Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Osećala sam u potpunosti, u svakom delu svoga tela kako rađam Maksima, a bola skoro da nije bilo (god bless epidural!)... najdivniji osećaj ikada! Bila sam presrećna.. šokirana kada sam ga videla, delovao mi je tako majušno ..
|
/11
DETALJI
Ringerajin korisnik: jovicaa
Datum: 2.11.2012.
Tip porođaja: prirodan porođaj
Broj dana u porodilištu: 3
Porodilište: porodilište Opšte bolnice "Đorđe Joanović"
Ocena porodilišta: 3
Komentar ocene: sve je bilo ok, jedino što mi se ne sviđa u porodilištu je smrdljiva tuš kabina :) i princip rada, bebe se ne donose odmah na podoj, nego ih dohranjuju po difoltu, tako da 90 posto beba uopšte ne sisa u porodilištu, što je od neizmerne važnosti.
PRIČA O MOM POROĐAJU
I tako posle dugog premišljanja ipak odlazim na kontrolu... kontrakcije su tu, ali tu su od 33. nedelje i bezbolne su, tako da ih gotovo ne primećujem. Sestra me stavlja na ctg, prvi u tekućoj trudnoći. I imam šta da vidim, sestra kaze da imam kontrakcije i čudi se kako me ništa ne boli..
Dolazi ginekolog pregleda me i kaže: - pa ti si otvorena 2 prsta, grlić 0,5 cm, imaš kontrakcije, ovo je gotovo, danas ćeš se poroditi!
Ja sva u šoku, odgovaram: - ali ja ne mogu danas da se porodim, nisam spremna! Kako to? Da li ste sigurni, pa ja nemam nikakve bolove!
On odgovara: - dobićes bolove, pitanje je sata...
Ja: - da li mogu da idem kući? ne mogu danas da se porodim, pa kako to... ja nisaaam spremna!
On: - mozes, ali svaka druga žena bi ostala... onda kontrola u 18 h, dođi sa kesama.. i nemoj slučajno da nisi došla, pa da se jos porodiš u liftu! To je drugi porođaj, sve ide mnogo brže!
Izlazim iz ordinacije, osećanja su mi u totalnom haosu.. mm me gleda, a ja mu kažem: - doktor kaze da ću se danas poroditi!
Odlazimo u stan... zovem anesteziologa, on mi kaže da je na putu, ali da će se vratiti do 18 h. ali ja u njegovom glasu prosto osećam da misli da ću se do tada već poroditi...
Mm odvodi Aleksandra kod babe, kako bih ja mogla da pripremim sve, ostalo je još samo 2-3 sata.. za to vreme dolaze drug i drugarica da mi prave društvo.. ja sam se odmah zavalila u krevet i ne mrdam.. valjda u nadi da cu usporiti porođaj, zbog epidurala.. pijemo kafu, a ja sva u frci ne znam gde udaram.. drugarica mi pomaže da pripremim još to malo što je ostalo, kasnije pokušavam da odremam, zato što celu noć nisam spavala.. tuširam se i krećemo, prvo smo otišli kod svekrve, da se izljubim i pozdravim sa Aleksandrom. Kod svekrve su se kontrakcije malo pojačale, ali ja i dalje nemam apsolutno nikakve bolove. Iskreno sve mi je bilo sumnjivo, kako to da ću se poroditi kada još uvek nemam bolove..
Ok, već je 19 h, mogli bi i da krenemo, pozdravljam se sa Aleksandrom i polako krećemo u bolnicu.
Na hodniku smo sreli ginekologa koji me je iz šale prekorio što kasnim :)
Ponovo pregled kaže otvorena od 3-4 cm, na ctgu jos malo jače kontrakcije, ali ne prejake. Ja i dalje nemam bolove. I dalje preispitujem ginekologa, pa da li je on siguran da ce to baš danas krenuti... on govori da jeste i da nemam šta vise da čekam, beba je zrela, a i on radi tek u ponedeljak, što je bilo za tri dana, a bio je ubeđen da ću se do tada poroditi...
Ok šta sad da radim, morala sam da se porodim :) Zovem anesteziologa i on mi kaže da stiže za 45 minuta.. pozdravljam se sa mužem, sestra me vodi na klistrir i pripremu..
A ja kao u nekom bunilu, ne znam šta mi se događa, ne mogu da verujem da je to, to i da je konačno došao taj momenat od koga sam toliko strepela.
Odvode me u porođajnu salu, žene koje primaju epidural odmah dobijaju boks, ne idu u predporođajnu salu, što me je prijatno iznenadilo. Ležem na sto, uključuju mi infuziju, zatim buše vodenjak, tek posle bušenja vodenjaka dobijam neke smešne menstrualne bolove, ni B od bolova. Zatim uključuju stimulaciju, srećom u isto vreme stize i anesteziolog, covek koji mi je na svaki moguci način ulepšao porođaj, hvala mu do neba! Tako da su mi istovremeno uključili stimulaciju i epidural, što mi je mnogo značilo, s obzirom na iskustvo sa prvog indukovanog porođaja. Plasiranje katetera je solidno bolelo i bilo vrlo neprijatno, nisam dobila lokalnu anesteziju, i uspelo je tek iz drugog puta.. međutim opet poučena iskustvom sa prvog porođaja znala sam da to plasiranje nije bolelo nista više nego jedna jaka kontrakcija, tako da sam zabila nokte u sto, stisla zube i izdržala.
Ah kakvo blaženstvo je taj epdiural... prijatan je čak i taj osecaj kada se dodaje, pa jurne kroz onu cevcicu... samo te obuzme neka prijatna jeza.
Atmosfera je bila zaista neverovatna, anesteziolog je maksimalno dizao raspoloženje, stalno se šaleći sa ostalim osobljem. Babica je bila izuzetno fina, kao i većina sestara. Sve vreme je neko bio tu, sestra me je stalno nešto ispitivala, morali su da popunjavaju neke nove zapisnike u kojima su se jako gubili, pa onda stare i sve tako, a meni je to bilo zabavno. Babicu su prozvali majka sultanija, i tako generalno dobro raspoloženje, neuporedivo sa onim sa prvog porođaja. I moj ginekolog je dosta bio tu...
Kada god bi se bol pojačao, ja bih cimnula anesteziologa i on bi došao da mi pojača epidural, indukcija je bila dosta pojačana, tako da sam osećala bolove, ali jako blage. Opet neuporedivo blaže nego na prvom porođaju bez anestezije.
Polako se situacija zaoštravala.. počela sam da osećam kontrakcije i ginekolog je nakon pregleda rekao da ću se uskoro poroditi. Zvali su mm-a, koji je ubrzo stigao, bio mi je jako smešan sa maskom i onim plavim kesama na patikama :)
Ok, sad vec počinjem da osećam jake kontrakcije, polako počinje da se menja ona pozitivna atmosfera... a mm je bio tako odvratno dobro raspoložen, da sam morala tokom tih najjačih kontrakcija da mu uputim dve opaske :D Medjutim svi su kulirali situaciju, a ja sam malo bila besna, ali posle bukvalno desetak tih najjačih zadnjih kontrakcija krenuo je i sam porođaj.
Ovaj put sam znala kako treba da se napnem, vežbala sam to kod kuće i znala sta tačno treba da radim, 2,3 puta sam se onako do pola napinjala i onda je beba krenula.. bila sam potpuno svesna i uspela sam bez ikakvih problema da izguram bebu sama.. osećaj je ovog puta bio predivan!!! Osećala sam u potpunosti, u svakom delu svoga tela kako rađam Maksima, a bola skoro da nije bilo (god bless epidural!)... Najdivniji osećaj ikada! Bila sam presrećna.. šokirana kada sam ga videla, delovao mi je tako majušno (verovatno samo zato što sam kod kuće imala dete od dve godine), pošto bebac uopšte nije bio sitan, 3 i 780 gr!
Odmah je jako glasno zaplakao i mm i ja smo počeli da se smejemo.. babica i sestra su se raspravljale da li treba ili ne da mi stave Maksima odmah golog na grudi (posto to do tada nije bila praksa u našoj bolnici), ali ja sam tražila da ga stave... kako divan osećaj.... konačno je tu, odmah se smirio, čim su ga stavili... bio je tako vruć i predivan, nema lepšeg osecaja. Gledala sam u njegovo lice i ni sama nisam znala kakvi su to predivni osećaji blaženstva koji su me obuzimali. Onda smo se slikali, naravno, slikao nas je i svo troje ginekolog.
Šivenje ovog puta nisam ni osetila, kao ni sve one druge gadne procedure koje se moraju odraditi.
Svakoj ženi bih toplo preporučila epidural, posebno ako idu na porođaj sa stimulacijom (indukcijom), eto to je nešto što bih nakon moja dva iskustva mogla da posavetujem. Na prvom porođaju sam se rastavljala od života i doživela ga kao najgori pakao, a drugi kao nešto najdivnije. Sigurno da je uticalo i to što sam imala iskustvo i što je drugi porođaj kraće trajao, ali mislim da je epidural najviše uticao da se horor priča pretvori, pa skoro u bajku :) Osim epidurala, dobro je i maksimalno se edukovati u vezi svih detalja vezanih za porođaj, to isto jaaako puno pomaže.
Dolazi ginekolog pregleda me i kaže: - pa ti si otvorena 2 prsta, grlić 0,5 cm, imaš kontrakcije, ovo je gotovo, danas ćeš se poroditi!
Ja sva u šoku, odgovaram: - ali ja ne mogu danas da se porodim, nisam spremna! Kako to? Da li ste sigurni, pa ja nemam nikakve bolove!
On odgovara: - dobićes bolove, pitanje je sata...
Ja: - da li mogu da idem kući? ne mogu danas da se porodim, pa kako to... ja nisaaam spremna!
On: - mozes, ali svaka druga žena bi ostala... onda kontrola u 18 h, dođi sa kesama.. i nemoj slučajno da nisi došla, pa da se jos porodiš u liftu! To je drugi porođaj, sve ide mnogo brže!
Izlazim iz ordinacije, osećanja su mi u totalnom haosu.. mm me gleda, a ja mu kažem: - doktor kaze da ću se danas poroditi!
Odlazimo u stan... zovem anesteziologa, on mi kaže da je na putu, ali da će se vratiti do 18 h. ali ja u njegovom glasu prosto osećam da misli da ću se do tada već poroditi...
Mm odvodi Aleksandra kod babe, kako bih ja mogla da pripremim sve, ostalo je još samo 2-3 sata.. za to vreme dolaze drug i drugarica da mi prave društvo.. ja sam se odmah zavalila u krevet i ne mrdam.. valjda u nadi da cu usporiti porođaj, zbog epidurala.. pijemo kafu, a ja sva u frci ne znam gde udaram.. drugarica mi pomaže da pripremim još to malo što je ostalo, kasnije pokušavam da odremam, zato što celu noć nisam spavala.. tuširam se i krećemo, prvo smo otišli kod svekrve, da se izljubim i pozdravim sa Aleksandrom. Kod svekrve su se kontrakcije malo pojačale, ali ja i dalje nemam apsolutno nikakve bolove. Iskreno sve mi je bilo sumnjivo, kako to da ću se poroditi kada još uvek nemam bolove..
Ok, već je 19 h, mogli bi i da krenemo, pozdravljam se sa Aleksandrom i polako krećemo u bolnicu.
Na hodniku smo sreli ginekologa koji me je iz šale prekorio što kasnim :)
Ponovo pregled kaže otvorena od 3-4 cm, na ctgu jos malo jače kontrakcije, ali ne prejake. Ja i dalje nemam bolove. I dalje preispitujem ginekologa, pa da li je on siguran da ce to baš danas krenuti... on govori da jeste i da nemam šta vise da čekam, beba je zrela, a i on radi tek u ponedeljak, što je bilo za tri dana, a bio je ubeđen da ću se do tada poroditi...
Ok šta sad da radim, morala sam da se porodim :) Zovem anesteziologa i on mi kaže da stiže za 45 minuta.. pozdravljam se sa mužem, sestra me vodi na klistrir i pripremu..
A ja kao u nekom bunilu, ne znam šta mi se događa, ne mogu da verujem da je to, to i da je konačno došao taj momenat od koga sam toliko strepela.
Odvode me u porođajnu salu, žene koje primaju epidural odmah dobijaju boks, ne idu u predporođajnu salu, što me je prijatno iznenadilo. Ležem na sto, uključuju mi infuziju, zatim buše vodenjak, tek posle bušenja vodenjaka dobijam neke smešne menstrualne bolove, ni B od bolova. Zatim uključuju stimulaciju, srećom u isto vreme stize i anesteziolog, covek koji mi je na svaki moguci način ulepšao porođaj, hvala mu do neba! Tako da su mi istovremeno uključili stimulaciju i epidural, što mi je mnogo značilo, s obzirom na iskustvo sa prvog indukovanog porođaja. Plasiranje katetera je solidno bolelo i bilo vrlo neprijatno, nisam dobila lokalnu anesteziju, i uspelo je tek iz drugog puta.. međutim opet poučena iskustvom sa prvog porođaja znala sam da to plasiranje nije bolelo nista više nego jedna jaka kontrakcija, tako da sam zabila nokte u sto, stisla zube i izdržala.
Ah kakvo blaženstvo je taj epdiural... prijatan je čak i taj osecaj kada se dodaje, pa jurne kroz onu cevcicu... samo te obuzme neka prijatna jeza.
Atmosfera je bila zaista neverovatna, anesteziolog je maksimalno dizao raspoloženje, stalno se šaleći sa ostalim osobljem. Babica je bila izuzetno fina, kao i većina sestara. Sve vreme je neko bio tu, sestra me je stalno nešto ispitivala, morali su da popunjavaju neke nove zapisnike u kojima su se jako gubili, pa onda stare i sve tako, a meni je to bilo zabavno. Babicu su prozvali majka sultanija, i tako generalno dobro raspoloženje, neuporedivo sa onim sa prvog porođaja. I moj ginekolog je dosta bio tu...
Kada god bi se bol pojačao, ja bih cimnula anesteziologa i on bi došao da mi pojača epidural, indukcija je bila dosta pojačana, tako da sam osećala bolove, ali jako blage. Opet neuporedivo blaže nego na prvom porođaju bez anestezije.
Polako se situacija zaoštravala.. počela sam da osećam kontrakcije i ginekolog je nakon pregleda rekao da ću se uskoro poroditi. Zvali su mm-a, koji je ubrzo stigao, bio mi je jako smešan sa maskom i onim plavim kesama na patikama :)
Ok, sad vec počinjem da osećam jake kontrakcije, polako počinje da se menja ona pozitivna atmosfera... a mm je bio tako odvratno dobro raspoložen, da sam morala tokom tih najjačih kontrakcija da mu uputim dve opaske :D Medjutim svi su kulirali situaciju, a ja sam malo bila besna, ali posle bukvalno desetak tih najjačih zadnjih kontrakcija krenuo je i sam porođaj.
Ovaj put sam znala kako treba da se napnem, vežbala sam to kod kuće i znala sta tačno treba da radim, 2,3 puta sam se onako do pola napinjala i onda je beba krenula.. bila sam potpuno svesna i uspela sam bez ikakvih problema da izguram bebu sama.. osećaj je ovog puta bio predivan!!! Osećala sam u potpunosti, u svakom delu svoga tela kako rađam Maksima, a bola skoro da nije bilo (god bless epidural!)... Najdivniji osećaj ikada! Bila sam presrećna.. šokirana kada sam ga videla, delovao mi je tako majušno (verovatno samo zato što sam kod kuće imala dete od dve godine), pošto bebac uopšte nije bio sitan, 3 i 780 gr!
Odmah je jako glasno zaplakao i mm i ja smo počeli da se smejemo.. babica i sestra su se raspravljale da li treba ili ne da mi stave Maksima odmah golog na grudi (posto to do tada nije bila praksa u našoj bolnici), ali ja sam tražila da ga stave... kako divan osećaj.... konačno je tu, odmah se smirio, čim su ga stavili... bio je tako vruć i predivan, nema lepšeg osecaja. Gledala sam u njegovo lice i ni sama nisam znala kakvi su to predivni osećaji blaženstva koji su me obuzimali. Onda smo se slikali, naravno, slikao nas je i svo troje ginekolog.
Šivenje ovog puta nisam ni osetila, kao ni sve one druge gadne procedure koje se moraju odraditi.
Svakoj ženi bih toplo preporučila epidural, posebno ako idu na porođaj sa stimulacijom (indukcijom), eto to je nešto što bih nakon moja dva iskustva mogla da posavetujem. Na prvom porođaju sam se rastavljala od života i doživela ga kao najgori pakao, a drugi kao nešto najdivnije. Sigurno da je uticalo i to što sam imala iskustvo i što je drugi porođaj kraće trajao, ali mislim da je epidural najviše uticao da se horor priča pretvori, pa skoro u bajku :) Osim epidurala, dobro je i maksimalno se edukovati u vezi svih detalja vezanih za porođaj, to isto jaaako puno pomaže.
| Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? Pročitajte kako - na forumu Porođajne priče! |
porodiliste opšte bolnice "Đorđe Jovanović"
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
Epidural besplatan za sve porodilje!
Bezbolan porođaj uz epiduralnu anesteziju biće od januara 2016. godine besplatan za sve trudnice u svim porodilištima u ...
6
Bezbolan porođaj uz epiduralnu anesteziju biće od januara 2016. godine besplatan za sve trudnice u svim porodilištima u ...
6
Magnezijum za zdravu trudnoću i zdrav razv...
Reč je o elementu koji učestvuje u razvoju kostiju i zuba, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i mišića. Budući da ...4
Reč je o elementu koji učestvuje u razvoju kostiju i zuba, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i mišića. Budući da ...
4
Značaj gvožđa tokom trudnoće
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...4
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...
4
Kada će ovakvi kreveti biti i u srpskim po...
Internetom ponovo kruži fotografija od pre nekoliko godina, na kojoj majka iz Australije ima krevetić za novorođenče pri...4
Internetom ponovo kruži fotografija od pre nekoliko godina, na kojoj majka iz Australije ima krevetić za novorođenče pri...
4
