mirks -> RE: Najbolja ljubavna pjesma (17.3.2011 17:55:04)
|
Ljubomora Branko V. Radicevic Tada je pevao dan u granama topola. Setim se tebe i odmah mi grešna miso. Jutrom reka, a ti ludo gola. Pa mišljah: da je reka muško, ja bih od bola vrisko. I ja sam mogao ribe klati. Nisam verovao grmu niti ženskoj jovi. Ti si se mogla i mladom klenu dati. Iz tvog su čela nicali beli rogovi. Tada je pevao dan u granama topola. Da bi te videla, trska je porasla za dva kolenca. Dolazile su zveri oba pola. Iz tvojih grudi htela su poteći dva bela studenca. I ja sam samo mogao da padnem na kolena. Bio sam snažni junac a ti mlada mati. I gledao sam dva tvoja oka zamagljena zbog kojih ključa krv i snaga ludo pati. Tada je pevao dan u granama topola. Tvoja sam bedra zvao sapima, igračice. Osećao sam: iz mog čela rastu dva roga vola. Kako da stignem noge takve trkačice. Bio je to ludi galop od jutra do noći. Povaljali smo trave i izranili žita. I gledali smo se na svetlu, svojoj bledoći, ja zdepast, debelog vrata, ti bela, tankovita. I presta da peva dan u granama topola. Čudno: rasle su šume sa korenjem nagore. U vuka oči pune vučjeg bola. U vodi ribe vode tajne razgovore. I bila su dva neba, jedno je u reci. I svaka je grana imala toplinu ruke. Plovili su neki čudni, crni meseci s usnama da ljube, s rukama za kurjake. I presta da peva dan u granama topola. Bi veče. Ti si ležala na paprati. A ja sam bio mladić, slab, bez ona dva roga vola. I videh: ti bi se mogla i mladom kurjaku dati. Da sam ti bičje reči riknuo, ti bi znala. I nikad bliže nožu ne bi moja ruka. Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala. Pratila su me dva grozna oka, tvoja ili tvog vuka.
|
|
|
|