U našoj zemlji se nije stiglo dalje od izrade originalnog protokola za prikupljanje i zamrzavanje matičnih ćelija, koji su razradili zajedno VMA, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj i GAK „Narodni front“. Međutim, do danas nije oformljena nijedna banka matičnih ćelija kod nas. Prema rečima prof. dr Bele Balinta, načelnika Odeljenja za hemoterapiju VMA, problem je prvenstveno organizacione, a ne stručne prirode.

 

-Prednost matičnih ćelija uzetih iz krvi pupčanika je relativno velika dostupnost ovog potencijalnog izvora, izvor je takve prirode da se ne „koristi“ u druge svrhe i te ćelije su „tolerantnije“, odnosno „naivne“ u imunskom pogledu, te izazivaju ređe i blaže sporedne efekte u odnosu na matične ćelije uzetih iz drugih izvora (kostne srži ili periferne krvi). Nedostatak je relativno mali broj matičnih ćelija u krvi pupčanika. Da bi se koristile za efikasno lečenje i odraslih, bilo bi potrebno uvećati njihov broj, što znači umnožavati ih u vantelesnim uslovima pre terapijske upotrebe – objašnjava dr Balint.

 

Kod nas se danas matične ćelije prikupljaju iz kostne srži i periferne krvi. Matične ćelije dobijene na taj način koriste se za klasičnu transplantaciju najčešće u lečenju malignih oboljenja krvi, kao što su leukemije, limfomi, mijelom…ali i nekih autoimunih poremećaja, a poslednjih godina i na polju regenerativne medicine.

 

- Naša zemlja je bila među pionirima na polju regenerativne medicine, tačnije primene matičnih ćelija kod bolesnika sa ishemijskom bolešću srca, kao što je recimo infarkt, jer smo prvu takvu intervenciju izveli još pre pet godina. Do sada je na VMA urađeno oko 60 ovakvih „bioloških“ intervencija u lečenju miokarda, jetre, dijabetesa tipa 1. To je postupak gde se matične ćelije, uzete iz kosne srži ili periferne krvi, izlažu dejstvu određenih regulatora (u samom organizmu ili vantelesno) i tako bivaju pretvorene u ćelije srčanog mišića, jetre, pankreasa… - dodaje dr Balint.

 

Naš sagovornik kaže da su matične ćelije najpre uzimane iz kosne srži. Ona se i danas koristi kao izvor ćelija za određena oboljenja, kao što su teška aplatična anemija i hronična granulocitna leukemija, odnosno za regeneraciju miokarda. Prikupljanje matičnih ćelija se izvodi u opštoj anesteziji davaoca, višestrukim ubodima, nekada čak i 200 uboda, gde se supstrat matičnih ćelija izvlači iz kosti karlice. Zbog mogućih komplikacija koje sa sobom nose opšta anestezija i višestruki ubodi, pristupilo se prikupljanju matičnih ćelija mobilisanih u perifernu krv. Prednost ove metode je što se davalac ne izlaže riziku opšte anestezije i infekcije ubodima, a moguće je prikupiti veći broj matičnih ćelija.

 

U privatnu banku „Krio sejv“ Slovenci na čuvanje mesečno pošalju 80 uzoraka matičnih ćelija iz pupčanika, Mađari više od 150, a iz Grčke šalju matične ćelije četvrtine svih rođenih beba.

 15. februar 2009.