|
Didy -> RE: Običaji kada se rodi beba (17.12.2010 13:10:45)
|
Kad idemo prvi put u posetu bebi, kupimo uglavnom neki poklon. Ako je neko ko nam je blizak, pitamo šta im treba ili se već toliko dobro znamo da pogodimo šta nemaju i šta bi im služilo, pošto sad već znamo iz iskustva šta je nama služilo. Recimo, kad je moj brat od strica dobio sina, pozvala sam ih i pitala da li hoće sedalicu za auto ili stolicu za hranjenje, jer sam ja oba poklona dobila i bila sam prezadovoljna. Sestra mi je kupila stolicu za hranjenje, ujak sedalicu za auto. I to su me pozvali i pitali da li hoću to da mi kupe, sestra me je čak poslala da sama odaberem. Kad idemo kod nekih prijatelja, uzmemo ili neku igračkicu ili odelce, pare uz to nikad ne dajemo. Čak retko nosimo i piće ili bombonjeru. Po meni je to preterivanje, i nama je retko ko to donosio. Kumovima smo za prvo dete kupili njanjalicu i dali pare, za drugo smo im dali samo pare, ali ne zato što su nam kumovi, već iz prostog razloga što su imali već sve od opreme za bebu i nismo hteli da im bespotrebno gomilamo gluposti. Dali smo im u ruke, ne pored bebe.
Nisam nikom zamerila što mi je nešto doneo ili nije, niti se time opterećujem kad ja negde idem. Ne merim poklone, ne gledam da vratim. Koliko u tom momentu imam, toliko dam od srca.
Generalno ne volim skupe poklone ni da nosim ni da dobijam. To mi je neukusno i obavezujuće. Poklon onda gubi svoj osnovni smisao, a to je pažnja.
|
|
|
|