Strategija Srbije je da se formira javna banka matičnih ćelija koja bi na regionalnom nivou sarađivala sa drugim bankama i na taj način olakšala nalaženje odgovarajućeg davaoca kod bolesnika kod kojih je medicinski opravdano presađivanje matičnih ćelija.

Da na ovom polju kod nas ima pomaka dokaz je i ovonedeljna intervencija u Kliničkom centru Srbije, gde je obavljeno prvo ubrizgavanje matičnih ćelija u srčani mišić. Pacijent koji je podvrgnut ovom zahvatu ranije je imao infarkt, a zbog stanja bolesti nije bio kandidat za ugradnju stenta ili za kardiohiruršku intervenciju. Zbog toga je ubrizgavanje matičnih ćelija šansa da se popravi rad bolesnikovog srca. Beogradski lekari nadaju se najboljim rezultatima u vezi sa ovom intervencijom iza koje su višemesečne detaljne pripreme.

Ovo nije prvi slučaj primene matičnih ćelija kod nas. Srpski lekari već godinama koriste matične ćelije za lečenje urođenih malignih bolesti kod dece. To su intervencije koje se rade u Institutu za majku i dete, dok se na Vojnomedicinskoj akademiji leči rak limfinih žlezda, aplastične anemije... Matične ćelije primenjuju se i na Institutima za hematologiju u Beogradu i Novom Sadu.

Prema rečima doc. dr Dragane Vujić iz Instituta za majku i dete, matične ćelije godinama se koriste za lečenje mnogih bolesti, ali stručnjaci u budućnosti od njih očekuju mnogo više. One se prikupljaju ili od samog bolesnika ili od drugih lica čije tkivo odgovara primaocu. Uzete matične ćelije se prema nemačkom pravu smatraju lekom. Pošto su one namenjene samo ličnoj upotrebi, one su individualni lek i prema Zakonu o lekovima za njih nije potrebna dozvola za primenu u terapeutske svrhe.

One se prikupljaju ili od samog bolesnika ili od drugih lica čije tkivo odgovara primaocu.
- Uzimanje uzoraka je vrlo jednostavno, ne boli i reč je o metodi koja je potpuno bezopasna i po majku i po dete. Prikupljeni uzorci se onda transportuju do Instituta za majku i dete, gde se obrađuju i tehnikom takozvanog programskog zamrzavanja se zamrzavaju i čuvaju u tečnom azotu na - 196 stepeni - objašnjava načelnica Službe za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete doc. dr Dragana Vujić i dodaje da je ovo jedini način koji omogućava da te ćelije budu žive i kada se odmrznu posle deset ili više godina.

Kod nas se matične ćelije ipak najviše koriste u lečenju malignih bolesti. Kod pacijenata koji boluju od leukemije transplantiraju se matične ćelije koštane srži koja potiče od odgovarajućeg davaoca. Matične ćelije koje se stvaraju u krvi, kod primaoca se ponovo nastanjuju u koštanoj srži i tamo proizvode nove krvne ćelije. Prvobitna koštana srž, a time i pacijentove ćelije obolele od leukemije, razoreni su pre toga hemoterapijom. Ovde je problematična reakcija odbacivanja stranih ćelija, zbog čega primalac mora da uzima lekove koji će tu reakciju sprečiti.

Tu nije kraj primeni matičnih ćelija u terapeutske svrhe. U svetu se izvode operacije gde se koriste ćelije pacijenta kako bi se otklonilo oštećenje rožnjače, providnog spoljašnjeg sloja oka. Prema vladajućem mišljenju stručne javnosti, očekuje se u skorijoj budućnosti da će se i razna oboljenja nervnog sistema lečiti matičnim ćelijama. Ustanovljeno je, naime, da je specijalna grupa matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce u stanju da se promeni u nervne ćelije.
Treba znati da matična ćelija iz krvi pupčane vrpce nije čudotvorno sredstvo i da ima svoja ograničenja.