|
prase -> RE: Život ljubavnice (22.5.2009 18:03:32)
|
IZVORNA PORUKA: tomic
Za svaku od nas ova tema je licna...Na ovaj ili onaj nacin..
U pravu si, nego sam se ja prekinula, zato što znam da će da mi propadne dan ako počnem da razmišljam o tome što je za mene lično u svemu ovome... Nego, eto da napišem, možda izvuče neko neku pouku iz svega toga, dan su mi i ovako pokvarili neki debili što izgleda ruše zidove iznad mene (i to isključivo od 14 do 17 i posle 22 [sm=smiley13.gif]), danas su uspeli i da mi prekinu kablovsku...
Dakle, evo zašto je lično. Ja nisam nikome bila ljubavnica, niti je neki moj momak a danas muž imao ljubavnicu, ali sam sigurna da ne bih ušla u to da budem ljubavnica ni pod razno. E sad kako sam sigurna. Lepo. Moja mama je mom biološkom ocu (namerno neću upotrebiti reč "otac" ili "tata") bila ljubavnica i završilo se na tome da se on vratio svojoj ženici. Nikada o tome nismo pričali puno, znala sam uvek kako se zove i gde živi, nadala sam se da će doći da nas vidi i nikada nije došao. Skončao je svoje postojanje na ovoj planeti nakon godinu dana života sa rakom pluća, kada smo imali 20 godina. Zašto nas nije kontaktirao ni kada je znao da su mu dani odbrojani, nikada neću saznati. Sa tom ženom je imao još dvoje dece, koji su rođeni posle nas. Ne znam da li su znali za nas pre njegove smrti. Samo zbog njih i obzira prema njima im nisam zakucala na vrata do svoje 21. godine. Onda sam zaključila da bi bilo lepo da se upoznamo, ali sam se prevarila. Nakon moje posete i poziva da se upoznamo, organizovali su ostavinsku raspravu da bi svu očevu imovinu prebacili na svoja imena. Valjda su mislili da želim deo toga... a mi se dogovorili da im ne tražimo ništa i da ne primamo ništa, pošto ništa nismo dobili ni dok je bio živ...
Elem, nije ovo priča o mom tužnom detinjstvu i kako sam odrasla bez oca. Kakva je [sm=smiley35.gif] bio, govorio da će doći kada mi je brat puštan kući iz bolnice da umre, pa nije došao, bolje nam je bilo bez njega. Ovo pišem zbog toga što znam šta je sve to napravilo mojoj majci. Iako je sve sa tim čovekom završila i pre nego što smo mi rođeni (ne bih da pričam o tome šta je prošla kada je saznala da je oženjen, već sa stomakom itd.), ostala je obeležena za čitav život. Nije to sramota, vanbračna deca pa šta sad... Mislim da ga je jako volela i da nije zbog toga mogla da bude sa drugim. Bila je najlepša žena u svakom društvu u kojem se našla, čak i sa dvoje vanbračne dece svi su je hteli, ali ona nije htela nikoga, kada nije mogla da ima njega. Sada se suočava sa time da moj brat i ja imamo svoje porodice, da neće imati sa kim da popije kafu, kome da kaže "Dobro jutro" ili "Laku noć". Lepo rekoh, ljubavnici ne može da bude lepo osim ako je glupa (ili potpuno zaslepljena ljubavlju pa zbog toga otupela), jer lako se flert, afera, sex za jednu noć - pretvore u doživotni beleg...
|
|
|
|