|
prase -> RE: upala jaj nika u trudnoći (3.1.2009 15:45:04)
|
Ja sam isto čula da ne sme da se pije uvin čaj u trudnoći, valjda zato što izaziva kontrakcije (neka me neko ispravi ako grešim). Mislim da bi delotvorno bilo da se pije čaj od brusnica i to ne kupovni nego se kupe suve brusnice i pravi se u "domaćoj radinosti" [sm=smiley1.gif] Onda 100% nema nikakve hemije ni dodataka, a brusnice su voće kao i bilo koje drugo i nemaju neželjena dejstva. Nisam baš potpuno sigurna da čaj od brusnica može da izleči upalu jajnika, ali sigurno može da pomogne i sigurno može da izleči infekciju bešike na primer. To je što se tiče "prirodnih" preparata.
E sad, ja mislim da su u pojedinim periodima u toku trunoće dozvoljeni i antibiotici, ne sme samo prva 3 meseca (koliko se sećam, ali svakako treba konsultovati ginekologa). Ja sam na primer na početku 4. meseca trudnoće imala groznu upalu sinusa i nisam htela da pijem antibiotike, ali mi je postalo tako loše da sam morala. Naravno, pitala sam svog ginekologa da li smem, on me pitao koji je antibiotik u pitanju i rekao mi da može. Dozvoljeni su penicilini i... zaboravih koji još antibiotici [sm=smiley9.gif] Posle mi je bilo krivo što sam se toliko namučila prvih 7 dana bez antibiotika, jer sam posle pola dana od kada sam počela da ih uzimam bila kao nova. U mom slučaju, antibiotik je "Sinacilin". Ponavljam: ništa bez konsultacije sa lekarom/ginekologom!
Na kraju, ako je ginekolog u ovom slučaju procenio da su dovoljne te neke vaginalete, a nema kontraindikacija - zašto ne ostaviti stvar na tome? Dok sam bila trudna, ja sam prelomila: u svemu ću poslušati svog ginekologa, pa šta nam Bog da (dobro, da mi je predložio nešto monstruozno, verovatno bih ga oterala... tamo gde bi mu bilo mesto, ali nije). Jednostavno sam procenila da bebi više šteti moja nervoza i sekiracija nego neka tamo vaginaleta. Sad se setih, ja sam isto koristila neke vaginalete pred porođaj, kada su mi uzeli neki od briseva ustanovili su da treba. Do tada sam već bila u fazi da mehanički slušam šta mi se kaže, bez razmišljanja treba li ili ne. Moram još da napomenem, moj ginekolog je zaista cenjen u svojoj struci, malo ko za njega nije čuo, pa sam imala odličnu osnovu da mu u potpunosti verujem. Drugo, moguće je da je jedan deo mog poverenja počivao na činjenici da vodim trudnoću kod privatnika, kao više će obratiti pažnju na mene nego što bi inače (što bi trebalo da je čista glupost, ali na žalost nije - u stvari, i među privatnicima i među državnicima ima raznih likova...).
Eto. Nadam se da je ovo od pomoći.
|
|
|
|