/11 /11

Matične ćelije, prirodni rezervoar za obnovu ćelija i tkiva u organizmu, više od šest decenija koriste se za lečenje mnogih bolesti. Svakodnevno se u naučnim časopisima objavljuju rezultati kliničkih studija koje se bave matičnim ćelijama, ali samo deo toga za sada je dobio širu primenu u kliničkoj praksi.

Najveće iskustvo lekari imaju u lečenju matičnim ćelijama iz kostne srži i periferne krvi, ali se poslednjih godina sve više radi sa matičnim ćelijama iz drugih izvora, pre svega iz krvi pupčanika (umbilikalne krvi).

- Transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika od početka devedesetih godina primenjuje se kao standardna procedura u lečenju brojnih malignih oboljenja, najviše leukemije, ali i hematoloških, imunoloških, metaboličkih, autoimunskih i drugih teških bolesti. U budućnosti će verovatno biti korišćene i u regenerativnoj medicini: posle infarkta miokarda, oštećenja kičmene moždine i nerava, povreda zglobova.

Rade se brojna istraživanja i eksperimenti da bi se utvrdilo mogu li  matične ćelije da obnove pomenuta tkiva i organe - kaže za Baby planetu profesor dr Dejan Škorić, direktor Centra za pedijatriju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu.

Dr Škorić je na našim prostorima pionir u izučavanju matičnih ćelija iz pupčanika i prvi lekar koji je još 2000. godine uzeo matične ćelije iz pupčanika bebe rođene u Ginekološko - akušerskoj klinici „Narodni front“. Tokom narednih nekoliko godina prikupio je više od 100 uzoraka umbilikalne krvi koju je ispitivao i to prezentovao u svojoj doktorskoj disertaciji. Inače, to je u Srbiji prva disertacija koja se bavi matičnim ćelijama iz pupčanika.

Već više od 60 godina lekari kostnu srž davalaca uzimaju punktiranjem i aspiracijom iz ilijačne kosti. Prve transplantacije matičnih ćelija iz kostne srži izveli su američki lekari još 1955. godine, a 1971. napravljen je veliki korak u razumevanju takozvane HLA podudarnosti između primaoca i davaoca matičnih ćelija. Bez toga bi transplantacije ostale neuspešne.

Matične ćelije se uspešno koriste u lečenju malignih hematoloških bolesti, najviše leukemije, ali i drugih teških bolesti: aplastične anemije, telasemije, raznih oblika nedostatka imuniteta - pojašnjava dr Škorić. - Krv pupčanika je noviji alternativni izvor matičnih ćelija, ali se i te transplantacije rade dosta dugo. Još 1988. Glukman i saradnici izveli su prvu transplantaciju matičnih ćelija iz pupčanika kod dečaka sa Fankonijevom anemijom. Davalac je bila njegova HLA-podudarna sestra i bolesnik je izlečen.

Početkom devedesetih počelo se sa transplantacijama od nesrodnih davalaca, te su tokom 1992. I 1993. U SAD I Evropi ( Njujork, Milani I Diseldorf) počele s radom prve banke matičnih ćelija iz pupčanika.

Početkom 2001. došlo se do saznanja da nema razlike u preživljavanju dece posle transplantacije matičnih ćelija iz pupčanika od nesrodnih davalaca u odnosu na koštanu srž. Osim toga, uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži zahtevna je i bolna procedura dok je matične ćelije iz pupčanika mnogo lakše uzeti: dostupne su i ako ih ne sačuvamo, bacaju se kao medicinski otpad.

Danas većina razvijenih zemalja ima banke matičnih ćelija i godišnje se uradi nekoliko hiljada transplantacija, navodi sagovornik Baby planete.

Dr Škorić se zalaže za otvaranje javnih, nacionalnih banaka matičnih ćelija, jer bi tako brojni uzorci iz pupčanika bili dostupni celokupnoj populaciji zemlje pa i regiona. Na ovaj način mogu da budu izlečeni i oni najteži bolesnici koji nemaju podudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca iz kostne srži.

Na pitanje da li su bolje matične ćelije iz kostne srži ili pupčanika nema jedinstvenog odgovora. Lekarima najviše znači što matičnim ćelijama mogu da leče mnoge bolesti i što će u narednim godinama ta brojka biti daleko veća. Najveća prednost matičnih ćelija iz pupčanika je u tome što su neograničeno i lako dostupne - uzimaju se jednostavnom procedurom posle porođaja bez ikakvih štetnih posledica po porodilju i novorođenče.

S druge strane, kostna srž se mnogo teže prikuplja i postoje određeni neželjeni efekti po davaoca. Druga značajna prednost je u tome što matične ćelije iz pupčanika ne moraju da budu podudarne u meri u kojoj moraju matične ćelije iz kostne srži, pa je transplantacija uspešna i kada bolesnik i davalac nisu sasvim podudarni.

Najveći nedostatak matičnih ćelija iz pupčanika je to što ih je u pojednim uzorcima veoma malo. Njihov broj zavisi pre svega od samog pupčanika i njegove dužine, potom težine deteta i težine posteljice. Što je dete teže na rođenju, veća je zapremina uzorka krvi iz pupčanika i veći je broj matičnih ćelija u uzorku. Ako je broj matičnih ćelija mali, to može da bude razlog odloženog obnavljanja ćelija krvi posle transplantacije i lošeg ishoda lečenja.

Više o TRUDNOĆI, BEBAMA, RODITELJSTVU pročitajte na shop.aksa.rs