Ovo je moja priča o dojenju. Sve je počelo još od trenutka kad sam saznala da sam trudna, konstantno razmišljanje oću li izgurati trudnoću jer sam bila na održavanju trudnoće. Da li ću imati dovoljno mleka. I kada je konačno moja princeza došla na svet 2. novembra moj se život totalno promenio. Ona je bila mala sitna ja sam imala mleka al ona je slabo vukla umarala se na sisi i tih prvih 2 meseca bilo je jako težak period za mene.

Da li je dovoljno sisala, da li ću imati dovoljno mleka, da li mi je mleko dovoljno kvalitetno da je zasiti sve su to bila pitanja koja su me svakodnevno mučila. U početku ona je dobijala po pola kg da bi već u 3 mesecu počela dobijati po 1kg. To saznanje da dobro napreduje i da se super razvija umirilo me je dok nismo počeli da imamo probleme sa stolicom to jest neredovnu stolicu. Doktorica mi je rekla da mi je mleko verovatno jače da će se to izregulisati kad krene na čvrstu hranu al opet ja sam na neki način krivila sebe .Hvala Bogu od 5 tog meseca to se izregulisalo moja curica ima redovnu stolicu. I to saznanje da je dobro i da se to rešilo mi je pružilo mirnoću i spokoj da znam da se moje dete više ne muči i da može normalno da obavlja svoje fiziološke potrebe bez po muke. Ukratko to je naša priča ja i moja Dunja smo prošli kroz svašta al sve to je to sastavni deo odrastanja njenog ali najlepši deo je to dojenje taj njen osmeh dok je dojim .