Porođaj je nepredvidljiv, pogotovo ako je prvi. Foto: @amyphilpphotography/IG

/11 /11

Studija Džozefa Veksa i njegovih saradnika iz Medicinskog centra Mejn u Sjedinjenim Državama postala je 2010. udarna novinska vest s obe strane Atlantika jer je utvrđeno da porođaj u kući utrostručuje rizik od smrti novorođene dece, iako žene na samom porođaju doživljavaju manji broj komplikacija.

Čak je i naučni časopis u kome je rad objavljen zasula poplava besnih pisama drugih istraživača, koji su osporavali ovaj zaključak. Veks im je odgovorio da kod žena koje nemaju rizične trudnoće i koje porađaju iskusne babice, planirani porođaj u kući zapravo snižava stopu smrtnosti novorođenčadi. Drugim rečima, porođaj u kući je bezbedan ako se prava žena porađa i ako se o njoj stara obučena osoba. Nažalost, žene kojima je tad prikačeno da su neodgovorne majke zato što žele da se porode u kući uglavnom i dalje nose tu etiketu.

Danas se u proseku jedna od pedeset žena iz Ujedinjenog Kraljevstva porađa u kući, a u Sjedinjenim Državama svaka dvestota. Jedan od razloga za ovoliki raskorak jeste to što se na Američkom koledžu za akušerstvo i ginekologiju na porođaj u kući i dalje gleda s nepoverenjem, a taj stav potkrepljuje se nedostatkom kvalitetnih dokaza koji bi potvrdili bezbednost ovakvog porođaja; u isto vreme i Kraljevski koledž za babice i Kraljevski koledž za akušerstvo i ginekologiju u Ujedinjenom Kraljevstvu podržavaju nameru žena koje nemaju komplikovane trudnoće da se porode u kući.

Kako Veksova studija iz 2010. spada među najozbiljnije pokušaje da se ispita bezbednost porođaja u kući, vredi pobliže razmotriti iznete zaključke. Rad je zapravo analiza rezultata dvanaest ispitivanja dobijenih na ukupno 342.056 planiranih porođaja u kući i 207.551 planiranom bolničkom porođaju u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi, Australiji i nekoliko severnih evropskih država.

Kao što se i dalo pretpostaviti, porođaj u kući povezuje se s manjim brojem medicinskih intervencija, među kojima su epiduralna anestezija, elektronsko praćenje otkucaja bebinog srca, carski rez, instrumentalni porođaj i epiziotomija, budući da je većinu ovih zahvata teško izvesti u kućnim uslovima. No i pored toga se kod majki koje se porađaju u kući ređe javljaju infekcije, manji je broj cepanja međice ili slučajeva ozbiljnog krvarenja nego kod majki koje se porađaju u bolnici. Ovo ne znači nužno da je porođaj u kući bolji za ženu: ispitivane su bile samo žene koje su se već jednom porodile i koje su se možda odlučile za porođaj u bolnici zbog komplikacija na prvom porođaju, isto kao što su žene koje su očekivale velike bebe (i kod kojih je postojala veća opasnost da će se pocepati) takođe verovatnije birale bolnicu. U tom smislu, bebe rođene kod kuće ređe se rađaju prevremeno, retko imaju malu telesnu težinu ili im je potrebna dodatna pomoć u disanju u poređenju s bebama rođenim u bolnici – mnoge od ovih bebe smatraju se visokorizičnim i mogle bi da se rode samo u bolnici.

Otkud onda trostruko veća stopa smrtnosti, za šta su se zalepili mnogi novinari? Ako pogledate stopu smrtnosti novorođenčadi posle samog porođaja, nema mnogo razlike između porođaja u kući i u bolnici, što govori da problem nije u tome što bebe nisu mogle da budu oživljene ili štogod slično. Problem se uočava kad se uporedi stopa smrtnosti u prvih dvadeset osam dana po porođaju. Rizik je i dalje bio mali: 32 smrti na 16.500 porođaja u kući, u poređenju s 32 smrti na 33.302 porođaja u bolnici. Ova „neonatalna stopa smrtnosti“ nije, međutim, bila primećena u svim istraživanjima koja je Veks analizirao, a kako su brojke male, teško je sa sigurnošću reći koliki je stvaran rizik. Povrh toga, kad je Veks izostavio porođaje u kući u kojima porodilji nisu pomagale profesionalne babice, stopa smrtnosti kod planiranih porođaja u kući bila je ista kao i kod bolničkih. Bebe su bile podjednako dobro bez obzira na to gde su se rodile.

U drugoj studiji, objavljenoj 2008, izračunata je nacionalna stopa smrtnosti odojčadi rođenih kod kuće između 1994. i 2003. u čitavom Ujedinjenom Kraljevstvu. Zaključeno je da su porođaji u kući uglavnom bezbedni i da ne postoji veća opasnost da će bilo majka bilo beba umreti (zapravo, ta opasnost je malčice niža kod kućnih porođaja), ali opasnost raste ako majka završi u bolnici zbog komplikacija. I ova studija dospela je u brojne novinske članke (neki put je tumačena kao dokaz da su porođaji u kući bezbedni; drugi put da su opasni), ali nije lako objasniti nalaze iznete u njoj – i to ne samo stoga što su među žene koje su završile u bolnici ubrojane i one koje su nameravale da se porode u kući, ali su se pre početka porođaja predomislile (možda upravo zbog neke komplikacije).

Na kraju niko još ne može reći da li je porođaj u kući opasniji od porođaja u bolnici, jer je nužno obaviti prava istraživanja. Dakle, ne verujte dobronamernim prijateljima, rođacima i neznancima koji tvrde da je jedno ili drugo opasnije.

Ipak, evo nekoliko stvari o kojima biste mogli da razmislite:

• Broj žena koje tokom porođaja u kući moraju završiti u bolnici kreće se između 9 i 37 posto. Najčešći razlozi su predugo trajanje porođaja ili ženin zahtev da joj se da još neko sredstvo za ublažavanje bolova, recimo epidural. U bolnici takođe češće završavaju žene kojima je to prvi porođaj. U ozbiljnijim slučajevima žene moraju otići u bolnicu ako previše krvare, ukoliko je bebino zdravlje ugroženo ili ako je majci potrebna hitna nega po rođenju – u tim slučajevima svako odlaganje može imati ozbiljne posledice. Stoga treba da utvrdite koliko vam je daleko najbliža bolnica i koliko vam treba da do nje stignete.

• Opasnost je veća ukoliko već imate nekakve zdravstvene probleme ili ste imali komplikacije za vreme prethodnog porođaja, i zato ako vam lekar iz zdravstvenih razloga preporuči da se porodite u bolnici, bilo bi pametno da ga poslušate.

• Porođaj je nepredvidljiv, pogotovo ako je prvi. Nastojte da ne isključite odmah sredstva za ublažavanja bola, a u slučaju da se rešite za epidural dok se porađate u kući, imajte na umu da ćete morati da se strpite dok ne stignete u bolnicu.

Tekst preuzet iz knjige „Bebologija“ u izdanju Lagune.