Razvod roditelja
Za dete je razvod roditelja (osim smrti) najtragičniji događaj u njegovom životu, jer se svakodnevica nakon razvoda jako promeni. Rastava nije jednokratni problem, ona traje i traje. Počinje sa svađama i negativnim raspoloženjem u kući, nastavlja se s razvodom, mogućim svađama između roditelja i nakon razvoda, često i konfliktima oko starateljstva. Da ne spominjemo i selidbu koja sledi posle razvoda i kasnije prilagođavanje na nove partnere te polubraću i polusestre... U svakom slučaju razvod je proces pri kojem je tugovanje pomešano sa ljutnjom i strahovima.

Dete tuguje za roditeljem koji ide iz porodice. Nakon tog iskustva boji se da će ga i drugi roditelj ostaviti. U svojoj glavi preuzima krivicu za razvod i pokušava da poboljša svoje ponašanje da bi se roditelji opet udružili. Često ima osećaj krivice. Pogotovo mala deca misle da je jedan od roditelja otišao zbog njih. Tome često sledi i ljutnja na roditelja koji je »krivac« za rastavu. Deca imaju strahove da ih roditelj koji ih je napustio više ne voli.

Roditelji bi trebali zapravo da detetu kažu istinu o razvodu i na njemu primeren način bez suvišnih detalja, koji bi mu mogli naštetiti i kako bi pripomogli boljem razumevanju situacije. Treba da mu kažete toliko koliko je u određenom trenutku sposobno da »čuje« - prihvati. Veoma je važno da roditelji imaju dovoljno razumijevanja i strpljenja te da s detetom o tom razgovaraju toliko vremena koliko mu za to treba. U takvim okolnostima najbolje je obratiti se stručnim osobama koje će svim članovima porodice olakšati proces razvoda.

Došla je prinova
Teže je brinuti se za dete kada pored njega imate i bebu. Obično se dete seti da su mu potrebne neke stvari upravo dok dojite bebu odnosno kada ga hranite na flašicu. Tada treba da piški, kaki, rado bi se igralo, žedno je, gladno i dosadno mu je, zbog toga želi knjigu s gornje police. Izmisli sve samo da bi vašu pažnju preusmerilo na sebe.

Iako se čini čudno, nema potrebe da starije dete neko vreme pričeka. Pre nego što počnete da dojite pobrinite se da i ono dobije nešto da jede i čašu pića. Oboje stavite na mesto koje mu je dostupno, ali nemojte da ga silite da uzme. Ako bude gladno dok dojite, recite mu da ste i njemu pripremili nešto da jede. Tako ćete mu dati do znanja da uprkos svemu mislite i na njega i njegove potrebe. Razveseliće ga ako ćete zatražiti od njega da vas zabavlja dok dojite.

Sigurnost na putu
S obzirom na to da najveću opasnost predstavlja saobraćaj na putu, već od malena dete učite saobraćanim pravilima i budite detetov uzor. Naučite ga da može da pređe preko puta jedino ako drži za ruku odraslu osobu, isto tako neka vas drži za ruku dok hoda po pločniku. Uvek odrasla osoba treba da hoda između deteta i puta. Detetu dajte do znanja da bez vas (odnosno druge poznate osobe ako vi to znate) ne sme napustiti kuću ili stana. Isto tako treba znati da samo ne sme na put.

Odgojimo samopouzdano dete
Svi roditelji žele da njihova deca odrastu u zadovoljne i druželjubive osobe. To će im uspeti ako budu dovoljno samopouzdani. Na detetovo samopouzdanje i samopoštovanje utiče poverenje u roditelje i ljude koji su mu blizu. Kao roditelji trebate se odazivati na njegove potrebe te mu ulivati samopoverenje. Time mu jačate vrednost i sposobnost da može aktivno da učestvuje u svetu oko njega. Ako želimo da će naše dete bude samopouzdano, trebamo biti samopouzdani i mi.

Više dece u sobi
Na žalost je često tako da braća i sestre dele sobu. Kada su mali to je u redu, ali problemi se pojave kada su veći i potrebna im je privatnost. Pokušajte sobicu preurediti s obzirom na njihove potrebe iako nisu sami u njoj. Deca neka pritom pomognu. Za to ne trebate puno novaca. Možete samo obojiti zidove sobe, nacrtate nešto i prerasporedite ormare i krevete. Krevete namestite tako da će biti što udaljeniji, da bi svako dete moglo da ima svoj kutak za spavanje i s tim svoj intimni prostor.
 
Da bi bila soba što urednija, svakom detetu namestite svoj ormar, policu, noćni ormarić. Za red treba da udu sami odgovorni. Odredite i dan za pospremanje. Sobu možete pregraditi ormarima ili zavesama ako vam prostor to omogućuje. Pravila koja će vrediti u zajedničkoj sobi neka odrede deca sama. Vi ih samo zapišite tako da budete upoznati s njima pa da ih nehotimice ne bi prekršili. Pravila obesite na vrata i na mesto u sobi da ih deca ne zaborave. Nemojte misliti da deci štetite time što im ne možete omogućiti vlastite soba. Na taj način će naučiti da je ponekad u životu potrebno da se i prilagođavamo.

Kako deca treba da zovu odrasle osobe?
Kada ste vi bili dete, stvari su bile više ili manje jasne. Među odraslima koje ste znali po imenu, su osim tate i mame i srodnika postojali i gospodini i gospođe. Danas su pravila puno fleksibilnija. Mnogo dece odrasle osobe zove po imenu. Da li je to znak nepoštovanja? Ne, ni malo.. Poštovanje se pokazuje ponašanjem i dete ga obično vraća ako se i odrasla osoba prema njemu ponaša s poštovanjem. Obraćanje odraslima detetu pomaže jedino pri logičkom svrstavanju odraslih u kategorije ili grupe.

Zvanični nazivi su obično nužni u ustanovama gde odrasli imaju veliki autoritet, na primer učitelji u školama i lekari u bolnicama. Skoro smešno bi bilo ako bi dete na taj način pozvalo i svog trenera za sport.

Ako ste zbunjeni i ne znate kako da dete razgovara s roditeljima prijatelja, najpre razmislite šta bi se vama činilo primjerno. Onda o tom porazgovarajte s tim roditeljima pa zajedno oblikujte pravila. Pre nego što detetu predstavite novu odraslu osobu, najpre dozvolite da se sama predstavi, tako kako želi da ga dete kasnije zove.

Moj mališan
Razvojne faze
Spavanje
Zdravlje i nega
Ishrana
Igrajmo se
Dobro je znati