikronutrijenata, odnosno vitamina i minerala neophodnih za rad  našeg odbrambenog mehanizma. Od posebne važnosti su nutritenti, koji su se najviše istraživali,  te pokazali najviše koristi u borbi protiv prehlade i gripe su vitamini C, A i E, te minerali cink, bakar i selen.

Vitamin C se neretko pogrešno naziva lekom protiv prehlade ili gripa. Još uvek ne postoje istraživanja koja bi mu osigurala ovako vrednu titulu, ali postoje prilično dobri dokazi kako vitamin C skraćuje trajanje i ublažava simptome obične prehlade. Učinak vitamina C se verovatno zasniva na njegovom protuvirusnom delovanju, antioksidativnoj moći, stimulaciji raznih aspekata imunološkog odgovora, pospešivanju razgradnje histamina, a možda se radi i o kombinaciji navedenih mehanizama. Blagotvorni učinci dokazani su u smislu skraćenja trajanja prehlade i ublažavanja simptoma. Stoga je važno dnevno  osiguravati potrebnu količinu, pa čak pokušati i sa potencijalno terapijskom dozom.

Vitamin A jača imunitet i deluje na oporavak i regeneraciju sluznica gornjih disajnih puteva, dok vitamin E, posebno u kombinaciji sa selenom, može igrati važnu ulogu u prevenciji prehlada i drugih infekcija gornjeg disajnog sistema.

Bez adekvatnih količina cinka, imuni sistem organizma jednostavno ne funkcioniše dobro. Više desetina studija pokazalo je da unos cinka može povećati otpornost prema respiratornim i ostalim infekcijama, posebno kod dece i starijih osoba čija je ishrana, kako je uočeno, neretko siromašna cinkom. Meso, riba i riblji proizvodi, školjke, orasi, jaja i mahunarke dobar su prehrambeni izvor cinka.

Možda zvuči zapanjujuće, ali većina ćelija imunog sistema se nalazi u crevima. Naša tela su domaćini milijardama bakterija od kojih je većina „dobrih“ odnosno korisnih bakterija dok neke mogu biti i štetne, a mikroflora je najgušće naseljena u našim crevima. Probiotici su naziv za određene sojeve bakterija za koje se smatra da povoljno deluju na zdravlje i imunitet. Te se bakterije prirodno nalaze u hrani ili se hrana obogaćuje, a mogu se uzimati i u obliku dodatka ishrani. Fermentirani mlečni proizvodi prirodno sadrže žive bakterije, a sve češće se i dodatno obogaćuju. Komercijalno najčešće korišćeni probiotici su različite vrste roda Lactobacillus i Bifidobacterium. Lactobacili i bifidobakterije su normalni stanovnici creva i njihova prisutnost upućuje na zdravu floru. Krajnji produkt njihove aktivnosti su kratkolančane kiseline koje povećavaju kiselost crevnog sadržaja stvarajući nepovoljne uslove za rast i aktivnost štetnih bakterija.

Ali u službi zdravlja crevne mikroflore osim probiotika deluju i prebiotici. Prebiotici koji predstavljaju hranu korisnim bakterijama zajedno sa probioticima čine imunološki tandem. Prebiotici poboljšavaju preživljavanje probiotika dok prolaze kroz gornji deo probavnog sistema i omogućuju njihovo naseljavanje u mikroflori debelog creva. Dodatno, pospešuju peristaltiku creva, skraćuju vreme prolaska hrane kroz probavni kanal te povećavaju bioraspoloživost minerala, posebno kalcijuma i magnezijuma. Prebiotici podstiču iz biljnih izvora, a najviše ih se nalazi u namirnicama poput korena cikorije, čičoke, luka i banane.

Dr.sc. Darija Vranešić Bender

Za više informacija i korisnih saveta o bebama, dojenju i ishrani beba posetite www.bebe-nestle.rs