|
Anoniman -> RE: Vitamini, folna kiselina (23.1.2010 15:07:40)
|
Vitamin C
Vitamin C je veoma važan za podizanje opšteg imuniteta organizma. Pomaže u stvaranju kolagena u vezivnom tkivu, a samim tim je neophodan pri zarastanju rana, čini ćelije snažnijim, pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe, kalcijum i folnu kiselinu. Ima ga dovoljno u svežem voću i povrću. Pravi mali izvori vitamina C su narandže, limun, grejpfrut, paprika, jagode, kupus, paradajz, brokoli, krompir i borovnice. Preporučena dnevna doza tokom trudnoće je 70 mg. Ne savetuje se uzimanje preko toga, jer može da ima negativne efekte.
Vitamin D
Ovaj vitamin je dobro poznat kao osnovna komponenta neophodna za dobru apsorpciju kalcijuma, a naročito je važan za razvoj zuba i kostiju fetusa. Preporučena dnevna doza iznosi 400 I.U. Lako se unosi pravilnom ishranom bogatom mlečnim proizvodima. Nalazi se i u zelenoj salati, žumancetu, ribljem ulju, puteru, džigerici, sardinama… Organizam može i sam da proizvede vitamin D ako je koža dovoljno izložena suncu, međutim tokom sunčanja valja biti ekstra oprezan.
Vitamin A
Tokom trudnoće neophodno je povećati unos vitamina A, pošto je potreban za normalan rast i razvoj fetusa. U ishrani vitamin A se nalazi u dva oblika: sa retinolom i beta-karotinom. Retinola najviše ima u hrani životinjskog porekla - džigerici i ribljem ulju. Beta-karotin je zaslužan za narandžastu i žutu boju u povrću i voću tako da je jasno gde se nalazi. Preporučena dnevna doza za trudnice iznosi 2700 I.U. Neumereno uzimanje vitamina A u formi retinola, veće od 10 000 I.U. ima negativne efekte i može prouzrokovati anomalije kod bebe. Pravilnom ishranom, bogatom voćem i povrćem može se lako postići pravilan unos ovog vitamina, ako se izbegava čest unos proizvoda sa retinolom, npr. džigerice.
Vitamin B12
Ovaj vitamin, kao i folati, neophodan je za rast ćelija i razvoj nervnog sistema. Takođe, B12 je važna komponenta u sprečavanju anemije trudnice. Nedostatak ovog vitamina se javlja retko, pošto ga ima dosta u namirnicama koje unosimo u regularnoj ishrani. Nedostatak se može javiti samo kod trudnica koje se hrane isključivo vegetarijanskom hranom. Preporučena dnevna doza iznosi 2,2 mcg.
Vitamin B6
Ovaj vitamin je neophodan za obradu karbohidrata, lipida i masti. Vitamin B6 čini DNK. Nalazimo ga u mesu, džigerici, bananama, žumancu i mahunarkama.
Folna kiselina
Ovaj vitamin je poseban – potrebno ga je uzimati još pre nego što dođe do začeća i to u dozi od 0,4 mg dnevno (obično se nalazi u tabletama od 4 ili 5 mg, koje je najbolje preoploviti). Ukoliko ga niste uzimali od pre začeća, obavezno počnite od momenta od kada ste saznali za to. Folna kiselina treba da se pije tokom cele trudnoće u istoj dozi ali je obavezna do kraja dvanaeste nedelje trudnoće, jer smanjuje mogućnost razvijanja defekata kičme. Žene koje boluju od epilepsije ili redovno koriste antileptike kao i one koje su u prethodnoj trudnoći imale bebeu sa defektom kičme ili lobanje, pre začeća treba da uzimaju folnu kiselinu u dozi od 4 mg. Koje minerale treba da uzimam? Minerali su pasivne supstance u našoj ishrani. Neophodni su za rast i razvoj organizma: za rast ćelija, razvoj skeleta, proizvodnju energije. Tokom trudnoće i dojenja, potrebno je da povećate unos minerala.
Kalcijum
Kalcijum je mineral koji u organizmu ima višestruku ulogu: potreban je za normalno formiranje kostiju i zuba bebe kao i proizvodnju mleka. Za apsorpciju i regulaciju kalcijuma neophodan je Vitamin D. Preporučena dnevna doza tokom trudnoće i dojenja iznosi 1,2 mg. Dovoljnu količinu kalcijuma u organizam možete uneti tako što ćete jesti ili piti četiri puta dnevno nešto iz mlečne grupe proizvoda. Najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, lososu, ribi sa kostima koje mogu da se jedu (sardinama), hlebu, koštunjavom voću i zelenom povrću, brokoli, karfiolu, soku od pomorandže obogaćenom kalcijumom, tofu siru. Kalcijum stabilizuje nervne i psihičke funkcije: smanjuje razdražljivost i pomaže pri nesanici, što je čest problem kod trudnica. Usled nedovoljnog unošenja kalcijuma, može doći i do prolazne (reverzibilne) osteoporoze. Izbegavajte uzimanje tableta gvožđa i kalcijuma u isto vreme, pošto se mnogo bolje apsorbuju u organizmu kada se uzimaju odvojeno.
Magnezijum
Magnezijuma ima dovoljno u grašku, pasulju, sočivu, soji, orasima i kakau. Omogućava normalan rad srca i krvnih sudova, povećava otpornost prema infekcijama i pomaže u odbrani od stresa. Neophodan je za funkcionisanje nerava i misića. Dnevna doza je oko 450 mg. Bolje je uzeti ga sa vitaminom C, A i kalcijumom pošto se onda najbolje iskoristi, a izbegavati uzimanje tokom jela jer vezuje želudačnu kiselinu i ometa varenje. Treba izbegavati duže konzumiranje magnezijuma u tabletama, pogotovo trudnice sa srčanim i bubrežnim problemima.
Gvožđe
Da bi se omogućio rast tkiva tokom trudnoće, mora se povećati broj crvenih krvnih zrnaca koja hrane ta tkiva. Trudnice proizvode 45% više krvi koja se upumpava preko placente do embriona. Krv nosi hranljive materije i kiseonik do vaše bebe, a gvožđe raznosi kiseonik kroz krv. Od zaliha vašeg gvožđa, jedna trećina će biti preneta na vašu bebu, da bi joj se formirala krv i akumulirale zalihe gvožđa koje će koristiti u prvom periodu života.
Sačekajte sa uzimanjem gvožđa do drugog trimestra, pošto u prvom trimestru potrebe za gvožđem nisu tako velike, a on može da pojača jutarnje mučnine. U drugom i trećem trimestru, biće vam porebna duplo veća doza gvožđa nego pre trudnoće. U hrani, gvožđa ima u zelenom, lisnatom povrću (spanaću), crvenom mesu, sušenom voću i orasima, što nažalost, ne obezbeđuje neophodne količine gvožđa u trudnoći. Da bi pomogli svom organizmu, smanjite unos kafe i čaja (umanjuju sposobnost organizma da koristi gvožđe), izbegavajte prevelike doze vitamina A i tokom obroka bogatim gvožđem, pijte sok od narandže , zbog vitamina C koji potpomaže organizmu da bolje apsorbuje gvožđe.
U trudnoći i dojenju potrebna dnevna doza je od 3 do 3,5 mg, a uzima se samo ukoliko je to savetovao lekar, inače može da ima negativne efekte – smetnje sa varenjem, mučninu i opstipaciju. Nakon dve nedelje uzimanje terapije neophodno je napraviti pauzu od dve nedelje da bi enzim – transferin i dalje imao zaštitnu imunološku i antibakterijsku ulogu. Zbog mučnine, izbegavajte da ga pijete pred spavanje. Nedostatak gvožđa u trudnoći izaziva sideropedičnu anemiju, koja se ustanovljava laboratorijskim analizama broja eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i nivoa gvožđa u krvi. Umor je jedini znak blage anemije. Anemija u težem obliku daje sledeće simptome: umor, slabost, sklonost ka infekcijama, bledoća, lupanje srca, nesvestica.
Cink
Cink pomaže pri sintezi proteina, DNK i RNK. U hrani, cinka ima u većim količinama u mesu, džigerici, jajima, morskim plodovima, ostrigama, pšeničnim klicama i žitaricama. Preporučena dnevna doza iznosi 15 mg.
Bakar
Bakar pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe i pospešuje rad metabolizma.
Natrijum
Natrijum je elektrolit - jedan od nekoliko minerala koji su neophodni za regulaciju tečnosti u organizmu. Natrijum ima i značajnu ulogu u održavanju kiselo-baznog balansa u krvi, a bez njega hranljive materije ne bi mogle da prodru kroz membranu ćelije. Tokom trudnoće i perioda dojenja potreba za natrijumom je povećana, ali tu potrebu možete zadovoljiti i sa normalnom ishranom. Preporučena dnevna doza natrijuma je oko 2,4 mg. Natrijum se u hrani nalazi u vrlo malim količinama. So, kao začin, je najveći izvor natrijuma. Jedna kašičica soli u sebi ima 2,4 mg natrijuma.
Da biste kontrolisali unos natrijuma u organizam uvek pročitajte sadržaj na nalepnici proizvoda, ukupna količina natrijuma u proizvodu je izražena u miligramima. Ako previše solite hranu, smanjićete unos natrijuma, a time i promeniti način ishrane u slučaju da jedete proizvode koji imaju manje od 400 mg natrijuma po obroku. Većini žena prijatelji i porodica savetuju da smanje unos soli da bi umanjile nadutost i oticanje zglobova. Ovo nije medicinska preporuka. Smanjen unos natrijuma nije uvek preporučljiv, jer njegov nedostatak u trudnoći može dovesti do poremećaja delikatnog odnosa tečnosti kod majke i bebe.
Otoci ili edemi, su česta pojava u trudnoći i javljaju se zbog povećane proizvodnje estrogena. Estrogen povećava mogućnost tkiva da apsorbuje vodu u vezivno tkivo, a samim tim i da je duže zadržava te se stvaraju otoci. U isto vreme, progesteron povećava nivo natrijuma u mokraći, te se u trudnoći gubi više natrijuma nego obično. Tako da, uprkos prisustvu otoka, trudnice ipak imaju veću potrebu za natrijumom. Ukoliko se ne javlja visok pritisak ili belančevine u mokraći, otoci nisu opasni niti škodljivi, ali ukoliko se ovi poremećaji jave, postoji mogućnost da vas lekar stavi na dijetu sa malim unosom natrijuma.
IZVOR
...evo još malo informacija-nije na odmet.... [image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley36.gif[/image] ...mene prvu zanima...[image]http://www.ringeraja.rs/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
|
|
|
|