IZVORNA PORUKA: mihi

Bratzz, moj mlađi sin već 7 dana neće da izađe napolje ima 3 god, razlog neće da  obuče jaknu, nikakvu ni kraću ni dužu ni skafander  ništa. Ja tolerišem jer neću na silu da ga primoravam, ali dokle tako ja pristajem na to što on ko zna iz kog razloga neće jaknu. Desiće se da negde moramo da odemo i tada ću morati na silu da ga obučem i on će da vrišti kao pre 10 dana kada sam ga vodila kod bake. Prema tome dok su tako mali zna se šta se mora, a šta ne, ne prisiljava ga da jede, nekad jede bolje nekad lošije ali u principu to ga ne primoravam, ali jaknu mora da obuče i kraj, tako bar ja mislim. Kako ću to da izvedem, jer ni ubeđivanje, obećanje ništa ne pomaže, da li ću ga malo da lupim po guzi videću.

IZVORNA PORUKA: MaliMis

Moja ce se roditi evo svaki dan i ja stvarno nemam ni najmanju ideju kako ce to izgledati u praksi i kako cu uspeti da nadjem pravi odnos izmedju onoga sto treba, sto su moje mogucnosti a opet u skladu sa decetovim karakterom. Jedino sto znam je da ce to trajati dugo i da ne znam kada cu biti u situaciji da kazem da sam vaspitala svije dete, sa 16. 18 ili vise ili nikad [sm=zmeden.gif]

IZVORNA PORUKA: MaliMis

Moj sestric od 4,5 godine je danas rekao da besni kod kuce zato sto ne moze u vrticu. Tim recima. Bez da ulazim u detalje kako se moja sestra nosi sa tim, meni je pomalo zastrasujuce da jedno tako malo dete kaze tako nesto. I on tacno zna sta je rekao, nisu to ponovljene tudje reci ili nesto. Nasi roditelji su se sigurno suocavali sa nekom drugom vrstom problema jer meni je nezamislivo da smo mi ovo moge da izgovorimo, bar ne pre puberteta koji je kod nas bio u 16.

Zaista je tesko naci pravu meru u vaspitanju, u kom uzrastu im koliko slobode i izbora mozes pruziti a da ti se to ne olupa o glavu, a kasnije i detetu. Nisam pristalica fizickog kaznjavanja dece, ali moramo se ipak zapitati da li je za dete gore da 3 puta u zivotu dobije po guzici ili nekad napravimo izbore kaoje kasnije ostavljaju mnogo gore posledice i traume. Nekako mi se cini da i zakoni tu idu iz jedne krajnosti u drugu, a da ne nude, bar ne kod nas, neke vrste pomoci, smernica ili bilo cega sto bi roditeljima danas olaksalo vaspitanje. Ne postoje nikakve norme (ako postoje retko se postuju kao i svi zakoni) ni sankcije za nepostovanje istih ni u vrticima, ni u skolama, nema dovoljno ustanova ni programa koje bi finansijski bile pristupacne da roditelji mogu svojoj deci da pruze jos nesto sem crtaca i parka. Za danasnju decu to nije dovoljno, a malo je onih koji imaju mogucnosti, a posebno finansijske, da svojoj deci ponude nesto kvalitetnije detinjstvo u tom smislu. Ipak ce sutra nase dete provoditi mnogo vremena sa decom koja ce biti frustrirana iz ko zna kakvih razloga i to ce uticati na njih a nama dati novi izazov kako da savladamo jo jedan proble a pogresimo sto je manje moguce.

IZVORNA PORUKA: vukosava


Npr. u nasoj zemlji samo u zadnjih godinu dana su se pojavili slucajevi koji su isplivali u javnost (namerno kazem isplivali u javnost jer smatram da nema svaki los dogadjaj istu medijsku paznju) gde su roditelji skocili sa zgrada sa malom decom. Da li mogu da postoje mehanizmi gde se moze dijagnostifikovati mentalna bolest roditelja na vreme i omoguciti nekako da se deca koja odrastaju uz suicidne ljude zastite na neki nacin? Mozda ne, mozda da...

IZVORNA PORUKA: snješka

Ja lično ne podržavam sve što rade amerikanci.

IZVORNA PORUKA: snješka

Ma znam vuko, ne mislim zbog toga što si ti stavila kako je tamo nego što svi potenciraju kao "pa tako je u americi". Kao da je sve što dolazi odatle dobro. Ma kako da ne.