|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (19.04.-23.04.2019.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Rivana: Moja porođajna priča

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 16.4.2010
Sav krvav, babica podvika šta si rodila? Vidim sin je! Ne mora da viče toliko, ako sam se porodila nisam ogluvela, sva sreća moj vedri duh me nije napuštao.
Ključne reči:

image
/11




DETALJI
 
Ringerajin korisnik: Rivana
 
Datum: 27. 12. 2008.
Tip porođaja: prirodni porodjaj bez epidurala
 
Broj dana u porodilištu: 30 dana (mesec dana)

Porodilište: Višegradska, Beograd
Ocena porodilišta: 3
 
Komentar ocene: Ne znam koju ocenu da dam, osoblje je bilo ljubazno. Na intezivnoj nezi bube i wc katasrofa, ali to mi i nije bilo bitno s obzirom sta mi se tamo  sve izdešavalo.
 


PRIČA O MOM POROĐAJU
 
Termin mog porođaja bio je 31.12.2008 ali beba je malko žurila pa sam se porodila koji dan ranije 27.12. moj porođaj je bio brz, blage bolove sam dobila ujutru oko 8 ali nisam odmah htela da trcim u bolnicu dok ne budem sigurna da je to to nego sam sela da jedem, haha, ne valja se na gladan stomak ništa pa ni porađati, bila sam vesela i jos uvek nisam osećala strah.
 
Oko pola devet mi je pukao vodenjak i bolovi se pojacali, krenuli smo u bolnicu, na putu do bolnice jos su se pojacali bolovi ali nisam panicila, prosto to sam shvatila, to mora tako, jednostavno mora boleti.
Na prijemu sam otisla u ambulantu e tu me je vec podosta bolelo pridržavala sam se za stomak jedva se popela na sto da me pregladaju, doktor kaže ovo će ići jako brzo, bila sam otvorena 7 prstiju.
 
Uputili su ma na garderobu da se presvučem jedva sam se dogegala do garderobe, zatim u ambulantu u onim bolovima uzimaju mi mere stomaka pitaju da li radim, sta radim od bolova vise ne znam ni sta odgovaram, sestra me brije, da me klistiraju nemaju vremena jer je porodjaj vec poceo..... Sestra mi kaže da krenem za njom, u bolovima jedva je stižem, smešno samo što se porodila nisam a trčim po hodniku sestru da stignem da bi me odvela u porođajni box.
 
Čini mi se smo putovale celu večnost, konačno sitžemo ne znam kako sam izvela da se u onim bolovima sama ponem na sto ali popela sam se. Bravo JA! Okupiše se oko mene babice sestre neke doktoke te me opet pregledaše konstatovaše da ću brzo i odoše..... A mene sve boli, kreću kontakcije celo telo se grči, nigde nikog, mislim porodiću se sama u sred porodilišta. Odjednom ugledah nekog doktora pozvah ga i on me opet pregleda i reče Pa vi se poradjate.....ne znam šta je mislio zašto inače lezim tu.....
 
Opet se svi okupiše, Guraj, guraj vicu iz tri napona ja se porodi, eto bolelo je jako i cak nisam imala snage da izguram do kraja ali pošto mi seviše smučilo da me boli stisla sam zube i gurnula najjače što sam mogla i eto mog bebana...sav krvav, babica pobvika šta si rodila vidim sin je ne mora da viče toliko ako sam se porodila nisam ogluvela, sva sreća moj vedri duh me nije napuštao.
 
Bebac je bio veliko 4400kg 54 cm i obim glave 38, a ja uska. Iscepala se za medalju....kažu mi beba vam haos napravila kao bomba da je pala. Doktorke dve me sila prvo jedna pa nije mogla pa druga, kaze ova druga da za svojih 20 godina radnog staža nije videla da se neko tako pocepao. Pukao grlić. pukla vagina unutra, puklo spolja sve do guze, spoljnog dela guze. Sili me na zivo, bez anestezije, bolelo vise od porodjaj. Sivenje trajalo u nedogled...ali sam cutala i trpela ponekad bih se jako malo pomerila ka gore jer su bolovi bili uzani, tada je babica dreknula ne pomeraj se, znas koliko se doktorka mucu da te usije, a doktorka kaze super je ona kako cuti a trpi velike bolove. Nisam od zena koje kukaju prosto me sramota da se dernjam cutim i trpim kukanje mi nece pomoci.

Konacno i sivenje je gotovo, izgubila sam dosta krvi pa se me ostavili da lezim duze od obicne procedure u bpxu mislim da sam ležala nekih četiri sata dolazili su da me obilaze bila sam zedna pa su mi davali gazu koju sam do besvesti sisiala, Konačno mogu da odahnem- mislila sam- sve je gotovo, samo ova rana da zaraste i idem kući. Ležala sam misli su mi lutale odmarala se i mislila kako je sve gotovo konačno....Ali nisam tada ni sanjala da me pakao tek ocekuje kao i borba moja najveća borba, borba za zivot.....
 
Konacno sam bila u sobi, rana je bolela pa sam dobila nesto protiv bolova nakon par sati doneli su mi i bebu he mali zamotuljak, bio mi je bas sladak. Malo je bio kod mene pa su ga odneli. Primetila sam da zene su sobi odlaze ustaju nekako do wc-a idu da piške jedino meni jednostavno se ne piški posle toliko sato meni se ne javlje osecaj za mokrenjem, pozalila sam se sestri da jednostavno nemam osecaj za mokrenjem pipala mi stomak kaze besika je puna. Stavila mi kateter i izaslo 2 l mokrace a osecaja nigde..... Preko noci mi je ostavila kateter napunila se vrecica ma da pukne koliko je mokraće bilo. Ujutru vizita gleda nam rane ja se zalim da nemam osećaj za mokrenjem, jednostano ga nema....
 
Pokušavam da odem do wc-a puštam vodu da se koncetrišem na piškenje ali nista ne pomaze osecaja nema pa nema ne mogu da piškim. Donose nam bebe mojoj bebi iglica na ručici kazu na terapiji je, zaboga pa sta mu je ima neku infekciju kazu mi  ma kakvu neku niko ne zna da objasni... Popodne mi ga ne donose mogu da odem da ga vidim jedva nekako odlazim jer sam dosta krvi izgubila sve mi se vrti, gusi me... Kazu beba je ok ali mora biti na terapiji...Sutradan ujutru dolaze i kazu da mi je beba prebacena na cetvrti sprat jer je bio tremorozan i nije se privikao, kazu i mene ce prebaciti na cetvrti. Odlazim na cetvrti da vidim bebu kas sok moja beba od 4400 je u inkubatoru, kazu imao je T ne veliku i eto prosto nije se adaptirao, a ima i neku infekciju, kakvu ne znaju da mi kazu.
 
Bio je malo u inkubatoru pa su ga premestili u krevetac, primao je terapije ja sam odlazila da ga vidim nisu mi ga donosili. Na cetvrtom spratu sobe su bile ok kao apartmani u hotelu  sa wc-om i kupatilom ali to mi nije bilo vazno jer mi nije bilo dobro ni meni ni bebi. Mene je gusilo kad bih pokusala da ustanem bila sam jako malokrvna, umalo se nisam onesvestila kada sam se pela na ginekoloski sto, za pregled posle toga sam krv primala. A naravno piskila nisam stavljali su mi kateter. Bebac se oporavljao od te neke infekcije, poceli su da mi ga donose. Ali ja sam se osecala slabom i ako sam krv primala. Prvog januara dobila sam diareju tada sam pocela da pijem nesto za prolv, inace non stop od porodjaja sam bila na antibioticima..
 
Proliv je bio sve jaci i umesto da staje on se povecavao ma to je bila neka crna voda koja je izlazila, vise nisam mogla ni da ustajem to je samo lilo i lilo pri najmanjem pokretu pocela sam da koristim pelene za odrasle koje su mi moji kuovali. Malaksala i pod temperaturom sam bila danima, tem. je padala samo dok traje dejstvo leka, dobijala sam transfuziju infuziju, vise nisam jela. Rekli su da ima krvi u stolici da mi moji donesu ledeni caj da zaustavi krvarenje. Kupala sam se u sopstevenoj diareji sestra me presvuce i ode ja da se namestim kad line osetim sve do ledja pa sa strane po krevetu, sve iz pelena a pelena puna za cas. Dodje sestra "za glavu se hvata" kaze pa odakle ovoliko pa nista ne jedes. Ni doktori ne znaju cude se vode me kod gastro niko ne zna. kateter mi stoji jer i dalje ne mokrim. Lose mi jako mi je lse prebacuju me u sobu da budem sama jer ne znaju sta mi je bebu donose ponekad, stae a u neki mali krevetac blizu mene pa se gledamo kroz resetke on place pnekad a ja nemam snage da ustanem i uzmem ga, dodje sestra pa ga odnese. jedne veceri sestra me opee sredi i ode kaze ajde pavkaj malo.
 
Pokusam da se okrenem kad iz mene line opet svuda spavacica posteljina pelena puna, ne mogu ovako da spavam, pokusava da odem do wc-a koji je blizu u sobi par koraka, jedva dolazim po podu sve kaplje iz pelene, smrdi cela soba. Jedva se nekako istusirm, izlazim iz kupatila drzim se za zid kad odjednm opet krece ta voda iz mana svuda po podu zidu, nekako to sa poda obrisem sa spavacicom bacam spavacicu u wc. Gorim od T, dolazi sestra kaze jel si ok, kazem kupala sam se bilo je strasno pomaze mi da obucem spavacicu daje mi za skidanje T. Koliko mi je bilo lose opet nisam mogla spavati citavu noc.
 
Osvanuo je 7 januar , Bozic je, molimse dragom Bogu i Majci Bozijoj da mi olaksaju muke...... Moji dolaze majka mi donosi mali Badnjak, meni tesko ma vise ne mogu uopste da ustanem a proliv ne prolazi..... Hoce li mi iko pomoci u ovoj bolnici ocigledno je da na terapiju ne reagujem, pa sta vise cekaju. Te veceri mog Dejana su pustili da duze sedi kod mene i bebu su doneli, otisao je bas kasno a meni lose lose lose usta ma obrazi iznutra suvi, vise ni pljuvace ko da nemam. Opet me ceka teska noc. Sutra ujutru vozeme na UZ stomaka ponovi. Kaze doktor da imama slobodnu tecnost u stomaku ja pitam sta to znaci a on meni : "pa da imate slobodnu tecnost u stomaku" Bas mu hvala na odgovoru. Meni jako, jako lose muka mi je steze me u grudima nesto hladno mi je a znojim se....
 
Nakon tog pregleda kada su me vratili u sobu, cela ekipa Visegradske dolazi nacelnici intenisti, anesteziolozi napuni se siba doktorima, jedan mi pipa stomak drugi slusa pluca, te mi saopstise da zbog "mog satanja" moraju me prebaciti na intezivnu negu. Ja zbunjena upplasena zovem moje da dodju po moje stvari jer na intezivnoj ne smem imati nista od licnih stvari. Voze me na intezivnu srce mi lupa od straha sta ce biti samnom? Boji se.....jako....

Na intezivnoj me docekuju odmah me prikljucuju na aprate , kiseonik merenje srca pritiska....Opet gomila doktora svi me pregledaju sve me boli....Prikljucuju mi "centralu" to se radi mala intervencija pored uga gura se iglica direktno do srca da bih morgla terapiju tako da primam jer vene mi sve popucala ovako sam mogla primati i deset terapija odjenom. Intrevencija bolna prekrili mi oci sestre mi drze glavu mora jako precizno da se radi a doktorka mi to stavlja, bila sam mokra voda, jedna sestra me drzla i za ruku svi vicu misli na nesto lepo a meni zivot ispred ociju prolazi....
 
Dolaze moji svadjaju se sa doktorim sto su me zapustili i uopste dozvolili da dodje do svega toga. Kazu stomak mi je pun vode, pluca isto teska infekcija koja je dovela do SEPSE. Inficirana materica nekom bakterijom (niko ne zna kojom) creva zadebljana vise ne rade, ni bubrezi vise ne rade. Preti mi vezivanje creva. Hoce da me operisu ne znaju sta ali hoce da mi vade matericu. Medjutim ja imama malignu hipertermiju, nije povtrdjeno ali sumnja se to je bolest anestezije tj. alergicna sam na lokalne anestezije, mogu da se operisem uz "pomoc" anestetika koji se mogu kupiti u EU.
 
Pocinje borba za moj zivot, primam ogromne kolicine terapije.... ali oporavak je jako slab te noci bilo mi je jako tesko sestra dolazi svaki cas menja terapije meri temperaturu, U sobi se cuju okucaji mog srca meri mi onajaparat(koji ne znam ni kako se zove) pritisak svaki cas. Sutradan krecu pregledi i pregledi vode me na magnetnu rezonancu na urgentni, pored magnetne rade mi i UZ stomaka, skener, najteze mi pala kolonoskopija bilo jos uvek sve sveze od prodjaja kako sam se pocepala do guze kad su mi radili kolonoskopiju jako me bolelo, razmisljala sam pa cije grehe placam da se ovako mucim pa samo sam otisla da se porodim.
 
Na urgentnom mi je tesko palo i gutanje sonde grozno, mislila sam povraticu dusu a ne mogu ni da povracam ma grozno, i to su mi kroz nos gurali pa direktno u zeludac joj koje muke mislila sam umrecu. Bio moj Dejan samnom on mi drzao glavu a ovaj mi gura i vice gutaj gutaj stvarno sam mislila umrecu..... A na kraju te cevcice neka vrecica koja se kao puni nekim sadrzajem iz stomaka da vide po tome da li su creva vezana. Drzim tu vrecicu i tu cev kroz nos koja mi dolazi do zeludca, lezim u magnetnoju onom uskom prostoru  hocu da umrem od nagona za povracanjem. Konacno magnetna je gotova vade me iz onog cuda, doktor kaze da mi ostane da sonda cele noci pa ko zna kada ce mi skinuti pocinjem da placem ne mogu vise, voze me nazd u sobu jedva govorim zbog ovog sto mi stoji, povraca mi se. U sobi mi jos pored svega prikljucuju kiseonik srce na onaj monitor, "centralu" terapiju i nikada necu da zaboravim reci sestre "Dremni malo sada odmori"
 
Pitam se :"Kako?" pored sve ga ovog sto je prikljuceno na mene..... Proliv i dalje imam pelena mi puna curi na sve strane sestredosle menjaju mi pelenu peru me, dosta mi je svega ali znam da moram da se borim. Ta noc bila jedna od dugih mozda i najduzih noci u mom zivotu, u sobi sama cujem samo moje otkucaje srca sa onog aparata i kako susti onak kiseonik. te noci desilo mi se nesto sto cu podeliti sa vama. U tisini sobe pocela sam da cujem iste glasove bolje receno sapate nisam razumela sta pricaju ali cula sam ih....Iako je bilo tiho na intezivnoj nezi i osim sestre koja je dolazila povremeno i neke bolesnice koja bi zvala sestru nista drugo nije remetilo mir, osim tih sapata.... Htela sam da pitam sestru kad je dosla da li ih i ona cuje, ali nisam,  cak i dok sam sa njom pricala cula sam te glasove muski i zenski ne razumem ih ali ih cujem oni su tu negde iznad moje glave da tu je bio neko i pricao je nisam sanjala nikada mi se tako nesto ranije nije desilo. malo kasnije u toku noci, glasovi su i dalje bili tu, a ja kako bih zatvorila oci pocala sam da osecam kao da mi neko kravet voza na gore i sve je nesto belo kao oblaci oko mene, brzo otvorim oci zatim opet i otvorenih ociju vidim prorodu neku prelepu, cujem te glasove....znala sam da je to moja borba da ostanem na ovom svetu, moram ostati moram se boriti imam razlog moju bebu, necu da odem nije moje vreme.
 
Cele noći borba je trajala počelo je da sviće o Bože pomislila sam pa konačno je jutro. Tog dana opet niz pregleda rendegn stomaka pluca, jer i uplucima je bila voda, UZ stomaka gomila doktora kazu nije nista bolje. Vade mi onu prokletu cev iz zeludca kroz nos, kazu da creva nisu vezana. Ja se osecam malo bolje od terapije T nemam vise ali proliv i dalje pitaju se svi odakle kad nista danima ne jedem. I tako prolaze dani i dani u bolnici rezultati krvi malo bolji kazu da infekcija jenjava. Ali sam jos uvek zivotno ugrozena. Svaki dan rade mi UZ stomaka i rendegen, te slobodne tecnosti ima i dalje creva nisu ok.
 
Ali reagujem na terapiju, jedan dan posle duzeg vremena dobila sam caj i keks, jedan i mogla sam da pocnem vodu da pijem po malo. Najteze mi palo to sto danima vodu pila nisam, teze mi bilo to nego sto jela nisam, samo mi sestra kvasila gazu koju sam besomucno sisala.

Popila sam malo caja i dobila malo jogurta kaze mi lekarka plako jako plako da to jedem, ako osteim stucanje ili podrigivanje da odmah stanem. Pojela sam to taj dan vec sutradan mi opet i to ukinuli kazu snimak stomaka opet nije dibar pogorsao se. I tako opet ja ne jedem....ali bar vodu pijem. Nekoliko dana posle toga dobila sam opet caj i  keks. Pojela sa strahom, kaze mi lekarka hrana se mora postepeno uvoditi jer mi jos uvek preti vezivanje creva.

Jednog dana moji mi sapstavaju da je beba ok i ide kuci. Taj dan posto sam pocela po malo da ustajem doveli su me do hodnika moja mama i dejan su bili tamo doneli su bebeu da se pozdravim sa njom, bebac je bio ok i isao je kuci. Brinula je moja mama o njemu. Bar nek on ide kad vec ja ne mogu pomislila sam u sebi.

Idu dani i vuku se u bolnici da li ce doci dan da i ja izadjem odavde pitam se.. Konacno snimak je bolji, hvala dragom Bogu. Prolivi su se malo smanjili, dosao je i dan da mi skinu keteter da vide da li mogu da mokrim spontani tj. da li se osecaj za mokrenjem vratio. Skinuli su ga ali nista prolazi vreme dolaze da me pitaju sestre da li mi se piski ali niaka osecaja nema. Prazne mi opet besiku uz pomoc katetera ali sada prazne na svaka cetiri sata, vode me  kod urologa na razne preglede kaze sve je u redu ali osecaja nema.
 
Dolazi i neurolog opet me salju na magnetnu misle mozda je neki nerv, cekaju se rezultati magnetne i opet nista niko ne zna zasto ja vise ne mogu da piskim. Od silnih terapija bolje mi malo mi staju diareje, i sa dugog boravka na intezivnoj salju me na odeljenje. Opet idem na klinicki kod urologa i opet sve u redu, doktor zacudjen. Posto mi se stanje stabilizovalo (na stranu to sto ne mogu da piskim) moj dejan insistira da idem kuci. I tako nakon mesec dana boravka u bolnici izlazim kuci ali uz dogovor da svakih 6 sati dolazim u Visegradsku da mi prazne besiku. Izlazim u spavacici papucama i Dejanovoj jakni nisam ni znala da cu izaci taj dan. Jedva sam se popela uz stepnica do vrata stana kuci me cekala moja mama i malecki Luka.
 
Te dane kuci necu nikada zaboraviti lose mi je opet jer terapija nema a da jedem ne mogu dobim opet proliv a kako mi je od porodjaja sfinkter oslabio ne mogu ni WC da stignem vec se ukakim u gace, koliko puta sam se ukakila tihdana. Odlazi da mi prazne besiku na 6 sati prvo u Visegradsku posle toga kod mog urologa na urgentni i tako....idu dani vuku se a ja u depresiji bila sam potpuno zdrava a sada ne mogu da mokrim bez katetera. Obucavaju u bolnici mog Dejaja kako da mi stavlja kateter da ne bismo dolazili stalno u bolnicu. Placem ko kisa jer su prognoze nikakve....
 
Moje mucenje stavljnje katetera svakih 4 sata, vise ne mogu ma sve me boli dole iritirano je imama cak i neke bakterije. Idem na URODINAMIKU rezultati uzasni kaze doktor mozda je nerv i mozda spontano propiskim a mozda i nikada. Placem opet ko kisa, zašto baš meni to da se desi, kazu mi da tužim bolnicu ma ko ce još sa tim da se bakće.
 
Obilazimo razne travre nadri lekare, gomile novca dajemo ali ništa.... Na netu trazim neki slucaj kao moj i pronalazim AKUPUNKTURU pa zasto jos i to da ne pokusam. Nakon deset tretmana i dalje nista kaze mi doktorka da postoji mogucnost nakon terapije nekoliko dana da dodje do poboljsanja.
 
I tako je i bilo jedno vece spontano tri cetiri dana nakon tretmana akupunkturom poceo je da se javlja blagi osecaj, od srece placem. Tri meseca nisam piskila tri meseca sa kateterom, i konacno PISKIM. Odlazim kod urologa da proveri bubrege i besiku da li se dobro prazni kaze sve je OK. O Bogu hvala.
 
Eto podelila sam moju pricu sa vama, bile su to Isusove muke, bilo je strasno.Ne znam sta je bilo gore da li ono sve u bolnici ili to sto tri meseca nisam mogla da mokrim. Evo i sada kada se setim svega tesko mi je sve je trebalo da bude lepse bolje da se porodjaja secam kao neceg lepog a ne kao nocne more koju nikada više ne bih ponovila. E sad ko je kriv doktori bolnica....to vise nije ni važno.
 
 
Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču?
Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče!
  
VIDEO: Kako izgleda epiziotomija tokom por...
Pogledajte VIDEO u okviru koga je prikazan postupak epiziotomije. Epiziotomija (episiotomia) je akušerska ope­racija koj...
5
Važnost brojanja i praćenja bebinih pokreta
Pred kraj trudnoće odnosno tokom trećeg trimestra, brojanje bebinih pokreta je od izuzetne važnosti.
3
Emocije u trudnoći luduju i to je sasvim ok
Mnoge buduće mame postaju pomalo zaboravne i prilično osetljive tokom trudnoće. Nemojte da vas to zabrinjava - stručnjac...
3
Nema bezbedne doze alkohola i cigareta
Najbolje bi bilo sa alkoholom i cigaretama prekinuti daleko pre trudnoće. Idealno je da se trudnoća planira i telu da do...
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
krin 40
Prezadovoljna sam Fitolatom
Ja sam Fitolat počela da koristim pre sedam dana. Prezadovoljna sam, ovo je treća beba koju dojim. Zaista deluju kao što i piše. Imam konstantan osećaj "punoće grudi".  Više >>
image

Zelena salata sa pasuljem
Kuvar: Torbica
Odlična večera, brza i ukusna!

Anketa

Ljubav
Diabla

Da li mislite da je moguce da vremenom ona zaljubljenost koja vas je drmala u vezi, nestane u braku i svede se na prijateljstvo i postovanje?

Da (82%)

Ne (18%)


Ukupan broj glasova: 199

Hvala za glasove. Glasao/la si za sve aktuelne ankete. Izradi svoju anketu!

Oznake

Click Here