/11 /11

Najmlađa maloletnica koja je abortirala u državnoj ustanovi imala je samo 12 godina.

Dok se, prema podacima Republičkog centra za planiranje porodice, udeo rađanja kod adolescenata koji imaju ispod 16 godina svake godine povećava, iz GAK "Narodni front" kažu da se broj prekida trudnoće u ovom uzrastu kreće oko pet godišnje.

- Nekada je taj broj manji, nekada veći, ali računajte da kod nas dolaze devojčice iz cele Srbije, jer komisije po mom znaju postoje još samo u Kragujevcu, Novom Sadu i u Višegradskoj – kaže Zorica Glišić, socijalna radnica iz GAK "Narodni front".

Ona naglašava da sve trudnice do 16 godina moraju da prođu komisiju pre veštačkog prekida.

- Njoj je pritom potrebna saglasnost roditelja ili staratelja i tu uglavnom dolazi do problema, jer mnoge od njih se plaše da roditeljima kažu da su u drugom stanju. Kada roditelji primete, dešava se da je ona već prešla 10. nedelju, da je u trećem ili četvrtom mesecu trudnoće, te nekad i bude kasno. Abortus se u slučaju ovako mladih trudnica u principu vrši do četvrtog meseca, ali on je tada mnogo bolniji i neprijatniji od same kiretaže, a trauma za maloletnicu još veća – kaže ona.

Glišić naglašava da se devojčice sa kojima radi najviše plaše fizičkog bola i kako će se roditelji odnositi prema njima kada se vrate kući.

- Još je jedna konstanta da one u tom periodu malo popuste sa školom. Inače se one međusobno potpuno razlikuju. Dolaze iz svih slojeva društva, od siromašnih do bogatih porodica, i raznih su nacionalnosti. Svaka porodica ima pravo da joj se tako nešto desi, kao i sve drugo u životu. Najmlađa koja je ovde abortirala imala je samo 12 godina, a roditelji su joj bili vaspitačica i lekar – dodaje ona.

Na pitanje da li nedostatak seksualnog obrazovanja dovodi do ovakvih situacija, Glišić odgovara da se većina njih, prilikom stupanja u nezaštićene seksualne odnose, vodi nadom "neće valjda to meni da se desi".

Stupaju u odnose, a nemaju dovoljno seksualnog obrazovanja

- Devojčice su uglavnom u vezama koje imaju nekog veka, a u tom uzrastu čak je i tri, četiri meseca duži period.  Imali smo mlađe maloletnice koje su u vezama i po godinu dana, roditelji to znaju, a majke nijednom sa njima nisu pričale o kontracepciji. Većina tih mladih parova koristi zaštitu, ali neredovno. Među njima vlada zabuna da je dovoljno gledati plodne i neplodne dane, te da tokom neplodnih ne mogu da ostanu u drugom stanju – objašnjava ona.

Kada utvrde da su trudne, one vrlo često hoće da rode po svaku cenu.

-  Imali smo više situacija da ih roditelji na vreme dovedu radi prekida trudnoće, ali one pobegnu kod momka, da žive sa njim. Roditelji ih vraćaju sami ili sa policijom, no one prosto hoće da rode. Mi ne možemo nikoga da ubeđujemo, jer to je odluka između deteta i roditelja. Ipak iz priče sa devojčicama, vidimo da je njen uvid u situaciju i u to kako će njen život izgledati kada se dete rodi potpuno neobjektivan. Imali smo devojčicu iz dobrostojeće familije koja je pobegla kod svog dečka u romsku porodicu i do samog kraja želela bebu, koliko god da su je puta roditelji dovodili. Međutim kada je trudnoća odmakla do četvrtog meseca, ona je uvidela da to što radi nadilazi njen hir i tinejdžerski bunt, da će joj trenutna situacija odrediti čitav život. Onda je sama odlučila da prekine trudnoću – kaže ona.

U takvim situacijama teško je roditelju dati konkretan uput.

Majka i otac - ujedinjen front

- Uglavnom ih savetujemo da im pomognu koliko mogu, ali i da ih puste da same shvate, jer navaljivanje obično ima kontra efekat. Nekada devojčice moraju same da uvide u šta se upliću, jer kao i svi druge ljudi, neke od njih se uče na tuđim greškama, a neke na svojoj koži. Mislim da je bitno da u tim situacijama i otac bude prisutan, ako stanje u porodici to omogućava. Obično majke sve to preuzmu na sebe, te se dešava da se majka svađa sa ćerkom, dok otac sa strane ćuti. Po mom iskustvu, to ne valja, jer majka zaista ne oseća stvari koje tada kaže, ona je prosto previše brižna i i sama uplašena, te prinuđena da na taj način reaguje. Devojčici je, s druge strane, potrebna podrška oba roditelja – kaže ona.

Kako kaže, umetnost je u ovo vreme sačuvati dete, ali roditelji moraju da se do kraja bore da budu prisutni u životu svoje ćerke ili sina.

- Deca su danas izrazito pametna i umeju da budu vrlo lukava. Roditelji moraju da dete kontrolišu celog života dok ne postane zrelo, ali tako da ne remete njegovu samostalnost i ne ugroze mu samopošovanje. Moraju baš da budu obazrivi, da sa decom pričaju o kontracepciji kada osete da je vreme, da, ako treba, redovno pitaju svoje ćerke da li je dobila menstruaciju, ali opet tako da ne naruše njenu intimu – zaključuje ona.

Nakon 16. godine ne treba joj dozvola roditelja

U Srbiji su posledice kriminalnih pobačaja prepoznate davno, pa je prekid trudnoće legalizovan još 1969. godine. Za trudnoće do navršene  10. gestacione nedelje abortus se dozvoljava na zahtev trudnice starije od 16 godina. U slučaju kada je trudnica mlađa od 16 godina ili lišena poslovne sposobnosti, potrebna je saglasnost roditelja ili staratelja.

Pre zakazivanja prekida trudnoće potrebno je da se sagleda rešenost žene da  prekine trudnoću i da se utvrdi da li razume posledice te odluke. S puno obzira treba razmotriti razloge prekidanja trudnoće i ponuditi savetovanje i psihosocijalnu podršku ženi koja je neodlučna ili za koju se sumnja da je prisiljena na abortus.

Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut”, u Srbiji se godišnje uradi oko 17.000 abortusa. Mnogi stručnjaci tvrde da godišnje bude između 50.000 i 150.000 prekida trudnoće, jer privatne ustanove nemaju obavezu da prijavljuju tu intervenciju državi, a upravo se kod privatnika uradi najviše tih intervencija.

Izvor: blic