|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.12.-14.12.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Moj muž je dobar čovek. Ali, kod kuće, izgleda kao amater

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 12.1.2019
Kako moj mozak može da teče kroz moje bradavice? Ovo je jedino razumno objašnjenje kako se osećam nakon porođaja.
Ključne reči:

image
/11


 

Dok čekam da dobijem novorođenče na kauču, moj tronogodišnji sin prolazi kroz dnevnu sobu i vrišti: "Haos! Haos! Haos! Uništavanje časopisa i rasipanje po sobi, dok moj muž, otac dvoje dece, prazni mašinu za sudove. 
"Hej, ljubavi", kaože on. "Gde ovo ide?"
"Šta je to" ovo"? Pitam nasilno. "Ne mogu čak ni da vidim o čemu pričaš".
On se pojavljuje na vrata i drži špatulu.
"Gde to držiš?" On pita.
"Gde da ga stavim? Šta miliš gde bi to trebalo da stoji?
Dok je moj spoljašnji izgleda miran, ja sam u iskušenju da mu kažem gde ga može zapravo staviti. Zabavlja me ono što on misli da je moj posao da znam, ali ono što me još više muči je moja uloga u ovom frustirajućem ciklusu zavisnosti. Bojim se da dok god pokušavam da pokrenem odlučnu, nezavisnu decu, a u stvari podstičem tendenciju mog partnera da me imenuje za izvršnog direktora domaćinstva. I mrzim sebe što nastavljam igru.
Štaviše, naš odnos je prilično egalitiran - imamo karijere, mi smo roditelji, delimo odgovornost što je više moguće - ali kada je u pitanju upravljanje i planiranje domaćinstva, moj muž, pažljiv učenik, izgleda kao lenj pripravnik u mojoj izvršnoj vlasti.
To dovodi do onoga što ću nazvari "Ciklusom": pita me gde stoje stvari, frustriram sebe iz uloge glave dominitivne teritorije - i frustracija se gradi. Kao i mnoge majke, umorna sam od prenošenja "mentalnog optrećenja".  Uvredila sam se da je moj posao ne samo da znam gde špatula ide, već da treba da odlučim da li ona ide di fioke levo od peći.
Moj muž kaže da me samo želi poštovati. Kaže da ne pita jer misli da da treba da bude odgovorna za sve oko kuće, već zato što sve ima svoje mesto. 
To pitanje postavlja u drugačijem svetlu, ali senka ostaje: Njegovo verovanje da me pita gde nešto stoji, odnosi se na tradicionalne rodne uloge, podržava njegov argument da vidim nešto što ne postoji. Čini mi se da moj muž zaboravlja činjenicu da neke stvari još uvek trenira kao "ženski posao". Nema telefonski broj dadilje. Pitao bi me da li fali mleka dok gleda u frižider direktno u mleko. (Da li si video mleko? Da li? Vidiš li? Mleko?)
Treba da zna kada imamo pregled kod pedijatra, kojim danima je dete u predškolskoj ustanovi i gde da pronađe vodomer, ako treba nek otvori podsetnik koji će ga podsetiti. On to ne čini. Volim ga, ali ovo mi se čini najjačim argumentom protiv mojih osećanja.
Pre nekoliko nedelja, došla je moja drugarica i majka troje dece. Dok je dojila svoju četvoromesečnu ćerku, muž joj je doneo čašu vodu bez reči. On to uvek radi, rekla je, jer zna da dojenje dovodi do dehidracije. "Moraju biti obučeni", rekla je. 
Nisam zaboravila da je govorila o svom mužu kao da je terijer. Ali ja sam shvatila zašto. Shvatila sam da je naučio trik. Konkretno, osećala sam se kao da sam naučila trik koji moj muž nije. Naučila sam da preuzme inicijativu.
Znači, sledeći put kada me moj muž pita gde da stavi špatulu, neću mu reći. Neka je stavi tamo gde je stavi i ako moram provesti celu večnost kopajući fioke pre nego što mu ispržim jaja, znaću da je to malo smetnje u službi njegovog razvoja.
 
 

Dok čekam da dobijem novorođenče na kauču, moj tronogodišnji sin prolazi kroz dnevnu sobu i vrišti: "Haos! Haos! Haos!

Uništavanje časopisa i rasipanje po sobi, dok moj muž, otac dvoje dece, prazni mašinu za sudove. 

- "Hej, ljubavi", kaže on. "Gde ovo ide?"
- "Šta je to" ovo"? Pitam nasilno. "Ne mogu čak ni da vidim o čemu pričaš".

 

On se pojavljuje na vrata i drži špatulu.
- "Gde to držiš?" On pita.
- "Gde da je stavim? Šta misliš gde bi to trebalo da stoji?

 

Dok je moj spoljašnji izgleda miran, ja sam u iskušenju da mu kažem gde je može zapravo staviti. Zabavlja me ono što on misli da je moj posao da znam, ali ono što me još više muči je moja uloga u ovom frustirajućem ciklusu zavisnosti. Bojim se da dok god pokušavam da pokrenem odlučnu, nezavisnu decu, a u stvari podstičem tendenciju mog partnera da me imenuje za izvršnog direktora domaćinstva. I mrzim sebe što nastavljam igru.

 

Štaviše, naš odnos je prilično egalitiran - imamo karijere, mi smo roditelji, delimo odgovornost što je više moguće - ali kada je u pitanju upravljanje i planiranje domaćinstva, moj muž, pažljiv učenik, izgleda kao lenj pripravnik u mojoj izvršnoj vlasti.

 

To dovodi do onoga što ću nazvari "Ciklusom": pita me gde stoje stvari, frustriram sebe iz uloge glave dominitivne teritorije - i frustracija se gradi. Kao i mnoge majke, umorna sam od prenošenja "mentalnog optrećenja".  Uvredila sam se da je moj posao ne samo da znam gde špatula ide, već da treba da odlučim da li ona ide di fioke levo od peći.

 

Moj muž kaže da me samo želi poštovati. Kaže da ne pita jer misli da da treba da bude odgovorna za sve oko kuće, već zato što sve ima svoje mesto. 
To pitanje postavlja u drugačijem svetlu, ali senka ostaje: Njegovo verovanje da me pita gde nešto stoji, odnosi se na tradicionalne rodne uloge, podržava njegov argument da vidim nešto što ne postoji. Čini mi se da moj muž zaboravlja činjenicu da neke stvari još uvek trenira kao "ženski posao". Nema telefonski broj dadilje. Pitao bi me da li fali mleka dok gleda u frižider direktno u mleko. (Da li si video mleko? Da li? Vidiš li? Mleko?)

 

Treba da zna kada imamo pregled kod pedijatra, kojim danima je dete u predškolskoj ustanovi i gde da pronađe vodomer, ako treba nek otvori podsetnik koji će ga podsetiti. On to ne čini. Volim ga, ali ovo mi se čini najjačim argumentom protiv mojih osećanja.

 

Pre nekoliko nedelja, došla je moja drugarica i majka troje dece. Dok je dojila svoju četvoromesečnu ćerku, muž joj je doneo čašu vodu bez reči. On to uvek radi, rekla je, jer zna da dojenje dovodi do dehidracije. "Moraju biti obučeni", rekla je. 

 

Nisam zaboravila da je govorila o svom mužu kao da je terijer. Ali ja sam shvatila zašto. Shvatila sam da je naučio trik. Konkretno, osećala sam se kao da sam naučila trik koji moj muž nije. Naučila sam da preuzme inicijativu.

 

Znači, sledeći put kada me moj muž pita gde da stavi špatulu, neću mu reći. Neka je stavi tamo gde je stavi i ako moram provesti celu večnost kopajući fioke pre nego što mu ispržim jaja, znaću da je to malo smetnje u službi njegovog razvoja.


Prevod: ringeraja.mk

Nema idealnih roditelja, svaki negde pogreši
Neko se rađa sa jačom klicom zla i obrnuto. Tako da je jako važno kakvo će uslediti vaspitanje
3
Četiri osobine koje žene nasleđuju od majke
Kažu da se svaka žena s vremenom pretvori u svoju mamu, a iako to zvuči kao kliše, izgleda da u tome ima i nešto istine
3
Porodica nije važna, porodica je SVE
Pročitajte. I podelite sa onima koje volite. Danas je pravi dan za tako nešto.
3
Poslednji put - emotivni tekst posvećen ma...
Trenuci koje provodimo sa svojom decom su nezaboravni i ostaju u našem srcu celog života.
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
LauraAndrija
Pharmalife je naš spas koji svaki zdravstveni problem reši za tili čas!
Broncamil sirup je naš spas kod prehlade. Pomaže bukvalno za jedan dan i što je bitno beba popije bez problema, što nije slučaj kada su drugi sirupi u pitanju. Fitobalm gel koristimo od prvog meseca rođenja, otpuši nosić, beba lakše diše i mirno spava. Koristimo i mi odrasli. Apettito sirup pije ćerkica, u početku je odbijala zbog jakog mirisa i ukusa, ali sad je navikla i sama traži, mogu samo da kažem da pomaže. Mapez sprejom se naprskamo celi i nema ujeda.  Više >>
image

Gulaš
Kuvar: petkovica
Odličan ručak

Anketa

najlepse ime
pisuljica



Hana (41%)

Masha (34%)

Lara (24%)


Ukupan broj glasova: 148

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here