Gotovo da više ne postoji nijedan znak na tebi koji bi rekao da si do nedavno bio beba. Doduše, ostao je još tvoj bebasti miris. Foto: Freepik.com

/11 /11

Uskoro, vrlo uskoro, ti ćeš biti zadnje dete čiji ću zubić nežno ostaviti ispod jastuka za Zubić vilu nakon što sam ga svako veče nežno prala tvojom slatkom Star Wars četkicom. Iza nas je naš je zadnji klimajući korak. Iza nas je tvoj prvi osmeh. Iza nas je sve tvoje prvo što si napravio, ali i zadnje od tih prvih koraka u kojima smo uživali. 

Puno sam vremena provodila uz tebe brinući se o svemu o čemu se jedna mama može brinuti. Toliko je neprospavanih noći iza mene, toliko brige da ti se nešto ne dogodi. Tebi i tvojoj braći.

 
Toliko sam žudela za danima kada ćeš postati malo veći, malo samostalniji da se možemo svi zajedno igrati, čitati, razgovarati, bez stalnog skakanja i brige. 

PROČITAJ JOŠ: De je Majšal? Ili šta propuštamo kad nismo s decom

I onda odjednom, u tren oka, ti si postao četvorogodišnjak. U mislima mi je prethodno veče kada sam te kupala u tvojoj penušavoj kadi i kada si se ustao da ti operem leđa. Tako si visok, tako si narastao, tako si već postao samostalan. 

Gotovo da više ne postoji nijedan znak na tebi koji bi rekao da si do nedavno bio beba. Doduše, ostao je još tvoj bebasti miris. Miris koji udahnem svaki put kada te oblačim, kada te zagrlim, kada stavim svoju glavu blizu tvoga vrata i zahvalna sam na svakoj sekundi koju mi daješ da te tako čvrsto držim i uživam u tebi. 

Jer, sada si već veliki. Sve tvoje reči sada su ispravne, nema više onih slatkih pobrkanih reči, onog tvog jezika kojim si govorio do nedavno. Sada su to reči velikog deteta u kojima više nema mesta onim starim kojima si mahao i opisivao nešto što smo samo mi mogli razumeti. 

Sada si veliki, a iako sam ponekad stvarno jedva čekala taj trenutak da prestaneš biti beba koja me toliko treba, uvek ću biti zahvalna baš na tim trenucima. Zauvek ću u svojim mislima nositi sliku tebe kada si bio mali, sliku tvoje braće kada su bili bebe i iako je ovo trenutak koji sam čekala, nemoj misliti da neću plakati zbog trenutaka koji se više neće ponoviti. 

I samo zato što si moje zadnje dete dvostruko ću se veseliti svemu što nas još čeka i znaj da ću u svemu tome uživati malo duže nego što sam uživala sa tvojom starijom braćom. Vezaću ti cipelice malo duže nego što će to možda biti potrebno. Vodit ću te za rukicu malo duže nego što ćeš to možda trebati i svako ću veče malo duže ostajati uz tebe, samo da ti pročitam jednu priču više nego što sam pre spavanja čitala tvojoj braći. 

PROČITAJ JOŠ: Deca vole kada su im mame lepe

 
Sve ću to činiti radi tebe, ali sine dragi i radi mene. Ja sam ta kojoj će trebati malo duže da prihvati da više nisi beba, ja sam ta koja treba malo više vremena da se oprostim od te ere svog života. Te ere sa kojom se verovatno svaki roditelj na svetu mora suočiti i oprostiti na svoj način. 

Jer iako život ide dalje i silno se veselim svakom trenutku tvog odrastanja, svemu što nas još čeka u našim životima, ovo je ipak preloman trenutak jer ovo je zadnji put u mom životu da se opraštam od svoje bebe." 

Ovo pismo svog najmlađem detetu napisala je mama Julie Scagell na portalu Babble.com, pismo je podeljeno više od hiljadu puta pa zbog toga verujemo da je svojim rečima pogodila srž mnogih majki koje, verujemo, razmišljaju baš kao i ona. Jer, nije lako biti svestan da su mnogi trenuci sa decom koja tako brzo rastu vrlo često ti zadnji trenuci koji se nikada više neće ponavljati. Bebe tako brzo rastu da ponekad sve što nam ostane jesu samo i isključivo uspomene. I život koji raste i menja se bukvalno ispred naših očiju. 

Izvor: Index.hr

PROČITAJ JOŠ: Nemojte biti najbolji roditelj, budite ono što jeste