/11 /11

Suština problema jeste u partnerskim odnosima, ali nekad postoji i okidač za nastanak problema, što zbog gubitka posla, smrti bližnjeg ili zbog neke druge krize.


Ponekad je žena samo osetljivija. Dovoljno je da jedan od partnera unosi u porodicu neku svoju ličnu ranjivost ili osetljivost, na primer zbog nerazvijenih veština rešavanja svakodnevnih problema ili da postoji anksioznost majke zbog količine obaveza koje treba da obavi. Drugi najčešći uzrok problema može da potekne iz promenjenih partnerskih odnosa ako uloge nisu dovoljno podeljene, ako partner ne pruža dovoljnu podršku ili ako postoji disbalans između bliskosti i udaljenosti između supružnika.

 
Do razvoja depresije obično dolazi neprimetno.
 

- Dugotrajno nezadovoljstvo i trpljenje su uvod u anksioznost i depresiju. Majka postaje povučena, ćutljiva, sa naporom obavlja svakodnevne aktivnosti, ima problem sa spavanjem, lako prasne, sklona je da optužuje, da ocrnjuje sebe, da ide u samoobezvređivanje. Muž se povlači i traži druge sadržaje za iskazivanje bliskosti, a ona se povlači ili ga napada i to vodi u bračni ćorsokak - objaš njava dr Jasna Kekić.
 

Ovde je, kako dodaje dr Kekić, vrlo bitna socijalna mera podrške, bilo društva koje pomaže majkama uvodeći obdaništa ili dobre servise za čuvanje dece ili šire porodice (da roditelji podrže roditeljstvo svoje dece).

 
Kada treba reagovati?
 

Ova pojava je češća kod majki koje imaju više dece zbog toga što imaju više obaveza oko njih. Od 100 žena koje se porode, 15 ili 20 odsto padne u depresiju, ali većina ima neki lakši oblik. Vrlo često majke ne traže pomoć ili ta pojava prođe neprimećeno pre nego što se stanje žene pogorša. Zato ko god primeti promene u ponašanju kod žene, da često plače, oseća bes, žali se da je bespomoćna, razdražljiva i tužna, treba da reaguje. Najbliži treba da joj pruže pomoć tako što će da joj kažu da razumeju zašto se tako oseća, da je ne ubeđuju da joj ništa ne fali ili da joj govore da i drugi imaju veće probleme. Nego: “Razumem da se tako osećaš” ili “Hajde da rešimo taj problem”. Pošto roditelji ne mogu uvek da pomognu, mala intervencija neutralnog i stručnog lica (psihijatra) to može da razreši.
Ko najviše ispašta?
 

Depresija smanjuje nivo funkcionisanja i problem zbog toga imaju majke, ali i cela porodica. Depresivna majka je okrenuta svom unutrašnjem osećanju i tu malo mesta ostaje za davanje, pa i razmenu. Oni koji su najugroženiji su nemoćni, a to su deca. Ima roditelja koji nisu dostupni, ne prepoznaju njihove potrebe i ne odgovara na njih. Ovo proizvodi nesigurnost kod deteta.


- Razumevanje i bliskost za odnos majke i deteta je jednako bitna kao i materijalna podrška. Nije dovoljno reći: “Iškolovala sam ga, sve sam mu dala”... a sa detetom ne razgovarati uopšte. Od toga kasnije zavise svi odnosi i naša osetljivost na stres i zato je važno da razumemo kako nastaje naša ranjivost i kako možemo da je sprečimo. Teorija afektivnog vezivanja podrazumeva pružanje podrške i zaštite da bismo se mi kasnije razvijali i istraživali slobodno - ističe naša sagovornica.

Biološka ili endogena depresija
 

Biološka depresija se razlikuje od gorepomenute reaktivne ili neurotične depresije. Javlja se odmah nakon porođaja, a za nju mora da postoji predispozicija, bilo da je neko od članova porodice imao takve reakcije, bio alkoholičar ili bolovao od neke bolesti. Da li će se biološka depresija javiti, zavisi od prirode ličnosti i životnih okolnosti. U najtežoj formi, koja je i najređa, kod porodilje se javljaju suicidne misli poput: “Nije mi do života” ili “Život nema smisla”. U blažim formama kod žene postoji osećaj praznine, bespomoćnosti i beznadežnosti. Ako se javi biološka depresija, to mora psihijatar da rešava.

Superžena - supermajka


U našoj kulturi se forsira slika svemoćne majke. Uloga majke je značajna zbog toga što ona treba da bude psihički i mentalno sposobna da gaji decu uz sve svoje obaveze.


Negativni pogled na svet


Kod depresije postoji trijada: negativno viđenje sebe (kada majka sebe smatra slabićem, nesposobnom...), negativno viđenje sveta ili života (krive su loše okolnosti, život je pretežak) i negativno viđenje budućnosti (nikada se ništa neće promeniti).

6. mart 2011.
Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs