mimaNS
|
Prevremeno sam se porodila u 26 nedelji. Evo kako je dotoga doslo.
Trudnoca je procela normalno osim sto sam u 7. nedelji imala braon iscedak pa sam primila progesterom i sledeca dve-tri meseca uzilama utrogestan. Dabl test i UZ mi je bio odlican ali sam samoinicijativno odlucila da radim amniocentezu zbog godina (tada sam imala 31-32). Nisam strepela od rezultata, ocekivala sam dobre. Medjutim, dobila sam 'sumljiv' rezultat. Od 100 celija 5 nisu bile dobre (trizomija drugog para hromozoma). Posto ovakav rezultat moze biti od bebe ili od omotaca, geneticka mi je rekla da treba da radim kordocentezu (vadjenje krvi iz pupcanika). Ovo je za mene bio sok, posto sam stvarno bila ubedjena da ce sve biti ok. Na vanrednog ekspertnom UZ dr ne vidi nikakve anomalije, ali ipak mi i on savetuje kodrocentezu. Teda sledi mesec dana strepnje posto kordocenteza moze da se radi najranije u 22-23 nedelji. Najzad dobijam potvrdu da je sa bebom sve u redu. Konacno sam bila srecna i opustena ali ne zadugo.
Bio je petak (punih 25 nedelja) kada sam osetila neki cudan pritisak dole. To nije bio bol, vec nesto cudno. Srecom, bas taj dan sam imala zakazan pregled kod doktora koji mi je vodio trudnocu. Odmah mi je rekao da sam otvrorena vrh prsta i da moram da sacekam jos malo, pa ako se budem i dalje otvarala uradice mi serklaz. Ok mislim ja, celu trudnocu sam se brinula, stalno neka neizvesnost, istrpecu i ovo. Medjutim, uvece osetim sve cesce jaci 'pritisak' koji je sve vise licio na bol. U ponoc sam odlucila od odem u bolnicu. Tamo su me zadrzali na patologuji trudnoce. Ujutru, nakon vadjeja krvi ustanovili su da imam povisen CRP (to su neki proteini koji se povecavaju kada je rec o nekoj upali). Odmah su poljeli da me kljukaju antubioticima, i taj dan (subota) sam osetila i prve kontrakcija pa su mi u terapiju ukljucili i ginipral. U nedelju se sve smiruje, prestaju mi bolovi. U ponedeljak pre podne su me konacno pregledali UZ i vaginalno. Prva recenica dr je bila da li mi je pukao vodenjak. E tu sam znala da je kraj. Samo je rekao da je smanjena kolicina plodove vode i da sam otvorena oko 2 prsta. Nakon sat-dva pocinjem da krvarim. Ponovo me dezurna dr pregleda, konsultuje sa jos par lekara i odluce da mi daju bensedin. E tada sam bila sigurna da je gotovo. Pocinju nesnosni bolovi. Stvarno mi je tada najmanje bilo bitno sto me boli, tada nisam ni razmisljala o tome kao o bolu, samo sam mislila o tome sto cu izgubiti bebu. Kroz dva sata sam bas jako, jako prokrvarila, odvoze me u porodjalnu sala. Ekipa dr me je vec cekala sprema. Tada sam rekla sebi - dobro sada sta je tu je, moras slusati dr da bar ovo prodje sto lakse. I tako je i bilo. Za 15-20 minuta sam se porodila. Bukvalno je beba sama izletela. Kako i nece - 880 gr. Odmah sam bila svesna da od bebe nema nista i tako sam se i postavila. Uspavali su me i uradili su mi kiretazu jer je posledica bila ne zrela pa nije sve izaslo. Odmah su bebu postavili na resporator. Trebala je odmah da bude prebacena u deciju bolnicu na neonatologiju, medjutim nije bilo slobodnog inkubatora. Strasno! Nije bilo mestu ni u BG i u NS naredna 2 dana. Tek treci dan je beba prebacena u Deciju bolnicu u NS i mene su vec potpuno oporavljenu pustili kuci. Kada su me pustali kuci, rekli su mi da je sada najvaznije da ne dobijem sepsu, zato sto je dr morao 'nezno' da uradi kiretazu. Imala sam srece, nista se nije zakomplikovalo i vrlo brzo sam se oporavila. Na zalost ili na srecu, beba je umrla za 15 dana. Kazem na zalost, zato sto su ustanovili da je imala krvarenje na mozgu visokog stepena,.... Detalje oko sve sto se dalje desavalo sam opisala u temi Izgubila sam plod.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
tesko je to i citati a kamoli doziveti... 
