I babice na terenu promenile su savete koje daju novopečenim mamama. Akcenat je na povratku prirodi. Foto: Freepik.com

/11 /11

DOJENJE 12 MESECI

Ovako glase sadašnji saveti neonatologa i drugih stručnjaka koji rade sa novorođenčadima, bazirani na dugogodišnjem radu sa decom. Ali nije uvek bilo tako. Pre nekih trideset godina potpuno je bilo normalno da majka ne doji i da dobije na recept u apoteci „mlečnu formulu“ za hranjene bebe. Kupanje je bilo obavezno u sapunu u samom porodilištu i svakodnevno kod kuće u obilju pene, a široki povoj koji je garantovao pravilan razvoj kukova nosio se oko godinu dana.

To je bila loša praksa koju je trebalo menjati. Budući da za majčino mleko ne postoji odgovarajuća zamena, u proteklih deset do 15 godina obišli smo sva porodilišta u Srbiji i aktivirali „bejbi frendli“ program kojim smo stvorili uslove da 80 odsto beba mame doje. Idealno je da majke doje svih 12 meseci, izuzetno je dobro rešenje devet, a minimum šest meseci jer je to najbolja zaštita za bebu objašnjava prim. dr Dragomir Branković, načelnik odeljenja neonatologije u KBC-u „Dragiša Mišović” i jedan od učesnika u izradi Vodiča za osnovno i specijalizovano zbrinjavanje novorođenčadi.

SIRASTI MAZ I KUPANJE

Odmah posle rođenja, priča prim. dr Branković, praksa je bila da se beba okupa toplom vodom i sapunom, a sirasti maz skidao se besomučno parafinskim ili najobičnijim uljem.

PROČITAJ JOŠ: Sinovi kao mame, ćerke kao tate. Zašto ličimo?

Tada se smatralo da taj sirasti maz može da bude izvor infekcija. Ali iskustva su pokazala suprotno. Priroda se pobrinula za zaštitu bebine kože. Taj sloj zapravo štiti kožu od infekcija i održava toplotu bebi. Njegovim skidanjem nanose se mikropovrede na koži koje mogu da utru put razvoju bakterija, a bebi se otežava i održavanje toplote objašnjava dr Branković. Bebu je po rođenju potrebno zato samo ovlaš oprati mlazom vode, osušiti blagim tapkanjem peškirom i dati je majci.


KUKOVI
 
Najveće promene doživeo je pregled kukova, jer je pregled rendgenom zamenjen ultrazvukom. Nekada su deca povijana tako što su im ruke bile uz telo, a telo obmotano. Ličila su na mumificirane lutke i nisu mogla da se mrdnu.

Primetili smo da u mnogim područjima imamo povećan broj iščašenja kukova kome je znatno doprineo način povijanja, jer stezanjem nogu kukovi izleću. Tada se prešlo na široki povoj koji se praktikovao do godinu dana, a deci su između petog i šestog meseca obavezno rendgenom snimani kukovi. To znači da smo moguće iščašenje kukova mogli da lečimo tek od šestog meseca, što je veliki gubitak na vremenu objašnjava neonatolog. Prva kontrola kukova ultrazvukom sada se radi u drugom mesecu života, ali problem je što lekari nisu saglasni kako povijati bebu posle tog pregleda.

Neki ortopedi će vam reći da ako su kukovi u redu više nema potrebe za širokim povojem i da je sledeća kontrola za četiri do pet meseci. Drugi će ipak savetovati dalje nošenje širokog povoja, bez obzira na uredan ultrazvučni nalaz. Odluka o tome je na roditeljima i pedijatru koji prati dete kaže dr Branković, koji smatra da kukove treba pregledati već u porodilištu i da će se ova praksa vremenom uvesti u Srbiji.

PROČITAJ JOŠ: VIDEO: Kako novorođenče zaista vidi svet oko sebe?

NEGA KOD KUĆE

Promena prakse u porodilištima dovela i do promene navika u higijeni novorođenčadi kod kuće. Najvažnije je da se više ne preteruje sa upotrebom dečje kozmetike koja može da izazove oštećenja kože, isušivanje i pojavu ekcema i alergija.

Kod kuće majka ne treba da koristi vlažne maramice za brisanje jer one nisu sterilne. Dete kad se ukaki uvek treba oprati tako da mu se voda sliva ka nogama. Može svakodnevno kupanje, ali sa veoma malo blagog neutralnog šampona. Posle je dovoljno samo blago tapkanje peškirom savetuje dr Branković.

I babice na terenu promenile su savete koje daju novopečenim mamama. Akcenat je na povratku prirodi.

Trend je da se vraćamo zdravom načinu života. Bebu stavljamo majci na grudi, stimulišemo je da doji, savetujemo da neguje bebu na što prirodniji način, posebno u prvih 30 dana kada je važno da se ona što lakše adaptira na novu sredinu kaže Marjena Martić, glavna patronažna sestra u DZ „Voždovac”.

NE IGNORIŠITE PLAČ

Danas se, zahvaljujući saznanjima iz neuropsihologije, zna da se detetov razvoj najbrže odvija u prve tri godine i da su u tom periodu detetu podjednako potrebni i pažnja i stimulacija.

PROČITAJ JOŠ: (NE) navikavaj ga na ruke?!

Pažnja se odnosi na prepoznavanje detetovih potreba, i iako se ranije smatralo da detetu koristi da plače jer jača pluća, danas se zna da roditelji do detetovog devetog meseca uvek treba da odreaguju na njegov plač, a ne da ga zanemaruju. Danas je poznato da dete od trećeg meseca treba stimulisati zanimljivim stvarima koje će ono moći da posmatra navodi Aleksandra Jovanović Mađar, psiholog i psihoterapeut.

Izvor: Blic.rs