Naše prijateljstvo je nešto dragoceno, ali postoje granice koje ne možeš preći bez da ih oštetiš. Arguing photo created by bearfotos - www.freepik.com

/11 /11

Draga svekrvo,

pre jedanaest godina otvorila si vrata sa osmehom i raširenim rukama. Bila si presrećna što je tvoj najstariji sin napokon došao u posetu sa fakulteta i čak je i devojku doveo!

"Ona je ona prava", rekao ti je nekoliko dana pre nego što smo stigli. Mogu samo zamisliti što ti je prolazilo kroz glavu kad si brisala prašinu sa fotoalbuma i pripremala svoju čuvenu porodičnu supu. Da li si bila uplašena? Nisi se tako ponašala. Primila si me u zagrljaj i priredila zabavan vikend.

Ja, južnjakinja širokih očiju, željna ostavljanja dobrog utiska. Ti, pečat odobrenja.

Odmah sam te zavolela.

Naravno, između nas je postojala prirodna napetost, ali ti si pokušala da je umanjiš. Šetale smo i razgovarale satima. Čavrljale smo o porodici, našim interesima i budućim željama. Šalile smo se na račun fudbalskih rivalstava i zaronili duboko u nijanse politike. Čak smo razgovarale i o veri.

PROČITAJ JOŠ: 5 tipova svekrva - koja je vaša?

Brzo smo postale prijateljice.

Na dan mog venčanja, sećam se da sam gledala svog muža kako pleše sa tobom. Tvoje lice je sijalo od radosti, ali tu je bilo i nešto drugo. Tuga? Nostalgija? Nesigurnost?

Trebalo je da obratim više pažnje.

Godinama kasnije, nakon rođenja našeg prvog deteta, došla si kod nas i preuzela naše: čišćenje kuhinje, kuvanje, pranje pumpica za izmazanje. Ponudila si toliko pomoći da sam, u početku, bila opčinjena tvojom velikodušnosću. Ali tri nedelje kasnije postalo je jasno da ne planiraš da odeš. Na pitanje o povratnoj karti, rekla si da je nemaš.  "Samo sam čekala da mi kažete da vam više nisam potrebna!” rekla je.

U to vreme nisam mogla da shvatim zašto su me te reči uznemirile. Ali jesu.

Premotavam te reči danas. Upravo si izašla iz moje kuće nakon onoga što se može opisati samo kao poseta iz pakla. Od trenutka kad si stigla, brojala sam minute do tvog odlaska. Tokom cele tvoje posete, kritikovala si naše roditeljstvo, preuzela kuhinju i postavila se kao glava moje kuće. Kritikovala si me što sam ujutro probudila supruga kako bi mi pomogao s decom. Savetovala si mi da naša taktika u disciplini ne funkcioniše. Čak si i pitala nameravam li da naučim svoje dete da koristi nošu.

PROČITAJ JOŠ: Deke i bake koji čuvaju unuke dugo žive

Kunem se da sam skoro bacila kamen na tvoj auto i vrištala: “Nikad se ne vraćaj!” Kad si otišla, shvatila sam da sam u totalnom bedaku jer sam te poljubila u obraz i zamolila da se uskoro vratiš. Koliko smo daleko otišli od neobaveznih šetnji i domaće supe.

 
Evo ja sedim, razmišljam, pokušavam da shvatim šta se, dođavola, dogodilo između nas. Shvatam da je nešto od ovoga moja krivica. Loša sam u postavljanju granica. Ali ovo? Ovo je jedno. Ne želim da mrzim tvoje društvo. Želim da ti pružim istu milost i ljubav koju sam primala tolike godine.

Dakle, u tom tonu, mislim da je vreme za ovaj razgovor.
(dubok uzdah)

Volim te. Poštujem te. I znam da si odgojila dvoje divne dece. Ali za ime Božje, dopusti mi da ja odgojim svoje.

Uvek sam pozdravljala tvoje savete o toliko mnogo stvari: rasprodaja košulja u Ann Taylor, planovi za odmor, gde kupiti gume. Naše prijateljstvo je nešto dragoceno, ali postoje granice koje ne možeš preći bez da ih oštetiš. Da budem jasna, te granice su nacrtane bojicama oko moje dece.

PROČITAJ JOŠ: Kako sam svog muža upoznala u porodilištu

 
To znači da mi ne možeš reći šta bi moja deca trebalo ili ne bi trebalo da jedu. Ne smeš da se smeješ činjenici da je moje najstarije dete još uvek okrenuto prema nazad u svom autosedištu. Ne bi trebalo ležerno da spomeneš da su se tvoji sinovi igrali napolju bez nadzora u uzrastu od 3 godine. Nemoj trubiti o tome da naša predškolska ustanova izgleda zastarelo i prašnjavo.

Čuješ li me? Nadam se.
Lepo je što brineš o svemu tome. Ali, za ime sveta, to su moje brige! Kao mama ovog domaćinstva, uveravam te da su naši roditeljski izbori namerni, provereni i doneseni zajednički. Sigurna sam da će te to verovatno šokirati, ali tvoje “nežne preporuke” osećam kao osuđujuće kritike. Znaš da ne postoji ništa intimno, lično ili važno kao što je to uloga roditelja. Tvoj sin i ja radimo najbolje što možemo. Tvoja nepoželjna povratna informacija je poput kritike. To nije dobrodošlo.

I ima još nešto. Znam da će biti bolno da čuješ kad to kažem, ali tvoj roditeljski posao je gotov. Tvoj sin je divan čovek. Ključna reč: čovek. Više mu ne treba odgoj, mama. A njegova deca? Imaju majku.

Sećaš li se kada si ostala “samo čekajući da kažemo da nam više nisi potrebna”? Pa, zapravo nam više nisi potrebna.”

Izvor: miss7mama