/11 /11

DETALJI Ringerajin korisnik: Unina mama 

 
Datum: 6.novembar, 2011.godine.
 

Tip porođaja: prirodni porođaj, bez indukcije
 
Broj dana u porodilištu: 4

Porodilište: Zdravstveni bolnčki centar Novi Pazar

Ocena porodilišta: 5 

Komentar ocene: Osoblje je super, sem čistacica koje izigravaju Boga i neverovatno su bezobrazne... beskrajno sam zahvalna dr. Suadi Gicić-Skenderi, i babici Bilji koje su pomogle da na ovaj svet dođe moja mala devojčica, i naravno dr. Jasmini Hamidović koja mi je vodila trudnocu....

PRIČA O MOM POROĐAJU

Dok moje malo mače spava kraj mene, resih da vam napisem moju porođajnu pricu... Trudnoća se desila iznenada, ali

bila je željena, kasnilo mi je mesec dana, svaki dan sam ocekivala da dobijem posto moji ciklusi nisu imali nikakvog reda, ali na nase veliko inenađenje saznali smo da cemo postati roditelji. 5.3. 2011. sam uradila test, koji i dalje čuvam, pokazao je dve crtice u koje ja nisam mogla da poverujem, zakazala sam kod ginekologa, i kada smo otisli kod nje potvrdila je trudnoću, starost trudnoće je bila 6 nedelja , i tada sam cula najlepsi zvuk na svetu, malo srculence koje je kucalo, i raslo u meni. Kada sam cula taj prelepi zvuk, znala sam da od moga muža i mene nema u tom trenutku srećnije osobe, ali nešto nas je prekinulo u tom radovanju, doktorka je rekla da moram da mirujem, ili sledi pobačaj zbog posteljice koja je na dva mesta imala rascep. Zbog velikog straha da ne izgubim moj maleni zivot, sledi terapija utrogestanom i mirovanje....

Prolazili su meseci, redovno sam isla na kontrole, problem je hvala Bogu nestao , jer je moja malena Una zelela da dodje na ovaj prelepi svet.... dan kada sam osetila njene pokrete u mom stomaku izazvao je suze radosnice, i smeh, neopisivu radost.... I tako je Una rasla, a i mama sa njom, usle smo i u 9 mesec svakoga dana isle na ctg-e, sve je bilo u redu....imala sam dva termina, 19.10, po menstruaciji, i 4.11. po UZ-uku. Ali Una je poželela da nam se pridruži 6.11. 2011. godine...

4.11 mi je bio termin, nikakvih naznaka da porođaj kreće nema, sem sto je beba jako nemirna, odlazim kod moje doktorke privatno, kod koje sam vodila trudnoću, prilkljucuje me na ctg-e , bebini otkucaji idu i do 220, zena se uplasi opet me uključi na ctg-e, bebino srce kuca,kuca, pa se ona pomeri i nista se ne cuje. Pregleda me ginekološki, grlić uloziv za vrh prsta, tvrd, kaze nećes ti skoro, hajde na UZ-uk, prvo sto sam je zamolila je da mi ne kaže kolika je beba, posto sam se plasila krupnih beba, pregledala me, kaze sve je u redu, ali hajde ja tebe za svaki slučaj da uputim u porodilište ,kaze ako sve bude u redu i vrate te kuci dodji da mi se javiš. Odem ja u 19h u porodilište, dezurni dr. me pregleda , uradi ctg-e, kaže možete da idete kući. Obavestim moju dr. i nas dve se dogovorimo da se vidimo sutra ujutru, posto mi je prosao termin, pa da prati moje i bebino

stanje... Svratim do idee sa sveki , i osetim neka cudna probadanja, rekoh dobro, sigurno su pripremne kontrakcije, stignemo kuci, ja kao po obicaju na RR , dosli moji, pricaju o mom porođaju, kako su trebali da me ostave u bolnici, kako se plase za bebu, a ja kako sam osetljiva, puknem i pocnem da placem, ispalčem se dobro, i u 22i25 odjednom osetim da su mi mokre gacice, odem do kupatila , vidim da se nisam upiskila, i shvatim da je u pitanju vodenjak, cim ne mogu da zaustavim isticanje vode. Odvedu me u porodiliste, plodova voda bistra, i dalje grlic za vrh prsta uloziv, znači nista, daju mi inekcije za sprečavanje infekcije, i smeste na ginekološkom odeljenju.

5.11.sve isto kao prethodni dan, bez bolova, beba super, dovoljna količina plodove vode, stanje grlića se ne menja. I dalje mi daju inekcije. Primim inekciju i oko 10h zaspim do 15h, dok nije vreme za posete, kada sam se probudila počinjem da osećam neke bolove kao menstrualne, ali nisu pravilni, jave se 3-4 bola, pa nekoliko sati nema nista, u 17 h opet bolovi, merim , nepravilni. Oko 22i 30 trazim doktorku da me pregleda, kaže ona meni vratite se u sobu, lezite na levi bok i spavajte, vratim se ja u sobu, naravno ne mogu da spavam, i oko 23i 55 dobijem bolove, pocnem da merim, oni su na 5, 3, 2 minuta, ukapiram pravilne kontrakcije , trpim do pola 2, dalje nisam mogla i odem da tražim dr. , ona me pregleda otvorena 5 prstiju, ali grlić tvrd kao žilet (njene reci), vrati me u sobu, daju mi neku inekciju za razmekšavanje grlića, ja kada boli trpim , kada nema bola onaj jedan minut ja zadremam, u 3h dolazi moja babica kaže hajde da te vodimo na pregled i ctg-e, a ja kažem jos 15 minuta da odmorim, u pola 4 me vode na pregled otvorena 8 prstiju, grlić se razmekšao, vode me na ctg-e, u 3 i 50 me vode u porodjanu salu,

dogovaram se sa babcom da nikome od mojih ništa ne javljamo, kada se sve završi kako treba javićemo im divne vesti... Babca mi objasnjava sta treba da radim kada naiđu naponi, ja je slušam i sve upijam kao sunđer, onda me napušta , i ja ostajem sama u sali, kaže mi kada osetiš da sam ti potrebna samo me pozovi, tu sam ja ,

u sobi pored, ležim sama na krevetu, i ražmisljam kako cu konačno da upoznam moju ljubav, kada naiđe jaka kontrakcija, ja uhvatim stalak za infuziju, i povučem ga ka sebi, dobro pa se nije slomio, kako sam ga maltretirala :-), posle desetak minuta osecam nesto, i pozovem babicu, ne znam kako me je čula, pošto ja samu sebe nisam čula, dolazi, pregleda me,

kaže to je to...dolazi doktorka, i moj porođaj počinje . U 4i 25 ,kao da je svet stao, posle 4 napona, na ovaj svet stigla je Una , mali crni zamotuljak , tezak 4 i100g, i dug 6o cm. Ne čujem plac bebe, i odmah se plašim za nju, posle dve sekunde čuje se najlepši plač na svetu, babica mi je donosi na grudi, i taj prvi kontakt je ubedljivo najlepši, nema lepšeg osecaja na svetu, od osecaja da znaš da od sada, pa zauvek tvoje srce pripada tom malenom bicu koji je deo tebe, koje je devet meseci raslo ispod tvog srca...

Zovem prvo svog muža, i javljam mu da je postao otac jedne lepotice, a onda javljam i ostalima, svi ubrzo stižu da upoynaju novi život koji je došao na ovaj svet... Ušivanje nisam ni osetila, dali su mi anesteziju, a i u tom trenutku sam

bila očarana Unom koja je ležala kraj mene, tada je svaki bol neprimetan...

Sada moje pilence ima 9 meseci, proleteli su kao sekunde, oni tako brzo porastu i odu iz naseg krila, zato mazite svoju decu, i uživajte u njima, samo jednom su tako mali, a voljeni celog života...

Pročitajte i drugu porođajnu priču naše Unine mama