IZVORNA PORUKA: dunja RR

Devojke drage, puno mi je srce kada čitam vaše komentare [sm=smiley27.gif]

Izašli smo juče, sada se mazimo, i pokušavamo da lepo krene mlekce. Jeste krenulo ali ipak za njega ovolikog nije dovoljno to što ja imam da ponudim. Masiram se od starta a sada ću da iščitam kako da da podstaknem mlekce. Jak je i veliki pa mi je preksinoć napravio žestoke ragade desnima, a ja blesava nisam im dala da daju dohranu. Ipak, moramo da kombinujemo - dojenje i dohrana, bar za sada, u nadi da će mlekce bolje krenuti.

Što se njega tiče malo je reći da sam potpuno zaljubljena, ma sluđena od ljubavi. U bolnici sam tražila da bude samnom tako da spavala nisam danima. Kada spava samo sam ga gledala i zahvaljivala Bogu na svakoj sekundi, a kada nije spavao - dojenje i mazuckanje.

Prva dva dana su bila baš tužna, jer je bio na kiseoniku, rođen kao zamorena beba zbog pritiska koji mi se podigao par dana pred porođaj .. pričali su mi da je previše uspavan .. tada nisam bila svoja, plakala sam dan i noć. Posle sam plakala jer su mi rekli da ima fiziološki šum na srcu, pa slabe kukove, pa onda žut je, pa neće nas pustiti još iz bolnice ... došlo mi je da ujedam što sve na njega ide i osećala sam se krivom, mrzela sebe .. posle su mi objasnili da su to sve fiziološle prolazne pojave i da ne brinem. Pisaću detaljnije u svojoj porođajnoj priči kada nađem vremena. Jedva sam čekala da sa mojim anđelom stignem kući.


Teta Lesica me sinoć izvukla iz bedaka, okupala mog bebana prvi put i hvala joj do neba na pomoći koja mi je trebala i psihički i fizički.

Hvala vam svima što ste mislile na mene i mog dečka, srce mi je puno [sm=smiley27.gif]