/11 /11

DETALJI Ringerajin korisnik: Maslachak

 
Datum: 14.decembar 2010.
 

Tip porođaja: Prirodan porodjaj sa epiduralnom anestezijom
 
Broj dana u porodilištu: 3

Porodilište: IGAK Višegradska Beograd

Ocena porodilišta: 5 

Komentar ocene: nemam ni jendu zamerku ni na šta,sem na babicu u čijoj smeni sam bila čitavih 15 minuta pošto je bila totalno neazinteresovana dok je odrađivala pripremu sa mnom

PRIČA O MOM POROĐAJU

Moj lekar i ja smo se na mojoj poslednjoj kontroli 9.12. na osnovu mog pregleda dogovorili da ukoliko porođaj ne krene sam do 14.12. sto je bio moj VTP dođem 14.12. u porodilište sa stvarima,on će biti dežuran,a za slučaj da porođaj krene ranije da se čujemo telefonom.Obzirom da sam imala celi vikend neke kontrakcije koje se vremenski nisu skraćivale,ja se nisam ni javljala,ali u ponedeljak sam ga nazvala za svaki slučaj jer u par navrata tog dana nisam mogla da se krećem normalno od bolova,međutim on me smirio i rekao da će sve to biti okej do sutra...

Utorak 14.12.,ja proveravam torbu,spremam se lagano,i mm i ja krećemo put Višegradske,naravno kasnimo i stižemo oko 11:20..moj lekar vrši pregled u ambulanti,ja sam otvorena 2.5 prsta,grlić dug oko 0.70 cm,on zadovoljan,piše nalaz i šalje me na prijem.Prijem i garderoba su se malo odužili,usput me je gospođa iz garderobe toliko iznervirala jer mi nije dala da ponesem torbu u porodilište te me je na brzinu smotala da povadim osnovno i stavim u kesu,a ostalo će doneti mm.Da ne pominjem da kad sam stigla u porodilište bila je gomila torbi,čak i poneki kofer,pa mi je došlo da je gađam onom kesom!!!! Uglavnom nadrndana mlada babica koja mi uzima podatke i krajnje fina mlada doktorka na stažu (kapiram da sam starija od nje),klistir,kupatilo,šetnja,kupatilo,tuš i eto mene u boksu br.5,ali sam se tamo zadržala jako kratko jer su me premestili u boks br.2...tada je već bilo oko 13h,uključili su me na CTG,dali glukozu kroz infuziju i bensedin i to je to..obzirom da je smena bila pri kraju,zakačila sam i tu vizitu,onda vađenje krvi za epidural na licu mesta i to je to..oko 14h je došla druga smena,moj lekar takođe,opet pregled,prokidanje vodenjaka i puštanje indukcije..kontrakcije kreću da se pojačavaju,ali ništa neizdržljivo..ja sklupčana na levom boku,brojim,dišem i gledam kako pada sneg kroz prozor i razmišljam kako je to prvi pravi sneg ove godine..i,da..prvi sneg i Visnja na putu..u međuvremenu u porodilištu svira the best of bajaga & instruktori,pa mi malo odvlači pažnju od kontrakcija koje su počele da divljaju od indukcije pa ne mogu da uhvatim ritam..ali moj lekar vidi koliko ima sati,isključuje indukciju i zove anesteziologa da dođe što pre kao i laboratoriju da donesu rezultate trombocita...tada je već bilo 16h,anesteziolog je došao,jedna divna gospođa..boc,boc,eto katetera,nije bolelo ništa,verovatno zato što je kontrakcija bila u toku..data je prvo probna doza koja je smirila kontrakcije odmah,a za 10 minuta je data puna doza i još neki lek..trebalo je da ostanem na boku još desetak minuta pa da se okrenem na leđa...e,tu kreće raj..obzirom da je za deset minuta to već sve krenulo lepo da deluje,ja sam razvukla osmeh od uva do uva,moj lekar pita da li je sve u redu,a ja se osećam toliko fino da bi vrlo rado pogledala neki film dok čekam..uglavnom,ja sam dremala,mada od onog ctg-a nije bilo šanse da zaspim,a i morala sam da udišem kiseonik sve vreme,u jednoj ruci infuzija zbog epidurala,u drugoj indukcija opet uključena...sve u svemu period od 16h do 19h mi je protekao u dremki,slušanju drugih porođaja,razgovora lekara..vizita,sestre na praksi koje svraćaju svako malo i jedino što pitaju je:"da li Vam se piški?"..da skinem dilemu,sve vreme imate osećaj u nogama,stomaku,mrdate prstima,nogama..samo nema bola..negde oko 19h mi je dodata jos jedna doza epidurala i nakon toga mi je vreme poprilično brzo prošlo jer je već oko 20:30 krenula beba da gura glavicom dole,i naponi su krenuli lagano..moj lekar je ustanovio da je dilatacija kompletna,da se beba spušta u kanal i da kad osetim malo jači napon slobodno guram da se ona što pre spusti..tako je i bilo malo po malo..uz šalu i smeh i podsećanje na američke filmove i rečenicu "push push"..pod epiduralom napone osećate najnormalnije,s tim što nema bola,samo osećaj da se ide u wc i to jak,pa tako samo napinjanje dođe kao olakšanje..nešto pre 21h malo su sto pripremili i moje noge postavili na one stalke,babica je proverila da vidi gde je beba i mene masirala (mislim i malo širila ali samo nagađam pošto ništa nije bolelo i ništa nisam osetila..)..uglavnom došao je jedan napon,babica je rekla aj sad jako,još jednom jako i dok sam se ja osvestila osetila sam da je izašla glavica,a nakon nje i ostatak tela..i pogledala sam ispred sebe i videla svoju Višnju koja je zaplakala istog momenta u 21:05.. bila je čista i divna,mogla sam da je ljubim odmah,ali su je odneli na merenje pa mi je doneli nazad uvijenu..zahvaljujući lekaru koji nam je dao svoj telefon zvali smo tatu dok smo se držale u naručju i javile mu srećnu vest...

Ostatak je protekao po redu..dodat epidural,ušivanje epiziotomije,4 konca,ništa strašno...malo šale sa babicom i lekarom..i nakon svega odmor,sreća i blaženstvo...

Sad kad je već prošlo više od nedelju dana od tog događaja,u nekim momentima imam osećaj kao da mi se sve desilo u snu,ali svaki put kad pomislim na sve to imam osmeh na licu,jer mi je zaista sve ostalo u jako lepom sećanju,čak i onaj oporavak i boravak u bolnici..sve to..imala sam sjajne cimerke,ništa mi nije smetalo..ni hrana,ni zajedničko kupatilo,ni biđenje u 5h ujutru..sve to brzo prođe,ali ono najbitnije i najvažnije i najdragocenije u životu je pored mene svaki dan,i moj život više nema nikakvog smisla bez moje Višnje u njemu...