DETALJI

 

Ringerajin korisnik: marija17

Ocena porodilišta: 5

 

Komentar ocene: Ja sam bila u trokrevetnoj sobi, koja je u renoviranom delu i extra je, čini mi se soba 113.

 

Jedna od onih koje su ulazile preko reda na UZ i imale sve privilegije tokom porođaja. Počelo je ovako:

kad smo shvatili da sam trudna, šest minuta, odmah smo kontaktirali sestru mog muža koja radi u Narodnom Frontu kao babica. Zakazali prvi pregled, pa drugi...sve je proticalo u najboljem redu. Dobili smo preporuku od Ivane-babica da mi trudnoću vodi dr. Biljana Arsić koja mi je bila super. Trudnoća je prošla super, u devetom mesecu, na samom početku na pregledu su mi rekli da imam kontrakcije, koje ja nisam osećala i preporučili su mi da mirujem. Ok, mirovala sam i to vreme provodila na raznim forumima gde sam se informisala i čitala tuđa iskustva o porođaju, i bila tako smorena, tužna, uplakana, delovalo mi je strasno, toliko nezadovoljnih trudnica-porodilja..uh... ali sama u svojoj glavi razrešila da se ljudi obično 'iskukaju' i 'napljuju' lakše nego što pohvale ili ispričaju lepo iskustvo.

Želela sam da budem trudna još, strah me je bio od porođaja, drugarice, mama i ostali su govorili 'ma samo opušteno, kad vidiš bebu sve zaboraviš' !!!

Sredinom septembra sam počela da upadam u frku, otišla sam na još jedan CTG i doktorka mi je rekla 'ako bude sve ok tokom vikenda dođi u ponedeljak u 17h da te porađamo', okrenula se ka Ivani 'pa da dođe u 17h, da je ne porađamo u sitne sate', ja se zgranula, ko da mi popravljaju zub.

Došla sam kući i bila presrećna, jer mi je laknulo kad su mi zakazali porođaj.

Došao je i taj dan! ustala sam ujutro, niko mi ništa nije rekao da li smem da jedem ili ne, zato sam ja sebi ispržila 4-5 jaja napucala se, popila kafu, iskulirala, malo dremnula i lagano me muž (unezvereni) odvezao, usput smo pokupili Ivanu koja je trebalo da radi od19h. Bila sam nasmejana, raspoložena, ma sve pet. A muž ko da je on otišao da se porađa.

Zaveli su me, otišla sam na 'čišćenje', tu sam ispred toaleta čekala 10 tak min, znate kako već to ide, i jedna devojka samnom koja se savijala od bolova, ja reko sta joj je? Prvo sam mislila da joj se ide u wc, vidim nije to, ja je pitam jesi ok oćeš da ti pomognem nekako, kaže 'ma pusti ovako mi je od juče! od 9!!!' A ja ništa nisam osećala, reko extra.
aha...(to je bilo ironično aha)

Otišla sam na CTG i dalje sam bila nasmejana, došla je doktorka upoznala me sa procedurom, 'izazvaćemo ti porođaj, probušiti vodenjak, sačekati da kontrakcije krenu, ti reci kad te bude bolelo da ne možeš više da izdržiš, reci, pa ćemo ti dati epidural'

Ulazim u porodilište,, vidim 4 boxa u svakom po dve 'stolice', i u sebi 'vidi sto su cool ovi stolovi/stolice, sta li već, ja skoro da sam očekivala ono sklopocalo koje srećem kod ginekologa u predgranju (odakle sam inace).

Legla prikačili mi one slamčice, okrenuli se svi i otišli, a o tome sam bas čitala na većini foruma kako se porodilje žale na to, (???), pa mislim, šta? treba da me drži doktorka ili babica za ruku?

Tako sam ležala neko vreme i kontam kako je ovde tiho, ja sam očekivala neutešno urlanje i vrištanje, posle sam to komentarisala i Ivani, ona kaže da su sve na epiduralu.
Ja pogledam devojka pored mene bila je normala prvih 20 tak min, i počinje urlanje, zapomaganje da joj se da epidural. Pojavljuje se dr. 'otvorena si 7 cm, drugi put se porađas, stvarno ti nije potreban', devojka nije htela da odustane i posle nekoliko minuta ubeđivanja dolazi anesteziolog i kaci joj sve one slamčice, posle nje dolazim ja na red, daje i meni, ali samo aparaturu mi je sproveo 'kad dr. da zeleno svetlo, ja ću anesteziju pustiti'. Ivana dolazi i stavlja mi masku sa kiseonikom (sto je ekstra stvar, inače bi mi svi kapilari na licu popucali od naprezanja), doktorka mi buši vodenjak, meni je bilo bezbolno, samo sam toplinu osetila. Opet svi odlaze, povremeno se pojavljuje Ivana, dr., anesteziolog (vranjanac), pitaju da li je sve ok.

Počinju bolovi....već na prvih par kontrakcija sam se uznemirila, dr. dolazi i kaže da pokušam da izdržim još 20tak min da bi mi dali anesteziju u pravo vreme....prošlo je i tih 20 tak min, ja sam već urlala (sigurno i više nego što me je stvarno bolelo, dok su ostali terali segu kako su me razmazili).

A žedna, žedna.umirem, dali mi natopljenu gazu koju mislim da sam isisala skroz koliko sam žedna bila. Nisam mogla da izdržim više i dozvala sam Ivanu, ona dr. gde je ustanovila da može da mi se pusti anestezija, nakon 10 tak min....nirvana...ni traga od bolova, lagano tonem kao u puding, cak sam se i češkala po grudima, ma super. Tu kreće da se porađa devojka do mene, bilo mi je neprijatno da je gledam, a htela sam, sve mislim nije ok da buljim ona se napinje, muci se...xexe kakva glupost! Ona nije videla ni belu mačku, a kamo li mene da li gledam ili ne! - to sam posle skontala, dok sam se ja porađala.

Beba počinje da kmeči, ja je pogledam...i rasplačem se...ona devojka odahnula.

...posle 20 min...

Pričamo nešto ta devojka i ja...kad počinjem da osećam pritisak, pa sve jače i jače i tu upadam u frku...porodicu se...nema nigde ni Ivane ni dr! nikoga! PANIKA! (greška, kad krene pritisak dole, nećeš se odmah poroditi-sad znam)
Dolazi dr. ja urlam iz sveg glasa, ona smireno 'dobro jel te boli ili osećaš pritisak', hm...očigledno da nemamo svi isto viđenje boli.

Ona me pregleda, mase glavom h...neće to još. Neće!? A meni se činilo kao da ce beba da se katapultira.  .......  .. ..samo se ja čujem, urlam....

Kad ti kažemo guraj, ti gurni, ja sam osetila kao da ću se ukakiti, pa se stisla sva (greška, onog momenta kad sam se opustila i nije me bio briga da li u se ukakiti ili ne, ja sam se porodila posle trećeg napona - to pišem zbog trudnica), guraj...osećam da nije dobro sva sam se zacrvenela, osećam toplotu u licu, urlam, dr. me opominje da nema dranja (tako ti svoju snagu i energiju koristiš za guranje a ne za dranje), guraj..opet čujem guraj...
 
U međuvremenu u mojoj glavi 'sad sam se porađala i zaboravi me, koja budala mi rekla ma samo opušteno..sad da mogu da biram da umrem ili da nastavim sa porođajem, umrla bi...maro nemaš kud, moraš da se porodiš nemaš kud, što se pre porodiš biće ti bolje, zato se opusti, guraj, guraj...

Guraj, evo je glavica, guraj opet odmah, vidim dr. kako mi gura stomak od grudi ka dole, guraj...gotovo..plače... uh...

Već mi nije dobro, pita me šta sam rodila..'dečaka' kažem, drži ga naopako, sećam se da sam ga pomilovala po ruci i 'pala u nesvest'(a šta bi sa onim vidiš bebu i sve zaboraviš!!!??? pa nije me niko udario maljem po glavi, čuj...nije mi bilo ni do bebe, ni do života...možda zvuči bezosećajno, ali je jednostavno bilo tako), pridigla sam se malo posle par min kad sam videla dr.da izvlači posteljicu...ne znam koliko je vremena prošlo, pojavljuje se dr. sa sve keceljom, maskom..samo oci vire, pita devojka do mene što se porodila gde je pošla, klanicu, mesaru sta je već rekla, vidim zezaju se, ja sam se blago nasmejala, ko zna gde ide...opa! sela ispred mene da me šije! I sa lokalnom anestezijom sam se vrpoljila i guza me mnogo bolela, jednostavno nisam smela da spustim donji deo koliko me je bolelo. Doneli mi bebaru da me zaokupi dok me šije, ma kavi, morali su da ga sklone sa mojih grudi koliko sam bila nemirna, kad se i to završilo, počela sam da se tresem i tako naredna tri sata koliko sam ležala još tu. Želela sam samo mama da me zagrli i da mi kaže da će sve biti ok.

Narednog dana sam preplakala koliko me je rana bolela, svaki put ad bi otišla do toaleta morala sam da tražim skoro celu posteljinu da mi menjaju koliko sam krvarila, pa sam konstatovala da sam se brzo porodila u par napona, ali me sad rana boli i to mi je očaj, pa su mi se grudi stvrdle najstrašnije tako da su 'mlekarice' dolazile dva puta dnevno da me cede po 20 tak min, jer imam male grudi, ravne bradavice pa se beba samo nervira što ne može da uvati sisu, a pri tom bar dva podoja prespava, ja u sobi sa dve porodilje koje su bile bez beba (inkubator), tako da nemaš od koga da vidiš, e to ceđenje mi je bila najveća muka, na porođaju sam se blago po licu oznojila, a ovo ceđenje..hm..sva mokra ja i cela celcata posteljina, ceo sprat se orio, i ja sam bila promukla od dranja, koliko je bolelo, tko da mi je slika sa porođaja izbledela u odnosu na ovo sa grudima.
 
U sobi smo bile nas tri, i bilo je o, i bube smo imali, ali pored onoliko grickalica i čudo bi bilo da ih nema (otvorene kesice bilo čega bacati u đubre predveče, a đubre izbaciti iz sobe), svaki put (a to je bilo bas često) kad sam tražila posteljina da se zameni, spavaćica bez problema sam dobijala, svi su bili ljubazni.

I divim se ženama koje su posle prvog dana sedele opušteno na krevetu (ja posle 4 dan jedva sam sela i to zbog kontrolnog pregleda), i divim se ženama koje se porađaju bez epidurala.
 
Kad sam došla kući smo skontali da je beba slomila kljućnu kost na porođaju, (hvala bogu sve je lepo zaraslo), a to napominjem zato što me je porađala sestra mog muža, i eto pored njene najbolje namere da sve bude ok, ipak se to desilo, znači dešava se svakom svašta i sa vezom i bez nje!
 
Par saveta za trudnice:
Ničije savete nemojte da slučate!
I bog stvori epidural!-govori sve (kako li je bez njega onda!?)
I ponovo bi se porađala, sa zakazanim porođajem.
Na porođajnom stolu bez pardona i stida.
Bebyfrendly je dobar, naporno da, ali manja verovatnoća da će ti se grudi stvrdnuti.

Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!