|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (04.09.-08.09.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Deca koja provode više vremena igrajući se napolju mentalno su zdravija kad odrastu

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 29.5.2019
Nova istraživanja ukazala su na značaj prirode u formiranju mentalno zdravih odraslih ličnosti. Pesak, kofice, lopatice, trava, lopta i blato važni su za mentalni razvoj deteta.
Ključne reči:

image
/11


 

Mentalno zdravlje podložno je negativnom uticaju urbane sredine zahvaljujući buci, gužvi, nedostatku zelenih površina i slično. Deca koja žive urbanim stilom života potencijalno imaju lošiji kvalitet života, manjak samopouzdanja, krhkije mentalno zdravlje i veću telesnu težinu.
Deca koja imaju sreću da odrastaju u prirodnom okruženju imaju veće predispozicije da kada odrastu budu mentalno zdravije osobe, objavljeno je u okviru Međunarodnog dnevnika o ekološkom uticaju na zdravlje (International Journal od Environmental Health Research-a). Ova istraživanja pokrenula su analizu prioriteta kada je u pitanju planiranje urbanizacije za nadolazeće generacije. 
Istraživanje je uključilo 3 585 odraslih, starosti 18-75 godina u 4 evropska grada, a postavljena pitanja bila su koliko često su kao deca odlazili u prirodu, a koliko često to čine sada kada su odrasli. Ispitanici su, takođe, ocenjivali svoje mentalno zdravlje u proteklih mesec dana na osnovu psihološkog testa. Ispostavilo se da su teže mentalne tegobe imaliodrasli koji su kao deca manje vremena provodili igrajući se u prirodi.
Naučnici su istakli i značaj studije za podizanje svesti o tome koliko vreme provedeno u prirodi u životnom dobu deteta ima odraz na stav odrasle osobe o značaju prirode i mentalnog zdravlja.
Dugačka je lista koristi koja proizilazi iz boravka u prirodi, kao što je smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, iznenadne smrti, prevremenih porođaja, visokog pritiska i smanjenje stresa generalno i slično. Nedostatak istraživanja postoji oko toga koliko je vremena konkretno potrebno da dete provodi napolju kako bi imalo dobro mentalno zdravlje u odraslom dobu, a na ova i druga pitanja bi trebalo da odgovore neka buduća istraživanja.

Mentalno zdravlje podložno je negativnom uticaju urbane sredine zahvaljujući buci, gužvi, nedostatku zelenih površina i slično. Deca koja žive urbanim stilom života potencijalno imaju lošiji kvalitet života, manjak samopouzdanja, krhkije mentalno zdravlje i veću telesnu težinu.

 

Deca koja imaju sreću da odrastaju u prirodnom okruženju imaju veće predispozicije da kada odrastu budu mentalno zdravije osobe, objavljeno je u okviru Međunarodnog dnevnika o ekološkom uticaju na zdravlje (International Journal od Environmental Health Research-a).

 

Ova istraživanja pokrenula su analizu prioriteta kada je u pitanju planiranje urbanizacije za nadolazeće generacije. 
Istraživanje je uključilo 3 585 odraslih, starosti 18-75 godina u 4 evropska grada, a postavljena pitanja bila su koliko često su kao deca odlazili u prirodu, a koliko često to čine sada kada su odrasli. Ispitanici su, takođe, ocenjivali svoje mentalno zdravlje u proteklih mesec dana na osnovu psihološkog testa. Ispostavilo se da su teže mentalne tegobe imaliodrasli koji su kao deca manje vremena provodili igrajući se u prirodi.

 

Naučnici su istakli i značaj studije za podizanje svesti o tome koliko vreme provedeno u prirodi u životnom dobu deteta ima odraz na stav odrasle osobe o značaju prirode i mentalnog zdravlja.

 

Dugačka je lista koristi koja proizilazi iz boravka u prirodi, kao što je smanjenje rizika od nastanka dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih oboljenja, iznenadne smrti, prevremenih porođaja, visokog pritiska i smanjenje stresa generalno i slično. Nedostatak istraživanja postoji oko toga koliko je vremena konkretno potrebno da dete provodi napolju kako bi imalo dobro mentalno zdravlje u odraslom dobu, a na ova i druga pitanja bi trebalo da odgovore neka buduća istraživanja.

 

Izvor: nationalgeographic

 

30 genijalnih misli moje majke
Kad smo bili deca, izjave naših majki činile su nas nervoznim. Ali sada kada smo stariji, shvatamo da su te izjave bile ...
4
Prekretnice u razvoju deteta (od 2. do 3. ...
Sada već dete zna da sedi, zna da ustane, da hoda, da se hrani... ali roditelji i dalje jedva čekaju da dete nešto novo ...
3
Autizam i govorno-jezičke teškoće
Kašnjenje u govornom razvoju može biti jedan od pokazatelja autizma. U tom smislu, logoped je jedan od prvih stručnjaka ...
3
Kako sa tvrdoglavim detetom?
Neka deca jednostavno imaju “tešku” narav i jak karakter od malih nogu. Oni “znaju šta hoće”, što je najčešće ono što vi...
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
Dragce86
Savršena stvar!
CortinaT krema je bila spas za naše probleme sa ojedom ispod vrata. Naime, kćerkica često dobije ojed od portikle, jer je stalno vrti i čupa rukicom, baš je ne podnosi i onda se sva isprišti ispod vrata od znoja i trenja...CortinaT bukvalno par puta namažemo i sve je kao rukom odneseno!  Više >>
image
Kuvar: Bunnyca
ovsene pahuljice i karamel secer, divni keksici

Anketa

Aljoša za deckica
pisuljica

jel vam se dopada

da (57%)

ne (43%)


Ukupan broj glasova: 79

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here