|
Buba Mira -> RE: Samohrane majke - poželjne partnerke ili ne? (22.10.2016 16:01:15)
|
Ne bih da zvučim bezobrazno, ali to je i do žene, žena. Evo, ja sam relativno kratko bila sama nakon razvoda. Ja, raspuštenica, sa malim detetom, pa eto "ugrabih" mladog momka, neženju, lepog, zgodnog. A pored mene ko na tacni, mlađe, zgodnije, same, bez "repova", što narod kaže. I eto, opet ja u ozbiljnoj vezi, a one same. Nisu odabrane. Nisu ni registrovane. Zašto? Zašto i kako "raspuštenice" odvuku tipa, a slobodne ne?
E pa drage moje slobodne, ponekad nismo mi raspuštenice Bogom dane, već nam je slobodna konkurencija loša. Imajte i to na umu.
I zato što smo nakon poraza zvanog razvod naučile da volimo sebe. Jako. Sebično. I tako tražimo da nas vole, tako zračimo.
Izabrane smo i zato što znamo šta želimo, nakon što nam je neki pre sadašnjeg pokazao šta ne želimo.
Zato što jasno pokažemo smo jednom trpele s*anja, i više nikad.
Zato što ne gubimo vreme, a i znamo da prepoznamo ko nam oduzima vreme.
Ima tu još mnogo toga.
I da, raspuštenica (o, ogavnog li naziva) je žena koja se sama raspustila. To je moja definicija. Raspustila se stega, osuda, lošeg života, uzela svoje dete za ruku i put pod noge. To je najhrabrija žena na svetu. Ja znam mnoge slobodne koje ne smeju ni liftom da idu same a ne životom.
I za kraj - moj ex viđa SVOJE dete dva puta mesečno. Živi na 15 min od nas. Kao lav se borio da alimentacija ne bude veća od 7000 din.
Moj sadašnji viđa MOJE dete svaki dan. Kada ja radim, oni su zajedno u šetnji, napolju, voze bajseve, igraju se. Provode vreme zajedno, smeju se, uživaju. Vole se. Vole me. I to nije ništa čudno. To je samo ljubav. Normalna ljubav.
I ja je zaslužujem. [sm=smiley27.gif]
|
|
|
|