Ženskoj intuiciji pripisuju se mnoge moći – uključujući i to da trudnica pomoću nje predviđa da li će roditi dečaka ili devojčicu. Foto: Freepik.com

/11 /11

Ako vam je stomak u obliku lopte, rodićete dečaka

Ukoliko bebu nosite visoko i stomak vam je ispupčen, onda očekujete dečaka, a ako je nizak i ide u širinu znači da je devojčica – barem tako narod priča. Međutim, kad je Dženet Dipetro s Univerziteta „Džons Hopkins“ naučno to istražila, utvrdila je da ne postoji nikakva veza između oblika trudničkog stomaka i pola deteta koje raste u njemu.

Ona je pitala sto četiri trudnice da pogode pol deteta koje nose i da joj kažu da li je njihov stomak isturen ili raširen između kukova. Osoba koja je postavljala pitanja i sama je dala svoju procenu. Saglasnost je bila umerena, što znači da je već samo određivanje oblika ženinog stomaka prilično subjektivno, a ni jedno ni drugo svojstvo nije tačno predviđalo pol deteta koje je na kraju došlo na svet.

 
Gadne jutarnje mučnine znače da nosite dečaka

A zapravo je tačno suprotno: buduće mame koje imaju stvarno teške jutarnje mučnine uglavnom čekaju devojčice. Kada su naučnici 1999. analizirali podatke o 8.186 Šveđanki koje su imale tako teške jutarnje mučnine da su na kraju završile u bolnici, utvrdili su da je 44,3 posto njih rodilo dečaka (u poređenju s 51,4 posto koliko ih rađa u opštoj populaciji).

Ovo su objasnili time što je nivo hormona trudnoće HCG-a viši kod žena koje nose devojčice. Upravo ovaj hormon otkriva se testom za trudnoću, a organizam ga luči na početku drugog stanja kako bi održao strukturu po imenu corpus luteum, koja proizvodi druge hormone u trudnoći dok se placenta ne razvije dovoljno da preuzme taj zadatak. Niko dosad nije objasnio zbog čega je nivo ovog hormona viši ako trudnica nosi fetus ženskog pola, ali razliku je moguće uočiti već šesnaestog dana po oplođenju jajne ćelije i tako ostaje do kraja trudnoće. I mada HCG verovatno pomaže da se trudnoća održi, on ima i loše strane. Može izazvati veću osetljivost creva i mučninu.

Nedugo po objavljivanju ovog naučnog rada u Lancetu, Henrik Toft Serensen iz Univerzitetske bolnice „Orhus i Olborg“ u Danskoj pisao je časopisu, tvrdeći da i bračni status utiče na pol bebe, jer samohrane majke ređe rađaju dečake. I on je kao i švedski naučnici utvrdio da žene s teškim jutarnjim mučninama češće rađaju devojčice, ali ta je korelacija bila još jača ako su majke samohrane. Među ženama koje su imale teške jutarnje mučnine 40 posto onih što su živele same rodilo je dečaka, u poređenju s 45 posto onih koje su imale partnera (i 51 posto žena koje nisu imale jutarnje mučnine).


Brzina otkucaja srca ploda predviđa njegov pol

Među najuzbudljivije trenutke u trudnoći spada svakako onaj kad vam doktor prisloni dopler sondu na stomak i vi prvi put čujete otkucaje bebinog srca. Pošto srce fetusa kuca mnogo brže nego srce odraslog, to često zvuči kao konjski galop.

Prema bapskim pričama, ako bebino srce kuca brže od 140 otkucaja u minuti (bpm), rodićete devojčicu, a ako kuca sporije, biće dečko. Nezgoda je u tome što brzina srčanog ritma opada tokom trudnoće sa 170–200 bpm u vreme između osme i desete nedelje na 120–160 bpm sredinom trudnoće, a čini se da između dečaka i devojčica nema značajne razlike – barem ne na početku trudnoće.

U jednom ispitivanju istraživači su pomoću ultrazvučnog aparata izmerili brzinu srčanog rada 447 fetusa pre četrnaeste nedelje trudnoće. Prosečan broj otkucaja srca u minuti kod devojčica bio je 151,7, a kod dečaka 154,9, ali ta razlika nije dovoljno velika da bi bila i statistički značajna i stoga se na osnovu nje ne može pouzdano predvideti pol bebe.

Zanimljivo je da se veća razlika opaža na samom porođaju, kad devojčicama izgleda srce kuca brže. Razlog je još nepoznat.

 
Ako imate neobične prohteve u ishrani, znači da čekate dečaka

Malo je naučnih dokaza koji ovo potkrepljuju, mada je u jednom ispitivanju pronađeno da žene koje nose dečake imaju veći apetit. Pošto su pratili navike u jelu 244 trudnice utvrdili su da one koje rađaju dečake unose dnevno 10 posto više kalorija od onih koje nose devojčice. No tu postoji jedan problem: kako da utvrdite imate li veći ili manji apetit od druge trudnice? I zaista, autori ovog ispitivanja priznaju da razlika nije dovoljno velika da bi se sa sigurnošću predvideo pol deteta.

 
Žena „naprosto zna“

„Ženskoj intuiciji“ pripisuju se mnoge moći – uključujući i to da trudnica pomoću nje predviđa da li će roditi dečaka ili devojčicu. Ali kad je reč o pogađanju pola deteta možda bi najpre na nju trebalo da se oslonite. Viktor Šamas s Tusonskog univerziteta u Arizoni tražio je od 108 trudnica da odrede pol svoje buduće bebe. Sedamdeset pet je reklo da su osetile u utrobi šta će roditi ili da su usnile san o bebinom polu, i 60 posto je bilo u pravu – što je previše da bi bilo posledica slučajnosti. Kad su istraživači isključili one žene koje su otvoreno iskazivale naklonost prema određenom polu, kod preostalih četrdeset osam žena procenat tačnih odgovora bio je 71. Iako, nažalost, ovo ispitivanje nikad nije objavljeno, ovaj podatak može poslužiti kao dobar argument trudnicama čiji partneri uporno predlažu bezvezna muška imena: „Izvini, srećo, ali ja naprosto znam da je devojčica…“


Kad se jajna ćelija pričvrsti za desnu stranu materice, biće muško; kad je na levoj, biće žensko

Ovo nije baš bapska priča, već zanimljivo istraživanje koje je podiglo dosta prašine kad je objavljeno na akušerskom internet forumu 2007. Kanadski radiolog po imenu Saad Ramzi Ismail tvrdi da je na osnovu ultrazvučnog pregleda 5.376 trudnica ustanovio da se pol deteta može prilično sigurno predvideti na osnovu mesta gde se placenta vezuje za matericu. On kaže da se 97,2 posto fetusa muškog pola zakači za desnu stranu materice, a 97,5 posto fetusa ženskog pola zakači na levu. I mada je Ramzi svoj rad pisao kao naučni, čini se da nije objavljen ni u jednom priznatom akademskom časopisu, tako da njegova metoda nije prošla temeljnu naučnu proveru.

Niti je autor sam ponudio zadovoljavajuće objašnjenje zbog čega bi pozicija placente uticala na pol deteta. Grupa američkih naučnika je u nešto ranijem ispitivanju zapazila da žene s nisko postavljenom placentom (a to stanje se zove placenta previja) 14 posto češće rađaju dečake, premda ni ovde nije rasvetljen biološki mehanizam koji stoji iza toga. Moguće je da vreme začeća određuje mesto gde će se embrion pričvrstiti za zid materice (a postoje dokazi da se dečaci češće začinju ako se polni odnos odigrao u vreme ovulacije: videti podnaslov 149: „Mogu li nekako da utičem na pol svoje bebe?“). Takođe je moguće da embrioni ženskog i muškog pola bolje opstaju u određenim delovima matrice zbog temperaturne razlike. Na Svetskom kongresu o ultrazvučnoj metodi u ginekologiji i akušerstvu 2010. grupa australijskih naučnika saopštila je da su pokušali da ponove Ramzijevo istraživanje. Pošto su snimili položaj placente kod 277 trudnica ustanovili su da nema pouzdane korelacije s polom deteta.

Tekst je uz dozvolu preuzet iz knjige „Bebologija“ u izdanju Lagune