RE: Postporodjajna depresija (Puna verzija)

Forum >> [Beba] >> Posle porođaja



Poruka

Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 8:30:12)

Evo sam juce krenula od pocetka teme da citam. Svoje postove sam iscitala, i vidim da me je nakon mj dana proslo. I da se od tada nisam zalila, vec druge zene tjesila [sm=zmeden.gif].

Jovice, citala sam i tvoje postove... Identicno sa mojom situacijom. Let's hope for the best... Zamislicu dan kada ce mi sve ovo biti strano i daleko. Mora proci, bem li mu! Ali ponavljam, ajde da imam nekog razloga, da beba stalno place, da ima grceve, da me stariji sin maltretira, da nemam pomoc, da me kao prvi put rana boli, itd... pa prosti jadi!!! Ali nista od toga, i ja dalje imam nekontrolisane ispade...

Odlazim, beba place, moram ga hraniti... joj, tako mi je tesko da disem [sm=smiley19.gif]



Torbica -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 9:38:01)

Diabla, zdrav razum govori jedno a organizam drugo, tesko je to... Verujem. Ali vec i shvatanje i saznanje u cemu je problem je pola posla. Ako bas zagusti, psiholog je tu. Nece on bas tako olako dati antidepresive a razgovor ne moze da skodi. Na kraju - tvoja je odluka da li ces piti nesto ili ne, sve i da ti da. [sm=smiley1.gif]



jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 9:42:45)

ja kazem kakva je kod nas situacija. dobar dan, lose vam je? zelite lekove? ovo je provereno skoro sve od razgovora sto se dobija.
ne znam kako je kod vas... ali u drzavnoj u zru i vsu, je tako...



jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 9:55:00)

evo sad i ja citam svoje prethodne postove.... vidis drzalo me je dugo, mozda ne toliko dugo, koliko se desavalo da se vrati taj grozan osecaj.
a kad se set_im onog posle bolnice sa maksimom.... pozli mi.... uf. stvarno je bila gadna sitaucija, bio je najmladja beba u bolnici sa bronhitisom, onako sav nemocan, stvarno je bilo strasno... drzala sam mu kiseonik na licu konstantno prva 24 h, pa one infuzije i s*anja, pa nece da sisa, nista ne unosi danima... bljak.... kontam da je strasno ali nista preterano, moja reakcija je bila preterana zato sto sam ja hipersenzibilna.
ali ja imam fobiju od bolnica, zaista. tako da kontam da mi je i to dosta izazivalo taj uzas.
diabla da li si sigurna da ne postoji nesto sto je izazvalo barem donekle to stanje? sigurno da jeste... mozda to sto ne dojis, mozda te podsvesno grize savest ili tako nesto? mora da postoji barem neki okidac za to stanje.. kontam. ili to sto je bebac bio odvojen od tebe ...



Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 12:18:37)

Da, mislim da je nedojenje i to sto su ga odveli dan nakon rodjenja, a ja ga nisam ni dotakla kada se rodio, nego su ga odmah u inkubator stavili, pa onda trasportovali za Podgoricu. To su mi bili pakleni dani, tih 8 dana, ali mislila sam da ce proci sve kad se vrati. Cak sam jednu noc i sanjala da ga trazim u nekom trznom centru, kao drze inkubatore u nekom podrumu i da je on tamo [sm=zmeden.gif].

A ista stvar je sa psihologom u DZ. Ali imamo dobrog u privatnoj bolnici gdje sam se porodila. Vidjecu, sacekacu jos malo. A Jovice, ti si zaista imala razloga da se tako osjecas. Jer i ja sam sa sinom bila 5 dana u bolnici kada mu je bilo 20 mjeseci. Istripovali smo se da je imao krizu svijesti, daje epi napad, i morali smo nas dvoje biti 6 dana u KBC, u najjjgorim i najsramotnijim uslovima. Ne zelim ni da se sjecam.

A ima i jos jedna blesava stvar. To mi se nije desilo sa prvom trudnocom. Nedostaje mi da budem trudna. Nedostaje mi stomak. Ja cak nisam ni uzivala u trudnoci, imala sam ogromne mucnine, pa sam 2 puta bila u bolnici zbog stomacnog virusa. Ja sam zadnjih mjesec dana bila nestrpljiva da se porodim, jer mi je uzasno stomak smetao. I prvih 20 dana posle porodjaja sam plakala sto vise nisam trudna, sto nemam stomak... Boze sacuvaj! I sad kad prodjem kolima pored porodilista, meni se place, jer kao nisam dozivjela srecu u porodilistu i uzbudjenje tih dana sto sam tamo lezala(ustvari sam osjecala srecu kada sam se porodila, neizmjernu razost i ushicenje, i onda su mi odveli bebu). Znaci, imam i taj osjecaj kao da mi je neko nesto ukrao, oduzeo silom. Kao da sam u knoc logoru i razdvajaju mene i dijete. Eto, nisam o ovome pricala, jer kad sam to rekla mm, on mi se smijao i u isto vrijeme me kritikovao-beba je tu, ziva i zdrava, ne znam zasto dizes frku oko nebitnih i smijesnih stvari.

I naravno, nedostaje mi "moje" vrijeme, da izadjem kad ja hocu, da pecem kolace i mijesim kiflice, da gledam filmove kad ja hocu i citam kad mi se cita, da subotom idemo za Trebinje jer to nam je tradicija jednom mjesecno, ili do Dubrovnika. Fali mi sloboda koju sam imala. A znam da ce sve ovo proci, i doci dan kada cu sve to opet imati... i onda se kajem sto silno zelim da prodje sve ovo, kao da me neko vrti na vreli razanj, i sto ne umijem da uzivam u bebici. Jer i sad se kajem sto sa prvim sinom nisam uzivala, nego vazda kukala, i tako mi je sve maglovito kad je on bio beba... Opet se raspisah u nedogled...

I HVALA vam puno, sto citate moje nebuloze i sto se trudite da mi pomognete.



anci kv -> RE: Postporodjajna depresija (14.5.2014 14:08:56)

Diabla,i meni nedostaje trudnoća,meni je to bio najlepši period. Porodilišta se sećam po svemu najbolje,jer lagano sam prošla na porođaju,beba je bila ok.
Ali,dođe drugačije vreme,veće obaaveze,manje vremena za sebe imaš. Sa druge strane,od dečijeg osmeha nema ništa lepše,uživaj u njihovom odrastanju a crne misli ostavi iza sebe. Niko ti neće pomoći ako ti sama sebi n,e pomogneš. Organizuj se,ostavi malo vremena i za sebe. Biće ti lakše.
Ima teških trenutaka u životu,to ne sporim,ali iz svih treba izvući pouku,da smo posle svih problema samo jači i sposobniji jer ima za koga da se borimo,jer neko zavisi od nas



Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (28.5.2014 12:33:56)

Evo da se ja malo update-ujem. I dalje sam onako...bude ok dana, a jednom-dva puta sedmicno me uhvati ludilo. Bila sam kod mog dr ginekologa sto me je porodio i njemu se izjadala. Bio je divan i lijepo me savjetovao. Rekao je da moram tako da se osjecam jer su to ipak hormoni, totalna pometnja hormona nakon porodjaja. Rekao je da ce se sve regulisati kad dobijem prvu menstruaciju... i da je moje stanje potpuno normalno i opravdano i da samo sebi ponavljam da ce sve proci i da je normalno. I malo me je ohrabrio.. Eto, nadam se da cu nekome pomoci.

Bas mi on kaze da masa zenica prolazi kroz isto. Ja, koga god sam pitala u svojoj okolini, they all shit rainbows[sm=zmeden.gif] Samo ja ispadam nenormalna. Ne znam zasto je normalno stanje toliko tabu.



Sanjica26 RR -> RE: Postporodjajna depresija (28.5.2014 12:49:11)

Evo moja Sofija ima sest meseci ali mene dva puta nedeljno uhvati ludilo. Nervozna sam. Dobila sam prvu menstruaciju, ali to je ostalo isto.[sm=smiley13.gif] Verujem da ce to da se promeni kad budem pocela da radim. Diabla ja se nadam da cemo.se izboriti sa tom depresijom. Ja verujem, jer imamo zbog koga da zivimo. Toga se setim i prodje me brzo kriza.[sm=smiley1.gif]



dijana1* -> RE: Postporodjajna depresija (28.5.2014 17:20:42)

Diabla, kada sam izasla iz bolnice samo sam plakala. Ali mogu ti reci posle prvog ciklusa se mnogo toga promenilo na bolje. Pucaju hormoni na sve strane[sm=smiley36.gif]



serpica -> RE: Postporodjajna depresija (28.5.2014 22:46:11)

Na nekoj temi sam pisala ne secam se gde pa cu ovde da ponovim..
kad sam se drugi put porodila moj dr mi je savetovao ovako:" Da bi bila dobra zena i jos bolja majka,moras za sebe da odvojis bar 2 sata dnevno.Da li ces da citas knjigu,spavas,pijes kafu ili nesto drugo,ne bitno,bitno je da se tih dva sata posvetis sebi,jer ako si ti zadovoljna bice i ostali oko tebe"
Poslusala sam ga,mozda ne 2 sata svakog dana ali odvojim malo vremna i za sebe.



dijana1* -> RE: Postporodjajna depresija (29.5.2014 0:52:10)

Joj Serpi to je super kada bi mogla u toka dana da dobijem dva sata. O tome mogu samo da mastam. Moje slobodno vreme je tek uvece kada svili spavaju.



Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (29.5.2014 10:07:59)

Dijana, nadam se da ste ti i dr u pravu. Javicu, da li je tada proslo ili ne. Ja sam nasla odusak da cistim po kuci, iako je sve cisto. To mi dodje kao izduvni ventil. Pa opet kad ugrabim sat vremena, citam sund od knjige, tipa neki triler, bas mi prija.
Setnja mi ne prija. Jer kad podjemo svi u setnju, jos vani je pakao, premorim se, osamuti me sunce, i onda sam nizasta.

A imam neodoljivu zelju da trcim. Nikada nisam trcala. Imam osjecaj da bih tako izbacila svu negativnu energiju. Ali opet, nemam gdje trcati. Vec je prevruce da trcim vani, u smrdljivu teretanu mi se ne ide. Mozda pocnem sa jogom. To mi je u trudnoci prijalo.

I stalno sebi ponavljam: Procice, nista vjecno ne traje. Sjetim se koliko uzivam sa starijim djetetom, i koliko je sve lakse postalo kad je poceo spavati cijelu noc(a to je bilo sa njegovih 14 mj).

Uzela sam da pijem pivski kvasac sa kompleksom vitamina B, pijem i prenatalne od Natural Wealth sto su mi ostale, i kad mi je bas tesko uzmem Persen Forte(mislim da je vise placebo efekat, al ajde).

Treba samo naci odusak, pa makar bio u ciscenju kao meni. Neki sedativ na biljnoj bazi, i tako gurati dok najgore ne prodje.



jovicaa -> RE: Postporodjajna depresija (29.5.2014 16:50:18)

diabla jednostavno si hipersenzibilna i to je to. mene su ovde skoro lincovali kada sam imala momenat STA MI JE OVO TREBALO... iskreno tako sam se osecala ponekad kad zagusti.. bilo mi je tesko, naporno, osecala sam se lose. i znala sam da treba da budem zahvalna na zdravoj deci, divnom muzu, svom zdravlju i td.. ali jednostavno sam se tako osecala, pa ubi me sad.
potpuno te razumem, to ce sve proci. pokusaj da se opustis i uzivas u bebi, zaista to tako brzo proleti, dok pucnes prstima.. posle ces se zderati sto nisi uzivala..
ja sam bila stvarno psihoticna posle te bolnice, uplasena, natripovana, kad se samo set__im, sad mi je smesno, opustenija sam jedno 100 puta, eto ako ti je za utehu, dodje i taj period, i to vrlooo brzo. da ne pricam da se prvi put osecam kao zena posle 3 i po godine konstantnih trudnoca, porodjaja, dojenja i svega..
mislim da su mi se tek sada vratili hormoni na starno, zato sto sam vezala dve trudnoce. i opet se osecam nekako kao ja, brinem o sebi bez grize savesti, ne znam kako to da objasnim...
neverovatno je, ali neverovatno koliko me nervira kada mi mama kaze uzmi radi nesto kada sam depresivna, odmah ces se osecati bolje. ja bih je tada kada to kaze zgromila, ali uvek je u pravu... nema depresije koju rintanje ne moze da resi[sm=smiley36.gif] tako da udri po krpi...
ili ako volis da mesis, neka tm pricuva decu a ti zamesi nesto lepo, odmah ces se osecati bolje! i tako mic po mic.... bice bolje.



Diabla -> RE: Postporodjajna depresija (7.6.2014 22:10:53)

Jovice, tek danas vidim ovo! Hvala ti na divnim rijecima![sm=smiley27.gif][sm=smiley31.gif] I moram da napisem, sa ponosom, PROSLO JE! Evo vec sedam dana se osjecam kao stara ja. Nadam se da ce tako biti i dalje. Dosta mi je pomogao razgovor sa dr. A desilo mi se da budem prisutna sceni gdje beba od 9 mjeseci zivot uzima majici, i tako od prvog dana otkad se rodila. Jedan sekund ne miruje, skace i place, ne spava po cijelu noc i dan. Inace, ta zenica je Norvezanka, i ona mrtva 'ladna. I onda sam sebi rekla da je dosta! Nemam razloga da se bedacim. Niti da razmisljam unaprijed, sto je moj najveci problem. Ali mislim da su mi se i hormoni stisali.

Eto, cekala sam dan da ovo napisem. Hvala svima na podrsci, savjetima, pomogli ste mi u najgorim momentima. Citala sam postove iznova, to mi je bila terapija. [sm=smiley27.gif][sm=smiley31.gif]
IZVORNA PORUKA: jovicaa

diabla jednostavno si hipersenzibilna i to je to. mene su ovde skoro lincovali kada sam imala momenat STA MI JE OVO TREBALO... iskreno tako sam se osecala ponekad kad zagusti.. bilo mi je tesko, naporno, osecala sam se lose. i znala sam da treba da budem zahvalna na zdravoj deci, divnom muzu, svom zdravlju i td.. ali jednostavno sam se tako osecala, pa ubi me sad.
potpuno te razumem, to ce sve proci. pokusaj da se opustis i uzivas u bebi, zaista to tako brzo proleti, dok pucnes prstima.. posle ces se zderati sto nisi uzivala..
ja sam bila stvarno psihoticna posle te bolnice, uplasena, natripovana, kad se samo set__im, sad mi je smesno, opustenija sam jedno 100 puta, eto ako ti je za utehu, dodje i taj period, i to vrlooo brzo. da ne pricam da se prvi put osecam kao zena posle 3 i po godine konstantnih trudnoca, porodjaja, dojenja i svega..
mislim da su mi se tek sada vratili hormoni na starno, zato sto sam vezala dve trudnoce. i opet se osecam nekako kao ja, brinem o sebi bez grize savesti, ne znam kako to da objasnim...
neverovatno je, ali neverovatno koliko me nervira kada mi mama kaze uzmi radi nesto kada sam depresivna, odmah ces se osecati bolje. ja bih je tada kada to kaze zgromila, ali uvek je u pravu... nema depresije koju rintanje ne moze da resi[sm=smiley36.gif] tako da udri po krpi...
ili ako volis da mesis, neka tm pricuva decu a ti zamesi nesto lepo, odmah ces se osecati bolje! i tako mic po mic.... bice bolje.

[sm=rozica.gif]



Torbica -> RE: Postporodjajna depresija (7.6.2014 22:29:59)

Predivno, bas mi je drago! [sm=bravo.gif][sm=bravo.gif][sm=bravo.gif]



Ushtipak -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 17:40:19)

Ne znam da li sam poludela ili je moguce da me takva depresija od hormona drma? Beba ima 4,5 meseca, stariji sin 2,5 godine, a ja sam totalno u ludilu. Nemam snage ni za sta, radim sve sto treba, ali ako mi verujete, preznojim se dok obucem decu, a kamoli kad nesto teze radim. Kad idemo negde napolje, u setnju, na izlet, deci i muzu je divno, a ja kao na robiju da idem. Sve vreme sam na iglama. Od toga sto nemam sta da obucem jer jos nisam skinula kilograme, pa sto moram da se cuvam od naglih pokreta i sto moram da nosim steznik na ovu vrucinu, jer su mi se na porodjaju rascepili misici na stomaku, pa mi kosa opala skoro do celavosti i jako se lose osecam sto uopste moram napolje da me ljudi gledaju. [sm=smiley13.gif] Uz to sam uvek bila vrlo zenstvena devojcica, sa sve igranjem baleta i sviranjem klavira, lutkicama, roze tapetama, haljinicama itd, i uopste se ne snalazim u svom muskom domu, gde su svi bucni i samo se spoticem o kamione i bagere. Niti znam da se igram tih decackih igara. Spolja gledano, sve je ok, ali iznutra, osecam se kao da su mi moji dragi, voljeni decaci potpuno popili svu mladost, lepotu i energiju i ostavili samo jednu debelu, umornu vrecu koja beskrajno kuva, doji, hrani, presvlaci i bavi se kakom, kakom i opet kakom...



Olga75 -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 17:51:02)

uh bre Ustipak , pa kad ovo citam dodje mi da placem
mani se
da l su hormoni , dal je sta l je
ako ne prolazi ajde ti ne neku kaficu sa drugaricama bez decaka a ako treba i kod dr jer to moze da se lekovima sredi dok se hormeni ne ustabile
i znas i sama bice sve ok



Anoniman -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 18:16:38)

uh, ushtipak [sm=smiley31.gif]



branki* -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 18:38:51)

ustipak,mislim da znam kako se osecas...jos je beba mala,bice bolje kad poraste,kad napuni godinu dana,sigurna sam.bar je meni bilo lakse tad.pricaj sa drugaricama,cuj se telefonom,pricaj ako imas drugarice sa bebama,pa se izjadajte jedna drugoj,stvarno bude lakse ili pricaj ovde sa nama.jedno malo dete i beba -jako zahtevno i naporno,plus u kombinaciji sa nezadovoljstvom zbog izgleda koje isto moze samo po sebi da bude jako frustrirajuce je uzas.kad bebac malo poraste,a stariji podje u vrtic,bice drugacija situacija.ti ces do tad vec malo da korigujes kilograme.to i nije tako daleko.proci ce,samo treba izgurati.



Meisje -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 21:54:45)

Ustipak nadam se da je to samo kriza. Jedno dete za drugim, nisi imala vremena da se posvetis sebi.. Ali sve ce ti se to vratiti kad manji stasa pa se ti malo oslobodis, pocnes da radis...samo izdrzi do tad.



serpica -> RE: Postporodjajna depresija (26.8.2014 22:25:00)

Stavi bebu u kolica i pravac u park sa drugaricom na kafu,a muz sa starijim,opusti se malo dok je jos uvek ovo toplo vreme. A to sto nemas sta da obuces nek te ne brine sve smo prosle kroz to.Drugarice koje te vole nece da obracaju paznju na garderobu,popicete kafu ispricati,prosetati i vec ce ti biti bolje veruj mi.



Peace* -> RE: Postporodjajna depresija (27.8.2014 8:31:57)

Ushtipak, glavu gore! Moje starije je bilo starije od tvog, ali je ipak bilo teško prvih 6m-1g. Još ja zbog Markove kože nisam smela ni napolje, a Luku sam povukla iz vrtića da ne dovlači viruse. Bila je to jedna duga zima na relaciji moj stan - mama - svekrva, ali najviše sama sa njima dvojicom u stanu. No, iz ovog aspekta, 4g kasnije, nije tako strašno bilo, samo sam ja bila usamljena, umorna i tužna (zbog Marka).

Što se autića tiče... moraš da se navikneš na to. [sm=smiley36.gif] Probaj u to da ubaciš neki inspirativan momenat: Hajde da sazidamo od kocaka garažu za autiće, pa put, pa prodavnicu, pa poređaj u prodavnicu svašta nešto, kasica, pa kao autić ide da kupuje u prodavnicu u kojoj je plišani meda prodavac. Onda autić to ponese kući, pa šerpica i varjača, pa autić skuva ručak. Ubaci ženski aspekt u igru sa autićima.
Inače, Blade-blade je meni extra, i mislim da bi se i tvom sinčiću dopalo, meni je recimo super. [sm=smiley36.gif]
Kupi one rešavalice za uzrast 2-3god, pa pokušaj malo to da radiš sa sinčićem.
Znam, malo je vremena za sve to između kućnih poslova i bebe, ali realno, kućni poslovi neće pobeći. Peglaj samo ono što je neophodno, muž neka usisa 1x nedeljno, nauči da kuvaš ručkove oko kojih imaš 30min posla a posle se kuvaju sami.
I spavaj kad god imaš mogućnost!

I znaš šta - PROĆI ĆE!!!! [sm=smiley31.gif]



Torbica -> RE: Postporodjajna depresija (27.8.2014 9:09:27)

Ushtipak, bas lepo kazu zenice!
I kod mene su deca isla serijski, 6 god sam u pelenama [sm=jezicek.gif], nadam se da cemo ih se uskoro resiti.
Moja je sreca sto mi je metabolizam takav da sam opet na 53 kg, svaki put mi se vracala moja tezina... Elem, mislim da bi se bolje osecala kad bi se sredila, probaj malo hrono ishranu, nije tesko a bas topi kilograme. Nece ti smetati ni bageri ni nista kad malo podignes samopouzdanje. I da kazem, devojcica mi je najstarija ali sa decacima je bas uzivancija, velike su maze, izmedju njih je 18 meseci razlike, prakticno smo startovali sa dve bebe a cerka je imala 4 god. Sve mi je sa njima lakse, bukvalno. Hocu da kazem, ne znaci da bi bilo bilo sta drugacije i da su u pitanju dve devojcice, nema tu pravila. Moras prihvatiti sebe, pa ce ti onda ceo svet biti ok. Osisaj se na krace pa te nece nervirati kosa koja se proredila. [sm=smiley31.gif]



Ushtipak -> RE: Postporodjajna depresija (28.8.2014 11:59:00)

Hvala vam puno na podrsci! Pretpostavljam da ce proci ovaj najtezi period. Ja mrsavim, izgubila sam 9 kilograma od porodjaja, brze od toga i ne smem, jer dojim bez dohrane, ali sad mi je ostalo jos 7 kilograma i nikako, vec skoro mesec dana vaga se ne pomera. Ali to je za neku drugu temu, naravno. Moj problem u vezi sa izgledom je sto sam do pre tri godine izgledala veoma lepo, a pritom se bavim poslom u kome je izgled vazan. A sad sam skroz propala fizicki, nisu samo kilogrami, stomak mi izgleda jezivo, taj rascep misica je gadna stvar, naduvena sam kao da sam tek porodjena, kao recimo da sam u 5,6 mesecu. Zaista me to potresa. Za kucu jedva da imam i snage, samo radim najosnovnije. Ne kuvam, osim vikendom ponekad, a lepo kuvam i ranije me to opustalo i radovalo. Nemam sta da obucem jer mi je sve tesno, a para naravno niotkuda da se bar nesto kupi dok ne ratim liniju, i onda obucem najsire, najrazvucenije stvari koje imam, pa izgledam kao da sam posla da skupljam karton i staro gvozdje, a ne kao elegantna, sredjena, lepa i vitka zena kakva sam bila do skoro. Sto je najgore, u mojoj glavi ja i dalje tako izgledam, jer sam navikla da tako izgledam, i kad god se vidim u ogledalu, zapanjim se! Ko je ova debela, grbava, celava riba i sta radi u mojoj kuci?? Eto da se nasalim malo... Hvala na dobrim savetima, izadjem ja i sa drugaricom (doduse, moram bar jedno dete povesti), pogledam i seriju ponekad, ali mi se cini da su hormoni u pitanju jer sam tako bezvoljna. Sve mi je sivo i stalno sam umorna. Nemojte misliti da ja tako po kuci kukam i placem, naprotiv, drzim se i ustanem, i okupam ih i nahranim, i idemo u setnju, i sve po redu funkcionise. Pevam pesmice, pravim kule i garaze, vozim proklete kamione po kuci i naravno, borim se sa stalnim pravljenjem djubreta, nereda i smrada. Kako tako mala bica mogu toliko da opogane kucu, pitam se... Ako ceo dan vredno radim, i neprekidno perem, presvalcim, cistim i sredjujem, kuca je na kraju dana ista kakva je bila to jutro, kao da nista nisam radila. Stalno radim, i stalno svakog dana sve iznova. To je tako dosadno i nezahvalno. Kad mi se ujutru muz namirise, okupa, zalize kosu, zategne kravatu, uglaca cipele i poljubi me pa ode na posao, menjala bih se sa njim po svaku cenu...



serpica -> RE: Postporodjajna depresija (28.8.2014 17:50:39)

Ustipak kuce ne moze da ti bude sredjena jos najmanje dve godine,ne brini,i ja sam se opterecivala time svojevremeno,ali onda sam digla ruke,nogom rascistim put da mogu da prodjem i toliko,a kome smeta nered koji prave deca ne mora ni da mi dolazi u kucu.Deca vole nered,to je u njihovoj prirodi do neke 4.godine kad pocinju da vode racuna o tome. Veruj mi iz najbolje namere ti kazem,ovde bi se mnogoooo zena menjalo sa tobom,i sve bi dale da imaju taj haos. Kod tebe je to samo faza i procice,uvek je teze sa vise dece ali i zanimljivije.Meni kuca nikad nije bila ne urednija,ja nikad nisam bila umornija i bezvoljnija i nikad nisam imala manje para nego sad,ali isto tako nikad nisam bila srecnija nego sada,pored ova tri mala djavolcica.[sm=smiley1.gif]



Stranica: <<   < Prethodna stranica  19 20 [21] 22 23   Sledeća stranica >   >>