|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Pre nego što potvrdiš svoju odluku, upoznaj se sa detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (10.12.-14.12.2018.) prilikom dolaska na portal prepoznamo i omogućimo ti neometano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvek želiš da odustaneš od takmičenja?
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Nastavkom korišćenja smatra se da se slažete sa korišćenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više.

Jedna pravila u vrtiću, druga u školi: Šta sve budući prvak mora da zna da se NE IZBLAMIRA U DRUŠTVU

Uredništvo portala Ringeraja.rs, 28.8.2018
Pri polasku u školu, dete stiže u novo okruženje, u kome ga nesnalaženje ili strah pred nepoznatim, kao i dečja neposrednost, mogu dovesti u neprijatnu situaciju: da trpi kad mu se ide u toalet jer ne zna kako da pita učiteljicu, ili da to učini na pogrešan način, pa da bude izložen podsmehu ostalih đaka.
Ključne reči:

image
/11


 

Nesnalažljivost deteta u određenoj situaciji često dovodi do toga da bude podvrgnuto ruglu među vršnjacima, a podsmeh negativno utiče na njegov psihološki i socijalni razvoj.
Kojim alatima roditelj može da obuči dete kako bi bio bezbrižan da neće zapasti u ovakve situacije?
Deluje bezazleno i možda čak i simpatično kad se dete umusavi, podrigne, ima gasove, zbuni se, ali zadirkivanje vršnjaka zasigurno može imati posledice kod osetljivije dece, poput zatvaranja u sebe.
Pogotovo je problematičan taj prelazak iz predškolskog u prvi razred, jer su u vrtiću važila neka druga, "slobodnija" pravila. Recimo, u vrtiću svi koriste isti toalet, nema podele na muški i ženski, pa detetu sada treba objasniti da u školi važe potpuno drugačija pravila ponašanja.
- Upravo zbog toga što je u tom periodu detetu važno mišljenje vršnjaka, kao i da li će biti prihvaćen od strane vršnjaka, ono već u tom periodu se trudi maksimalno da ispuštuje ta nepisana socijalna pravila koja važe za njegovu grupu vršnjaka - objašnjava za "Blic" psiholog Nikolina Milosavljević.
O ponašanju deca najčešće uče spontano kroz reakciju drugih ili svojih roditelja, kaže psiholog.
"Neprijatne radnje"
- Na primer, dete koje sa četiri godine traži da kaki u nošu dok su mu gosti tu, najverovatnije će u tome biti osujećeno od strane roditelja koji će mu reći da se to obavlja u toaletu kada su gosti tu, a ne pred njima. Dete u tom trenutku neće razumeti zašto je to tako, ali će vremenom prihvatiti kao pravilo koje treba poštovati kako bi se svi osećali dobro. To isto važi i za ispuštanje gasova, podrigivanje i druge neprijatne radnje - kaže Milosavljević.
Ovakvi modeli ponašanja trebalo bi da dete obuče i pre samog polaska u školu.
Odlazak u toalet
- Sa 6 godina deca već imaju razvijenu emociju stida i zbog toga je važno na vreme raditi sa njima na nekom očekivanom bontonu i ponašanju u institucijama kao što je škola, kako se ne bi loše osećali pred učiteljicom i vršnjacima. Bilo bi poželjno da roditelj još dok su deca u predškolskom počnu da ih treniraju da umesto da kažu "piški mi se" ili "kaki mi se", da se izraze drugačije - objašnajva psiholog Nikolina Milosavljević.
Ona predlaže veoma uopšteno i jednostvano pitanje kao zamenu: "Mogu li do toaleta?".
- Najbolji način vežbanja je da se ta rečenica koristi i kod kuće, pa kad neko najavljuje odlazak do toaleta, kaže: "U toaletu sam ukoliko me neko traži" - napominje psiholog.
Takođe, bilo bi poželjno da roditelj podučava dete da kada želi da ide u toalet, to saopšti svojoj učiteljici ili učitelju primerenim tonom glasa – ni preglasno, ni pretiho.
Ne podriguj na času
Imajući u vidu da deca često nemaju filter šta je socijalno prihvatljivo ponašanje, potrebno im je napomenuti i naglasiti šta ne bi trebalo da rade u društvu. Ako se baka i deka smeju kad, po njima, njihovo najbolje i najslađe unuče podrigne, ne znači da će i vršnjaci pozitivno reagovati.
- Mislim da deca o tome nauče i pre polaska u školu, posmatrajući spontane komentare i ponašanje njihovih roditelja, kao i drugih odraslih. Naime, roditelji često mogu spontano da prokomentarišu kako je nešto poželjno u društvu, a nešto nije, kao i da je nešto u redu raditi isključivo kod kuće u društvu najbližih članova porodice, kao i koje su negativne posledice toga kada se ta neka radnja uradi pred drugim, nepoznatim ljudima, van porodice - objasnila je Milosavljević za "Blic".
Ona daje primer da je najbolji način prenošenja tih poželjnih i nepoželjnih ponašanje kada se ide u restoran, ili u goste, pa roditelj onda može da naglasi: "Kada smo u gostima (u restoranu) sme da se radi to i to, ali ne sme to i to”.
Sve se deli na muško i žensko
Jedna od zbunjujućih situacija za dete može biti i to što u predškolskom uglavnom postoje zajednički toaleti i prostori za presvlačenje. Od prvog razreda svlačionice i toaleti počinju da se dele na one "za dečake" i "za devojčice". Kako to predočiti detetu, objasnila je psiholog.
- Opet, dete to počinje spontano da usvaja tako što sa roditeljima odlazi u restorane, pa kada koristi toalet u restoranu, devojčice najčešće u toalet idu sa mamom, a dečaci sa tatom. Negde u trećoj godini života, kada su oni veoma radoznali mogu često i da pitaju zašto postoje posebni toaleti za devojčice i za dečake, što je idealna prilika da se to i objasni - kaže Milosavljević.
Ukoliko roditelj nije siguran da je dete usvojilo to neko nepisano pravilo da su toaleti često podeljeni za dečake i za devojčice, može to da naglasi pre polaska u školu kako se dete ne bi zbunilo, zaključila je Milosavljević.

Nesnalažljivost deteta u određenoj situaciji često dovodi do toga da bude podvrgnuto ruglu među vršnjacima, a podsmeh negativno utiče na njegov psihološki i socijalni razvoj.

 

Kojim alatima roditelj može da obuči dete kako bi bio bezbrižan da neće zapasti u ovakve situacije?

 

Deluje bezazleno i možda čak i simpatično kad se dete umusavi, podrigne, ima gasove, zbuni se, ali zadirkivanje vršnjaka zasigurno može imati posledice kod osetljivije dece, poput zatvaranja u sebe.

 

Pogotovo je problematičan taj prelazak iz predškolskog u prvi razred, jer su u vrtiću važila neka druga, "slobodnija" pravila. Recimo, u vrtiću svi koriste isti toalet, nema podele na muški i ženski, pa detetu sada treba objasniti da u školi važe potpuno drugačija pravila ponašanja.

 

- Upravo zbog toga što je u tom periodu detetu važno mišljenje vršnjaka, kao i da li će biti prihvaćen od strane vršnjaka, ono već u tom periodu se trudi maksimalno da ispuštuje ta nepisana socijalna pravila koja važe za njegovu grupu vršnjaka - objašnjava za "Blic" psiholog Nikolina Milosavljević.
O ponašanju deca najčešće uče spontano kroz reakciju drugih ili svojih roditelja, kaže psiholog.


"Neprijatne radnje"
- Na primer, dete koje sa četiri godine traži da kaki u nošu dok su mu gosti tu, najverovatnije će u tome biti osujećeno od strane roditelja koji će mu reći da se to obavlja u toaletu kada su gosti tu, a ne pred njima. Dete u tom trenutku neće razumeti zašto je to tako, ali će vremenom prihvatiti kao pravilo koje treba poštovati kako bi se svi osećali dobro. To isto važi i za ispuštanje gasova, podrigivanje i druge neprijatne radnje - kaže Milosavljević.

Ovakvi modeli ponašanja trebalo bi da dete obuče i pre samog polaska u školu.

Odlazak u toalet

 

- Sa 6 godina deca već imaju razvijenu emociju stida i zbog toga je važno na vreme raditi sa njima na nekom očekivanom bontonu i ponašanju u institucijama kao što je škola, kako se ne bi loše osećali pred učiteljicom i vršnjacima. Bilo bi poželjno da roditelj još dok su deca u predškolskom počnu da ih treniraju da umesto da kažu "piški mi se" ili "kaki mi se", da se izraze drugačije - objašnajva psiholog Nikolina Milosavljević.

 

Ona predlaže veoma uopšteno i jednostvano pitanje kao zamenu: "Mogu li do toaleta?".

 

- Najbolji način vežbanja je da se ta rečenica koristi i kod kuće, pa kad neko najavljuje odlazak do toaleta, kaže: "U toaletu sam ukoliko me neko traži" - napominje psiholog.

 

Takođe, bilo bi poželjno da roditelj podučava dete da kada želi da ide u toalet, to saopšti svojoj učiteljici ili učitelju primerenim tonom glasa – ni preglasno, ni pretiho.

 

Ne podriguj na času

 

Imajući u vidu da deca često nemaju filter šta je socijalno prihvatljivo ponašanje, potrebno im je napomenuti i naglasiti šta ne bi trebalo da rade u društvu. Ako se baka i deka smeju kad, po njima, njihovo najbolje i najslađe unuče podrigne, ne znači da će i vršnjaci pozitivno reagovati.

 

- Mislim da deca o tome nauče i pre polaska u školu, posmatrajući spontane komentare i ponašanje njihovih roditelja, kao i drugih odraslih. Naime, roditelji često mogu spontano da prokomentarišu kako je nešto poželjno u društvu, a nešto nije, kao i da je nešto u redu raditi isključivo kod kuće u društvu najbližih članova porodice, kao i koje su negativne posledice toga kada se ta neka radnja uradi pred drugim, nepoznatim ljudima, van porodice - objasnila je Milosavljević za "Blic".

 

Ona daje primer da je najbolji način prenošenja tih poželjnih i nepoželjnih ponašanje kada se ide u restoran, ili u goste, pa roditelj onda može da naglasi: "Kada smo u gostima (u restoranu) sme da se radi to i to, ali ne sme to i to”.


Sve se deli na muško i žensko

 

Jedna od zbunjujućih situacija za dete može biti i to što u predškolskom uglavnom postoje zajednički toaleti i prostori za presvlačenje. Od prvog razreda svlačionice i toaleti počinju da se dele na one "za dečake" i "za devojčice". Kako to predočiti detetu, objasnila je psiholog.

- Opet, dete to počinje spontano da usvaja tako što sa roditeljima odlazi u restorane, pa kada koristi toalet u restoranu, devojčice najčešće u toalet idu sa mamom, a dečaci sa tatom. Negde u trećoj godini života, kada su oni veoma radoznali mogu često i da pitaju zašto postoje posebni toaleti za devojčice i za dečake, što je idealna prilika da se to i objasni - kaže Milosavljević.

 

Ukoliko roditelj nije siguran da je dete usvojilo to neko nepisano pravilo da su toaleti često podeljeni za dečake i za devojčice, može to da naglasi pre polaska u školu kako se dete ne bi zbunilo, zaključila je Milosavljević.

 

Izvor: blic

 

Doktor Ranko Rajovic- dete i mobilni
Moramo da se borimo za našu decu, jer drugu decu nemamo
7
Kako deci reći Ne i ostali saveti za rodit...
Deci treba vođstvo u porodici, ali vođstvo nije isto kao i podizanje. Bez vođstva u porodici nema vaspitanja.
4
Zima zima e pa šta je
Haj napolje momak ko je, tamo veje beli sneg, vidiš onde navej’o je čitav bedem, čitav breg.
4
Razvoj veštine crtanja i pisanja do šeste ...
Prve dečije škrabotine su važne za pripremu usvajanja veštine pisanja. Takođe, crtajući deca otkrivaju novi vid komunika...
3


Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:




image
LauraAndrija
Pharmalife je naš spas koji svaki zdravstveni problem reši za tili čas!
Broncamil sirup je naš spas kod prehlade. Pomaže bukvalno za jedan dan i što je bitno beba popije bez problema, što nije slučaj kada su drugi sirupi u pitanju. Fitobalm gel koristimo od prvog meseca rođenja, otpuši nosić, beba lakše diše i mirno spava. Koristimo i mi odrasli. Apettito sirup pije ćerkica, u početku je odbijala zbog jakog mirisa i ukusa, ali sad je navikla i sama traži, mogu samo da kažem da pomaže. Mapez sprejom se naprskamo celi i nema ujeda.  Više >>
image

Brzinske pituljice sa teflona
Kuvar: Torbica
Hrskave i neodoljive pituljice za pola sata na Vašem stolu!

Anketa

Razmak izmedju dva carska reza
matematicarka

Ako ste imali dva ili tri carska reza koliko vremena je proslo izmedju njih?

Oznake

Click Here