/11 /11

Ipak, strah od vode je takođe prirodan i naši sagovornici preporučuju roditeljima da ne insistiraju da dete boravi u vodi akose plaši.

Treba ga ohrabrivati i sačekati da bude spremno i da poželi da uđe u vodu samo, savetuje Bojana Mitrović, psiholog. Ona preporučuje da počnete da učite decu da plivaju kada već rado borave u vodi. Važno je, kaže, pustiti ih da polako osvajaju nove veštine i jedino tako će kupanje doživeti kao prijatnost, što je najvažnije. U suprotnom, mogu da steknu strah od vode, koji može da se javi u svim uzrastima.

– Kod deteta koje prvi put ide na kupanje potpuno je prirodan strah od nepoznatog. Kod deteta koje se već kupalo, a počinje da se plaši može biti u pitanju neki negativan događaj vezan za kupanje, kao što je povreda u vodi, prehladna voda, osećaj da je ostalo bez vazduha ako se nagutalo vode.
Strahovi imaju funkciju da nas zaštite i prirodno je plašiti se, ali o fobiji od vode govorimo tek ako postoji prekomeran i dugotrajan strah iako ona ne predstavlja realnu opasnost – objašnjava Mitrovićeva.

AKO SE PLAŠI, NE INSISTIRAJTE

U slučaju da se vaše dete plaši, naša sagovornica savetuje da ga u vodu uvodite postepeno.
– Prvo stojte malo u plićaku, ohrabrujte dete, ne prekorevajte ga što se plaši, niti mu se rugajte. Onda se pomerite malo, da voda detetu bude do kolena, i tu stojte neko vreme. Ponesite njegovu omiljenu igračku, ili mu obećajte neku nagradu, na primer sladoled, ako provede neko vreme u vodi.
– Važno je da s detetom u vodu ide osoba u koju dete ima poverenja i koja će imati strpljenja da sačeka da strah malo splasne, pa da onda napravi korak dalje.
– Nikako ne treba insistirati. Ako dete već priča, možete ga pitati čega se plaši i objasniti mu da tu nema ništa opasno. Možete i pokazati detetu kako plutate na vodi na leđima i objasniti mu da telo ne može da potone ako je glava iznad vode. Zatim ga u plićaku pridržavajte odozdo i pomozite mu da dođe u položaj plutanja, a zatim ga lagano izvadite iz vode. Uvek prvo pokažite detetu kako vi to radite, pa ga pozovite da kroz igru isto to radite zajedno.
– Ne terajte dete da ide u vodu dublju od one u kojoj može nogama da dotakne dno. Nemojte ga gnjurati u vodu i nemojte insistirati da ulazi u vodu ako se žali da mu je voda hladna.


OD ŠESTE GODINE JE SPREMNO

U uzrastu od šest godina dete je zrelo za savladavanje tehnika plivanja, kaže Milan Ilić, profesor fizičke kulture i izvršni direktor JP „Ada Ciganlija, i daje osnovne savete za roditelje „budućih Čavića“:
– Prve lekcije treba da budu u plićaku. Uhvatite dete ispod pazuha. Držite ga iznad vode, s nogicama u vodi, da se oseća prijatno. Smejte se i pričajte da stekne utisak da je brčkanje zabavno.
– Naterajte ga da lupka nožicama. Ako ste na bazenu, a dete je veće, neka se uhvati za ivicu. Pomerajte mu noge, da ima osećaj pokreta.

– Pravite balončiće u vodi da dete navikne da brada treba da mu bude na površini vode. Postepeno, da se ne uplaši, možete blago da mu zaronite glavu da vežba da zadrži dah.
– Pridržavajte ga oko struka ili grudi dok pravi zamahe rukama. Demonstrirajte mu pokrete i pomažite mu dok zamahuje. Potom ga pustite da proba samo. Neka uz to lupa nogama.
– Neka pokuša da otpliva vrlo kratku deonicu. Postepeno je produžavajte. Kada procenite da se dovoljno oslobodilo, može da skoči s ivice bazena, da ga vi uhvatite, a potom se malo udaljite da bi, kada skoči, moralo malo samo da pliva.

Imajte na umu da mnogo toga, kao i inače u dečjem životu, zavisi od reakcija roditelja. Traume vezane za vodu, ako se dete umalo udavilo ili se povredilo, ne moraju da imaju trajne posledice. Čak i ako vas je nekad uhvatila panika, važno je da ne nastavite da pokazujete izraziti strah u svakoj kasnijoj situaciji vezanoj za kupanje. Dete budno prati reakcije roditelja i često se uplaši tek kad je videlo da se i roditelj uplašio, kaže Bojana Mitrović.

7. avgust 2010.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs