/11 /11

Često imamo priliku da na nekim proizvodima pročitamo da su bez dodatih aditiva. Ali da li je to uvek tako?

Namirnice kojima je zabranjeno dodavanje aditiva su uglavnom visokokvalitetni proizvodi poput neprerađene hrane (mesa, mleka, ribe), velikom broju proizvoda od voća i povrća, alkoholnim pićima...a posebno namirnicama namenjenim dijetetskom načinu ishrane, pogotovo hrani namenjenoj za ishranu dece.

Međutim, čak i pobrajanim grupama namirnica pod određenim uslovima mogu se dodavati pojedini i tačno propisani aditivi, i to su aditivi prirodnog porekla i koji ne nose rizik po zdravlje.

Primera radi sveže zamrznutom voću može da se dodaje vitamin C (E300, E301) kao antioksidans, neemulgovanim uljima i mastima životinjskog i biljnog porekla izuzev maslinovog i devičanskih ulja, se smeju dodavati antioksidansi E306, E307, E308 (različiti oblici tokoferola-vitamina E), E322 (lecitini), zatim različiti regulatori kiselosti izmeđuostalih E330 (limunska kiselina) jedan od aditiva koji se svojevremeno potpuno neopravdano i besmisleno našao na kojekakvim listama, koje su kružile internetom, kao najkancerogeniji aditiv.

Mnogo je primera ovih aditiva koji su potpuno bezopasni a samo očuvavaju kvalitet namirnice i kao takvi su dozvoljeni u eko/bio proizvodnji, ali šta je sa onim drugim aditivima koji su takođe dozvoljeni ali se na njih sumnja, ili je čak dokazano da štete organizmu?

Da počnemo prvo od boja, za koje se vezuje za poremećaje metabolizma, alergijske reakcije, hiperaktivnost kod dece, kancerogenost...

Sa bojama treba prevashodno voditi računa da li su prirodne ili sintetske, kao uostalom i sa svim aditivima. Svi navedeni problemi se vezuju za sintetske boje, i samim tim treba biti oprezan sa konzumacijom proizvoda koja ih sadrže, iz razloga što su najčešći proizvodi koji ih sadrže upravo oni koji su najprivlačniji - različita osvežavajuća pića, širok spektar konditorskih proizvoda (gumene bombone, popularne „grickalice“...)

Žute boje na koje treba obratiti pažnju:

E102, E104, E107, E110, E160b

Crvene boje na koje treba obratiti pažnju: E120, E122, E123, E124, E127 ,E128, E129, E160c, E160e, E180

Plave boje na koje treba obratiti pažnju:

E131, E132, E133

Zelene boje na koje treba obratiti pažnju:

E142, E143

Crne i braon boje na koje treba obratiti pažnju:

E151, E152, E153, E154, E155

Sa konzervansima je situacija takođe po malo škakljiva, jer je ovo grupa aditiva koja je prilično širokog spektra, pa je donekle jednostavnije pobrojati sve one kod kojih nikakva problematika do sad nije uočena.

Dakle, konzervansi koji su potpuno bezopasni su: E200, E201, E202, E203, E234, E235, E242, E260, E262, E263, E270, E280, E281, E282, E283, E290, E296, E297

dok svi ostali neki u manjoj neki u većoj meri mogu ali i ne moraju da izazovu neke tegobe..

Kada su regulatori kiselosti, i same kiseline u pitanju, vrlo opasnim se smatraju benzoeva kiselina i njeni derivati E210-219, dalje borna kiselina i njene soli E284,E285, nitriti koji se koriste u mesnoj industriji E249, E250, E251 ,E252, regulatori kiselosti uobičajeni u industrijama masti i ulja E319 (TBHQ), E320 (BHA), E321 (BHT), fosfatna kiselina i fosfati E338-343, dalje E385 (kalcijum di natrijum EDTA)

Što se tiče emulgatora, stabilizatora, zgušnjivača tiče, na njihovo prisustvo i unos treba obratiti spažnju iz razloga što njihov već unos često dovodi do stomačnih tegoba tipa dijareja,kolike... a na žalost očas se prekorači dozvoljena mera.

I konačno, najozloglašeniji pojačivači ukusa i zaslađivači.

Pojačivači ukusa imaju ulogu da ističu i poboljšaju delovanje aroma u hrani. Dodaju se gotovo svim vrstama hrane, što samostalno i istaknuto, što bez napomene a u sklopu arome kao nosači iste. Najpoznatiji pojačivači ukusa jesu glutamati E620-625

Njihov problem je što se u gotovim prilozima i umacima dodaje po sistemu quantum satis (tj. koliko je potrebno), a u ostaloj hrani do 500mg/kg što je takođe mnogo, naročito ako se uzme u obzir to da se dodaju gotovo svuda.

Pojedina istraživanja pokazuju da glutaminska kiselina (i njeni derivati) može uzrokovati tzv. sindrom kineskog restorana koji se pokazuje kao osećaj obamrlosti u zatiljku, leđima i rukama, ubrzano lupanje srca, bronhospazam, glavobolja i osećaj slabosti, a zabeležen je najčešće nakon konzumiranja azijske hrane (npr. kineske Wong-Tong juhe, umaka od soje...). Deca i osobe koje boluju od astme i neurodermitisa trebale bi izbegavati ovaj aditiv. Moguće je da uzrokuje alergijske i pseudoalergijske reakcije.

Zaslađivači predstavljaju prirodne i veštačke zamene za šećer, dodaju se mnogim proizvodima smanjene energetske vrednosti, ali i pojedinim dijetetskim proizvodima namenjenim dijabetičarima. Kako je upotreba pripodnih zamena za šećer daleko kvalitetnija i sigurnija, tako se najčešće pod zaslađivačima upravo podrazumevaju veštački zaslađivači, jer znaju i po nekoliko stotina puta da budu sladji od šećera a njihova proizvodnja je prilično jeftina i isplativa.

Međutim, upravo ovi veštački zaslađivači (E950, E951, E952, E954, E961, E962) se dovode u vezu sa različitim zdravstvenim tegobama i problemima i trebalo bi unos sledećih koliko toliko ograničiti, a pojedine države svojim zakonskim regulativama nameću obavezu da se kao upozorenje stavi na proizvod da sadrži aspartam, saharin ili već koji drugi veštački zaslađivač.

Kada se osvrnemo na sve izloženo o aditivima u hrani, proizilazi zaključak da jesu neophodni za proizvodnju, kvalitet i ispravnost hrane, ali da treba sa njima biti oprezan.

To ne znači da ne treba s'vremena na vreme pojesti po koju gumenu bombonu, ili poiti čašu osvežavajućeg bezakloholnog pića, ali znači da treba biti umeren i ipak pre birati sveže voće i povrće, prirodne, zdrave poslastice, sokove.