Jutros smo radili test i pozitivan !!!! Presrecno smo!!! To sam htela da podelim i sa vama :) Poozz svima :)

zivim kao podstanar i sada trebam da produzim deciji dodatak pa me zanima da li neko ima iskstva sa tim,i da li ako gazda prihvati da nam potpise da stanujemo kod njega placa neki porez na nas? hvala

Sta da kazem,osim da sam najsrecnija zena koja uskoro ulazi u deveti mesec....Ako ste citali moje ranije dnevnike i komentare znate koliko se dugo suprug i ja borimo sa sterilitetom.To je teska i iscrpna borba,i ko nije prosao kroz to apsolutno ne razume o cemu pricam.Nasa soba ,kada bi umela da prica....ne bi to bile lepe price! Zelim da porucim svima koji se bore sa sterilitetom bilo koje vrste da nikada,ali NIKADA ne odustaju,da ima milion nacina da se dodje do deteta,i da nikada ne iskljucuju ni jednu opciju!Jer ,tek kada covek prihvati svoj problem,i prigrli ga obema rukama,i kaze sebi JA TO MORAM ,JA TO MOGU,tek tada stvari pocnu da dolaze na svoje mesto.7 dugih godina ,a cini mi se vecnost cela .Zeleti dete toliko dugo ,plakati svakodnevno i krijuci suze ,praveci se jakom ,zaista ume da umori coveka.Ali u trenutku kada se covek najmanje nada obasja ga najlepsi zrak ,zato drage moje ne predajte se.Volite najiskrenije,verujte ,vera pomera planine,cuvajte svoje muskarce,jer oni su slabiji pol,u to ne sumnjajte. VOLITE NEKOG ,I NEKO CE VOLETI VAS !!!   

[left][color=#ff0000][b]Neredovne su mi menstruacije,pre jesu bile,cak sam jednom trebala da dobijem 23 sept.pa sam posle 4 nov.duzi vremenski period pokusavam da ostanem u drugom stanju,pa sam mislila da sam trudna ali tad sam dobila i trajalo mi je do 6 nov.uradila sam test i bio je negativan…Zanima me da li moze u nekom slucaju da plodni dan bude dan posle menstruacije ili bas taj dan kad prestaje?? Hvala unapred[/b][/color][/left]

Ćao društvo, Puno sam čitala forum i imam želju da vam ispričam moju priču.....pomalo tužan početak ali sad na dobrom putu da budem srećna mama. Ovo mi je treća trudnoća. Dve su se nažalost završile prekidom. Prva trudnoća porođajem u 22 nedelji zbog daunovog sindroma, rađen ac, druga u 13 nedelji kiretažom zbog edvardsa biopsija horionskih čupica.Ovo mi je treća trudnoća dr Taita Stojilković mi je i ovaj put radila biopsiju horionski čupica i sad nam je rezultat dobar! Imaću zdravog dečaka.  Sad smo na pola puta ali nikad nisam bila ovako opuštena i sigurna u svoju trudnoću zahvaljujući predivnom stručnjaku, koja ima strpljenja sve da nam objasni. U prvoj trudnoći sam išla kod izvikanih-izreklamiranih lekara i preživela pakao. Drugu sam krenula kod nje na preporuku drugarice i zahvaljujući doktorki nisam morala da se porađam,  rešeno je ranije-bezbolnije. A sad.....guramo polako.Sledeće nedelje idem na kontrolu. Javljam vam rezuktat.....

[b]Cao svima.Molim [i]vas da mi kazete svoje misljenje. Poslednji put sam dobila pre tacno mesec dana,mada je moja menstruacija veoma tacna i uvek dodje 28-i dan.Znaci kasni mi 3 dana.E sada,ja sam imala nezasticen odnos sa muzem pre 2 nedelje,tj,vise nezasticenih odnosa.Da li su mi tada bili plodni ili neplodni dani,da li je moguce da sam u drugom stanju? (sto bih iskreno volela) . Sto se simptoma tice,imam zatvor,sva sam natecena,imam ponekad slabe bolove u donjem delu stomaka,jak bol u donjem delu ledja i preoset_ljiva sam.Hvala vam unapred na pomoci.[/i][/b]

molim mame da mi kazete gde imaju da se kupe kostimi za maskenbal ili ako ima neko od vas da proda kostim neki za devojciu 104 br ?? Hvala unapred

Naša priča počinje 22. oktobra 2013. god. (prema doktoru, ali i prema uz uvek je bilo + ili - dan, dva).  Trudnoća je prošla fenomenalno, bez preteranih mučnina, osećala sam se odlično, radila do pred kraj 6. meseca... Pričala sam da ću odmah drugo dete. E, onda dolazi leto, vrućina, otečenost, loše spavanje, skok pritiska. Pred kraj 8. meseca sam i bila par dana u bolnici jer mi je pritisak bio na granici. Bila sam mirna neko vreme, a onda 2 dana pred termin opet skok pritiska i hospitalizacija. Odležala sam malo, sve se stišalo, ali pošto sam već bila u terminu, zadržali me. Prenela sam 3 dana i dr odluči da me porodi, kaže da je sve spremno. U petak, 1. avgusta, tačno u podne dobijem 1/4 vaginalete za dilataciju i izazivanje kontrakcija. Ja ceo dan šetala, super se osećala, ma ništa neobično. Pregleda me oko 19h i pita imam li bolova. Kako sam ja rekla da ništa ne osećam, on ubaci još 1/4 vaginalete i kaže da konstantno imam kontrakcije koje su očigledno još uvek slabe. Ja sva srećna, kao, visok mi prag bola, biće to mačji kašalj za mene, ima da se porodim časkom... Večerala sam, istuširala se, legla i čekala. Prolazi ponoć. "Drugi je avgust", razmišljam ja, "lepo, praznik, Sv. Ilija, a mi se odavno odlučili za ime EmILIJA, ima tu nešto." Oko 2h počinju jači i učestaliji bolovi. U 4h me premeštaju u porodilište. Priprema, merenje pritiska, ctg. Dr buši vodenjak u 6h i uključuje me na takvu indukciju da ne znam gde se nalazim od bolova. Pregleda me, pokušava ručnu dilataciju, ma ništa. Razočaran je, radi do 7h, nije uspeo da me porodi (čitaj: neće uzeti novac), izlazi iz sale kaže mojoj majci i mužu kako bi se do sada svaka druga porodila!!! Preuzima me druga dr, pregleda i ostaje u šoku-grlić se uopšte nije skratio i ja nisam za porođaj?! Grdi me što sam uopšte pristala da mi izaziva porođaj i kaže da će da sačeka još malo, pa ako krene, krene. Mislila sam da će mi u suprotnom raditi cr i razočarala se, jer sam baš želela da iskusim prirodni porođaj. I jesam! Iskušavala sam ga ceo dan! Jer to njeno "malo" potrajal je do 18h! Ceo dan sam trpela užasne bolove, bez trunke hrane ili vode. Primila sam 3 boce 10% glukoze. Dolazi dr, pregleda me, rade mi ctg, odlazi. Vraća se sa pojačanjem. U sali su 2 lekara i 3 babice...? Razmišljam kako nešto nije kako treba. Uključuju me na indukciju, ja sam već previše iscrpljena od celodnevnih bolova, kao da sam otupela, ali ulažem poslednje atome snage da se skoncentrišem na to šta mi pričaju, da ih slušam i sarađujem. Napinjem se ja, jednom, dva, tri puta. Ništa. Opet ctg. Panika! Ne mogu da je čuju. Moj mozak ne može da prihvati tu informaciju. Guram ja iz sve snage, onako na suvo, vodenjak ooodavno istekao. Priskaču 2 babice i skaču po meni, imam utisak da mi lome rebra. Molim njih da se sklone samo tren, da udahnem, onesvestiću se. Molim nju da izađe što pre, pa da dišemo zajedno. Uskače i ovaj drugi dr, seče, uzima kašike. Forceps. Izvlači je. 20.37h. Ne znam kako, podižem se, gledam. Obmotana pupčana vrpca oko vrata. Nisam stigla da završim rečenicu-zaplači, molim te, a već sam čula svoju jaku i glasnu devojčicu po prvi put. Odnose je užurbano, ja i dalje u strahu. Ušivaju me. Ležim. Čekam. Konačno mi donose moju mezimicu. Kažu da je dobro. Dobila je 8. Dugačka 54cm i teška 3950g. Gledam je, uživam, ne verujem da sam postala majka, nikad brže brojim prstiće. Savršena je. Već mi liči na mene, a usne su na tatu bez sumnje. Odnose je. Objašnjavaju mi da smo obe bile životno ugrožene, ali da je sve kako treba, da meni nisu radili cr jer je već bilo kasno, a ja iscrpljena i da verovatno ne bih podnela anesteziju. Ona je bila u izoleti 2 dana na kiseoniku. Ja sam se oporavljala od epiziotomije, umora i stresa, mada su me, iskreno, najviše bolela rebra. Trećeg dana sam je uzela u naručje. Moje čedo. Ništa me više nije bolelo. Ako treba, za nju, sve bih opet ponovo istrpela. Ali, sledećeg puta ću pametnije.