/11 /11

Olivia Beck u školi preferira "društvo same sebe" i igru u samoći, u ćošku. U početku, njena majka Tori mislila je da je njena ćerka "samo malo previše napredna" za svoje godine.


Kada je Olivia pričala kako joj veću zabavu pričinjava čitanje knjiga na odmoru, nego druženje sa vršnjacima, mama Tori je to prihvatila. Ali, nekoliko godina kasnije, desio se poziv buđenja, kada joj je ćerkina učiteljica javila da Olivia daje svoj džeparac deci iz razreda, kako bi je uključili u igru.

Danas, glavna briga ove majke, honorarnog predavača iz Hartfordšira, je nedostatak prijatelja njenog jedinog deteta. Mislila sam da će vremenom stvaranje prijateljstava "kliknuti", rekla je Tori (46). Ali sada, srce mi se steže kada vidim da nema nikoga sa kim bi mogla da se dogovori za druženje i igru, nikoga ko bi je pozvao na žurku.

Svaki roditelj želi svome detetu da ima prijatelje. I iako ponekada ne žele da priznaju, svako dete želi isto. Kada deci postave pitanje šta ih najviše čini srećnim, najčešći odgovor su prijatelji. Prema novom istraživanju, jedna od najvećih briga roditelja je upravo - da li će dete znati da sklapa prijateljstva, posebno kako se bliži nova školska godina.

Do sada se pretpostavljalo da je stvaranje prijateljstava nešto što mladi treba da nauče da rade sami. Međutim, revolucionarni pristup iz SAD bavi se društvenim problemima na igralištu na isti način kao i svakim drugim problemom u učenju. Baš kao što neka deca imaju problema da shvate smisao slova koje vide na papiru (disleksija), smatra se da neka deca imaju neku vrstu društvene disleksije - poteškoću da razumeju i tumače društvene znake. Novi pristup nije namenjen samo deci iz autističnog spektra, već je dizajniran tako da pomogne mladima koji ne shvataju sa lakoćom složena pravila prijateljstva.


Prema Mišel Garcia Vinner, logopedu iz Kalifornije, razlog što su neki mladi izostavljeni iz društva, je taj što oni dolaze na svet sa manje socijalnih veština od drugih. Oni zbog toga postaju anksiozni i frustrirani, što stvara dodatni problem.
Dok je prosečnoj mladoj osobi potrebno manje od sekunde da protumači društvene signale, mladima koji imaju socijalne probleme potrebno je nešto više vremena, što otežava da se pridruže ili kažu pravu stvar u pravo vreme.

"S obzirom da 75 odsto komunikacije čine izraz lica i govor tela, stav, jačina i ton glasa, a 25% je govor, usporenost u tumačenju ovih signala za neke osobe predstavlja veliki nedostatak."


Prema studiji pri Atlanta's Emory Univerzitetu, 10 procenata dece ima jedan ili više problema u slanju ili razumevanju neverbalnih signala. U razredu od 30 đaka, to znači da će troje od njih biti ostavljeno po strani. Oni mogu izgledati čudno svojim školskim drugovima, stičući na taj način etiketu koje se teško sloboditi. Winner kaže da je teško gledati tugu kod dece koju proizvodi ovakvo odbijanje vršnjaka. Oni mogu izgledati stoički u školi, ali vremenom se u njima može roditi depresija i anksioznost. Cilj nije da se ova deca počnu smatrati "cool" osobama, već pomoći im da se osećaju uključenim.


Edukator roditelja i autor Noel Janis-Norton, prvi je krenuo da predaje "socijalno učenje" u Velikoj Britaniji u okviru Mirnijeg, Lakšeg, Srećnijeg Roditeljskog centra u severnom Londonu. Ona smatra da ova deca ne bi trebala da se bore sama. "Mnoga od ove dece mogu biti pošteđena ove patnje. Nikada nije prerano ili prekasno za početak učenja socijalnih veština."

Srećom, mozak je veoma prigadoljiv. Ponekada može biti vrlo jednostavno naučiti dete kako da na pravi način koristi kontakt očima ili govor tela. Na primer, u dvorištu, mnoga od ove dece stoje van igre, gledajući negde u daljinu, kao da ne žele da budu deo igre, umesto da izgledaju zainteresovano. Učeći decu da okrenu svoje telo i ramena ka grupi, uz osmeh, može često biti dovoljan znak drugoj deci da oni žele da budu deo igre.

Psiholog Emma Citron veruje da mogu biti od pomoći učenja o prijateljstvu, jer će deca naučiti kako da se nose sa odbacivanjem i isključenjem u mlađim godinama.

"Istina je da neka deca pokupe socijalne veštine kao i sve drugo. Ali nekima je potrebno raspakovati ove veštine kako bi se njima koristili. Volela bih da vidim više obrazovanja u školama, na temu prijateljstava."

Takođe, kako se digitalna prijateljstva razvijaju na društvenim mrežama, neki vide manju potrebu da se prijateljstva razvijaju u stvarnom životu. To znači da društveno nespretno dete, sklapajući online prijateljstva, u okviru kojih vladaju nešto drugačija pravila, može dodatno da se povuče u sebe. Prema mišljenju stručnjaka za razvoj dece, okakvo dete dolazi u nepovoljan položaj u stvarnom svetu, gde se emocionalna inteligencija više vrednuje i može biti ključni pokazatelj budućeg uspeha. Pomaganje deci u razvijanju njihove emocionalne inteligencije kroz prijateljstvo, tvrde oni, je od ključnog značaja kao i učenje čitanja, pisanja i aritmetike. Dr David Whitebread,direktor Centra za istraživanje igre i obrazovanja, razvoja i učenja, pri Kembridž univerzitetu kaže da odnosi sa prijatejima stvaraju jake emotivne veze i izraženu svest. Na ovaj način, deca uče da budu osećajnai i uspostavljaju svoje granice.

Za Olivijinu majku, ideja da je mogu naučiti da ima prijatelje je bila otkrovenje, jer je mislila da je to nešto što treba da se desi prirodno. Činjenica da druga deca ne vole moju ćerku je tako bolna, i nadala sam se da će ta situacija magično nestati.

"Sada, umesto da se osećam nemoćna na drugoj strani školske kapije, mogu konačno da uradim nešto i ona se uči veštinama za koje sam mislila da ih je nemoguće naučiti - kako da bude prihvaćena."

Šta možete da uradite da pomognete svom detetu

- Objasnite mu da je sprijateljivanje veština. Na isti način na koji mogu biti pametni u engleskom ili matematici, mogu da se nauče socijalnoj pameti, koja sa praksom biva sve bolja.

- Dekodirajte upotrebu govora tela. Recite im da okrenu prednji deo svog tela prema grupi i održavaju pravu distancu, kako bi drugima stavili do znaja da žele da se pridruže igri. Objasnite im da ako ne gledaju u lica, ostala deca će misliti da nisu prijateljski raspoloženi.

- Trenirajte ih da budu svesni. Koristite filmove ili TV programe kako bi ste pomogli deci da pogode šta će likovi na TV- uraditi sledeće, na osnovu njihovih izraza lica i govora tela.

- Razgovarajte o prijateljstvu. Manjak igre, prekomerne vannastavne aktivnosti i vreme pred ekranom su faktori koji utiču na to da veliki broj dece propušta praksu u prijateljstvu. Drugi resursi uključuju The Social Detective app koja koristi stvarne video klipove kako bi pomogla deci da vežbaju čitanje društvenih signala i na osnovu njih odluče kako će reagovati, dostupnu na socialthinking.com. 

Uredništvo Ringeraje prevelo sa: www.essentialkids.com.au

Izvor: The Daily Telegraph