|
Joj@ -> RE: Trudnoća i fakultet (15.7.2011 14:51:29)
|
gagic naravno da ce profesorka pokusati da te obori, jer, nazalost, vecina profesora ima, da se tako izrazim steceni profesionalni defekt - skepticizam!!! Ubedjeni su da se studenti sluze ama bas svakom pogodnom/nepogodnom privatnom situacijom kako bi sto lakse prosli na ispitu. Jezivo? Da. Ali, budimo realni, opravdano. Nije bas da su studenti nevinasca. Postoji valjan razlog zasto su se profesori do te mere isparanoisali. A sto se tice toga da polazes u terminu, opusteno. Evo ti moje price. U devetom mesecu u 37 i 38 nedelji polozila 6 teorijskih, 4 prakticna i 6 seminarskih ispita. Svaki je bio drugog datuma. Na svaki sam cekala da dodjem na red od 8 ujutru 7 uvece (proximalno). Za svaki sam se cimala po prevozu (u pitanju su 50 i 23) do faxa, po 2 sata guzvanja u prepunim busevima gde se borim za zivot svog nerodjenog deteta sa nemilosrdnim laktovima, stapovima i torbama penzionera. I opet sam sve to polozila. Ostao mi je samo sedmi teorijski i sedmi seminarski (uslov za polaganje seminarskog je polozen teorijski), koji nisam polozila jer me profesor nije pustio u salu. Naime, zakasnila sam jer nisu mogli ranije da mi napisu otpusnu listu u bolnici (imala sam nekih problema, tacnije, promasili su mi termin VEOMA, pa kad sam ja na dan termina(koji je ustvari bio 37. nedelja, ali ja to nisam znala u tom trenutku) otisla na ispit, krenule su mi prve kontrakcije (za koje sam ja u tom trenutku, logicno, posumnjala da je porodjaj), polagala is[it, dobila 10 by the way :). Zatim izasla iz sale i pozvala tatu da me vodi da se porodim. Drzali me 4 dana iako su odmah po dolasku ustanovili da su mi promasili termin tricavih par nedelja...uglavnom, taj dan kad su me pustili iz bolnice imala sam ispit, na koji sam zakasnila 10 minuta i nije me pustio. Poslao me je kuci sa slicnim komentarom koji je modessty dobila...ali eto, sve se moze i polaganje u terminu nije neka frka. Ako mogu ja koja sam poluinvalid pa imam otezano kretanje, da se cimam sa stomakom koji je jako spusten u devetom mesecu po ceo dan na nogama trcim do faksa i po zdravstvenim ustanovama i jurim profesore a po celu noc ucim, blenem u ekran toliko da sam dobila miokimiju na desnoj strani lica, moze svako. I jos nesto, moja mama je dan pre nego sto sam se rodila magistrirala (nuklerna fizika, laborant, nimalo naivno) i otisla u simpo da naruci novi krevet i komodu. Ja se mnogo vise divim tetama koje RADE svoj posao i zatim dodju kuci i zavrsavaju sve kucne poslove u terminu za porodjaj. E, to je tesko. Znam jednu takvu zenu zmaja. Dvoje male dece od tri i dve godine, staro i slabo pokretni lice koje zivi sa njima. Ona je brinula SAMA o svojoj deci i tom starom licu, zavrsavala sve po kuci, odlazila na posao, sve bez icije pomoci do dana kada je otisla na porodjaj. Tacnije, tog dana je drndala po kuci i uvece otisla da se porodi. Eto, to je meni mnogo teze nego da sedis kuci i ucis i zatim odes da odgovaras. Pa nisam trudna u mozak valjda? Samo hrabro, devojke, sve se moze, nismo ni priblizno toliko nemocne koliko mislimo da jesmo
|
|
|
|