Moj mali brbljavac ima višak misli i pitanja koje očajnički želi da podeli. Foto: Freepik.com

/11 /11

Znam da ću jednog dana, a taj dan nije daleko, moliti svoje dete da razgovara sa mnom. Tinejdžerske godine (i predtinejdžerske godine, ako je moja devetogodišnja pastorka pravi pokazatelj) biće potrošene na pokušaje da im izvučem jednu jedinu reč iz usta pre nego što žureći odu sa svojim prijateljima. Prisećaću se ovih dana i želeću da ih mogu dobiti nazad. To će biti "jednog dana". A danas...

• Mogu li dobiti sok?
• Gladan sam.
• Šta radiš?
• Mogu li da idem kod bake?
• Hoćeš li u kupatilo?
• Šta radiš u kupatilu?
• Mogu li da uđem u kupatilo?
• MAMA! MAMA! MAAAMA!

A danas, ovog trenutka, volela bih sekund tišine.

PROČITAJ JOŠ: Razigrane bebe brže progovore

Sećam se da sam, ne tako davno, mislila da moje dete nikada neće progovoriti. Bila sam pod stresom i veoma zabrinuta za njegov razvoj govora. On je tada imao oko dve godine i jedva sam mogla da izvučem više od 'mama' iz njega.

Kao zabrinuta majka koja je prvi put dobila dete, pretraživala sam internet kako bih shvatila šta se dešava sa mojim slatkim dečakom. Traženje informacija na internetu umesto da razgovaram sa svojim doktorom bilo je upravo ono što me je moj partner upozorio da ne radim. 

"Odvedite ga što pre kod logopeda!"

„Moje dete je znalo abecedu sa godinu dana! Zar niste čitali svom detetu?"

„Rođaka mog najboljeg prijatelja je ignorisala kašnjenje govora svog sina, a on sada ima 35 godina, i mrzi svoj posao. To je sve majčina greška"

Možda malo preterujem, ali komentari su bili jednako zastrašujući. U tom periodu svog života, kao neiskusna i preplavljena majka kakva sam tada bila, osećala sam se kao potpuni promašaj. Nisam mogla a da ne pomislim da možda sada ne bi bila u ovoj nevolji, da sam mu čitala svaki dan dok je bio u materici, umesto što sam gledala Netfliks.

Kada sam svom partneru ispričala svoje brige, odgovorio je kao što to često čini u ovim situacijama. "On je dobro."

Ova njegova izjava uopšte nije zaustavila moju strepnju. Međutim, bio je u pravu. Naše dete je bilo dobro. Bez obzira na to kako je napredovao njegov razvoj i šta god da se dešavalo na tom putu, mi bismo to prihvatili, i on bi bio dobro.

Dve godine kasnije usta mog sina neprekidno rade kao slavina koja curi u našoj kuhinji (trebalo bi da dodam to na svoju listu obaveza.) Njegov razvoj je napredovao, a sva moja briga ništa nije promenila (osim što mi je dodala par novih sedih dlaka, koje ponosno nosim).

PROČITAJ JOŠ: Ne branite deci da pitaju i plaču

Moja 4-godišnja beba, moj mali brbljavac ima višak misli i pitanja koje očajnički želi da podeli:

"Da li je danas moj rođendan?"  

"Imaš li posla?"  

"Hoćeš li mi kupiti igračku?"  

„Da li je uskoro moj rođendan?“ (Da. Opet o rođendanu.)  

„Možeš li da mi napraviš palačinke?“   

"Ne volim palačinke." (Šta?)  

„Da li je beba beba?“ (Opet... šta?) 

 „Zašto beba plače?“  

„HRANITE BEBU MLEKOM IZ SIKE!“  

"Želim da idem u park." 

Smešno je kako su se stvari okrenule. Tišina zbog koje sam bila toliko zabrinuta ispunjena je sada neprestanim brbljanjem. Često mi postavlja pitanja o stvarima koje mi na pamet ne bi pale i na koja, sasvim iskreno, nisam kvalifikovana da odgovorim.

Pitanja poput:  

„Zašto je bubamara crvena?“  

„Gde se sve kreće zec napolju?“ (Da li izgledam kao Kristofer Robin?)  

„Ko pravi putnički avion?“ (Tako mi i treba kada sa njim čitam knjigu o avionima, vozovima i automobilima.)  

Zahvalna sam na svojoj sposobnosti da koristim Google i njegovoj nesposobnosti da uradi isto.  

PROČITAJ JOŠ: Tepanje - loš govorni model

Ne bih ništa menjala u vezi sa svojim detetom (pa, zapravo, možda samo njegovo ciljanje u toaletu). On je jedinstven i volim ga zbog toga.

Ipak, ne bih imala ništa protiv dugmeta za isključivanje zvuka koje bih koristila s vremena na vreme. Uzela bih čak i solo pauzu u kupatilu, bez nove runde od 20 pitanja.  

Realnost je - jedini miran odmor koji ću dobiti ovih dana je kada deca konačno zaspu noću (osim ako ih ne pošaljem kod bake i dede). Mada, šta radim kada ostanem sama? Na telefonu gledam njihove fotografije i nedostaju mi njihova mala lica…

Roditeljstvo. To je divlja vožnja.

Zašto? Jer, prosto je tako. Dosta sa pitanjima. 

Odabrala i prevela Ringeraja.rs

Izvor: Motherly