|
vukosava -> RE: moja usvojena devojcica... (3.11.2011 16:28:17)
|
aussi, divno [sm=smiley31.gif] Slatka je ko medic, i ja joj ne bi odolela [sm=metulj.gif] Za dobru majku je bitno [sm=smiley27.gif] a sve ostalo dodje usput.
Juce ja krenem kuci i zaustavi me sekretarica, vidim hoce nesto da podeli sa mnom. Mi radimo u muskom okruzenju pa valjda uvek zena zeni bolje legne. I poce zena da prica. Kaze zadnjih nedelju dana je razmisljala o jednoj devojcici koju je usvojila pre 20 godina. Mala Indijanka iz Montane. Kaze mi da je njena majka imala petoro dece i da nije mogla da iz sve izdrzava pa joj je dala najmladju na starateljstvo i na usvajanje. Pokazala mi je slike preslatke devojcice sa siskama, obucene u neke slatke haljinice. Kaze mi da je devojcicin otac se nesto posvadjao sa majkom pa je uzeo devojcicu od njih nakon godinu dana. Devojcica je bila usvojena sa 3 godine i kad je on uzeo ona je zvala mama i tata usvojene roditelje tj moju sekretaricu i njenog muza. Njenog bioloskog oca je to nerviralo pa im je bio zabranio da se vidjaju. Nakon nekog vremena, otselili su se iz Montane i nikad se nisu vise videli. Kaze mi ona da je prosle nedelje sedela u crkvi i setila se nje i pocela da place. Nije joj izlazila iz glave zadnjih dana. Kad se videla sa svojom cerkom (ima sina i cerku starije od te devojcice), ona je pitala:" Mama zasto si zamisljena, sta te muci?". I ova joj isprica. Cerka joj kaze da je prijateljica na Facebook-u vec godinu dana sa tom devojcicom. I ona je dodala medju prijatelje, poslala joj neke njene slike. Devojcica (koja je sad udata zena sa dvoje dece) joj je rekla da su joj to jedine slike iz detinjstva jer njen siromasni otac je nikad nije slikao (a i nije nesto izgleda ni bio previse fin kao roditelj). Elem, da ne duzim dalje... Izgleda da je ona izgubila jednu sestru u saobracajnoj nesreci prosle godine i moja sekretarica misli da je osetila da njoj opet treba pomoc u zivotu da tako nesto preboli. Da joj se opet nadje pri ruci. Kaze: "Sam dragi Bog nas je opet doveo na isti put." Elem, juce plakala ona, plakala ja tako slusajuci je, prolaze studenti oko nas, a nas dve okrecemo glave da nam se ne vide suze.
|
|
|
|