Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Dan pred termin, imam kontrolu. Ležem na sto da mi odrade CTG, koji je proteklih dana bio skroz miran, kad ono pokazuje kontrakcije na 80. Reko bože, ja ništa ne osećam, da li ću znati da prepoznam da je krenulo? Šta ako bude kasno da stignem u Bolnicu? Ha ha ha (ironičan osmeh).
|
E tada sam postala svesna svega. Plakala sam kao kiša. Sami nas dvoje, moja smrzlica i ja. Foto: Freepik.com
/11
DETALJI
Ringerajin korisnik: J.Z.
Datum: jun 2022.
Tip porođaja: prirodni porođaj
Broj dana u porodilištu: 2
Porodilište: KBC Zemun, Zemun
Ocena porodilišta: 4,5
Komentar ocene: babice/doktori/osoblje 5, higijena 4
PRIČA O MOM POROĐAJU
Smrzlica je došla na svet!
Kada su nam bez imalo saosećanja saopštili da imamo svega 5% šanse da imamo zajedničku decu, svet nam se srušio. U tih par sekundi, sa jednom rečenicom-razmislite o donaciji ili usvajanju, izašli smo sa treće klinike za neplodnost kao da su nas dobro išamarali i izbacili. Rekla sam mužu: Ej, 5% šanse nije 0, već postoji nada. Nema predaje, probaćemo sve što možemo, neko će nam dati priliku barem da probamo. Zagrlio me je, poljubio i odveo na sladoled.
Prolazili su dani, meseci, i dobili smo preporuku za poznatu kliniku u inostranstvu. Pozvali smo ih, rekli su nam da nas čekaju da ponesemo sve rezultate ispitivanja i da nas očekuju. Dobili smo dva embriona koje smo zaledili i čekali dan kada će moje telo biti spremno da ih prihvati. Elem, duga je to priča, da ne dužim, najbitnije tek sledi!
Sećam se dana, bio je to 7-mi oktobar. Imala sam neki stari test za trudnoću koji sam sakrila sama od sebe jer sam se nabacala para proteklih godina na njih. Uradim ga... Dve crtice. Reko nemoguće. Odem kupim jos 3 testa. Sutradan, još jače crtice, dan posle, dve nepogrešivo jake. Ne govorim nikom, čekam taj 12ti famozni dan da izvadim krv. 12ti oktobar, stižu rezultati, Beta u nebesima! Mislim da će mi taj dan biti jednako urezan u dušu kao i dan kada sam ugledala moje dete. Moje i muževo dete, zajedničko dete za koje su nam rekli da ga nikada nećemo imati.
Trudnoća je protekla školski. Radila sam do pred kraj 8-og meseca, letela bukvalno. Došao je deveti mesec, malo otekla, malo mi bilo teško da se okrenem, ma da dišem, ali bože moj, što bi se reklo.
Dan pred termin, imam kontrolu. Ležem na sto da mi odrade CTG, koji je proteklih dana bio skroz miran, kad ono pokazuje kontrakcije na 80. Reko bože, ja ništa ne osećam, da li ću znati da prepoznam da je krenulo? Šta ako bude kasno da stignem u Bolnicu? Ha ha ha (ironičan osmeh). Dolazim kući, tuširam se (da se ne lažemo, polivam se vodom samo jer naravno da ne mogu sama da se okupam, jedva sam ulazila i izlazila iz kade), spremam ručak, pravim kolač, opeglam par stvari što smo kupili za bebca i legnem da spavam.
Jao kako sam odspavala taj dan! 4 sata, bez da sam se okrenula. Budi me muž oko 8 sati uveče, kaže ajde Jelo, skinuo sam nam film da pogledamo. Reko ajde, odoh samo do toaleta. Sedam, brišem se i vidim svetlu krv. Rekoh mužu- dolazi ovamo, gledaj ovo! Kad je video, pobeleo čovek...ustajem, curi plodova voda, po malo ali curi. Merim pritisak, skočio fino. Ajmo mi polako do porodilišta pa nek me vrate, mirna mi glava. U 9 smo ušli u Zemunsko porodilište. Ja se smejem, kažem dežurnom doktoru šta se desilo, on kaže ajde da vidimo. Kaže mužu, kući ćete verovatno večeras. Jao, mislim da me je taj pregled više boleo nego pođaj, nisam očekivala.
Doktor: otvorena si samo prst ipo, ali curka plodova voda, ostaviću te ja za svaki slučaj. I dobro je da je bilo tako.
Uvode me u sobu, tu je bila devojka, znam da ima 21 godinu. Vrišti od bolova. Ja se presekla. Tražim papir za epidural, reko nećeš Jelena vala, ima da ga primiš pa makar sama tražila anesteziologa po Bolnici. Ležim, čekam, ništa. U ponoć tačno kreću kontrakcije. One prave. Razmak, 15 minuta. Ništa strašno mislim se, čekam da zavrsištim. Ustajem iz kreveta, tražim dežurnu sestru, koja je malo prilegla jer duga je noć, a samo smo nas dve koje bi trebalo da se porode tad. Izlazi ona iz sobe, gleda me, a ja zbunjeno kažem, mene ovo počelo da boli. Ona se nasmeje, vrati me u sobu, pregleda, prikači na ctg i kaže nećeš ti još. Uzmi malo vode, pojedi nešto slatko. Roknula mi bensedin, jer pritisak je bio 1000.
Posle 2 sata kreću mi kontrakcije na 5 minuta. Bole, ali nije padanje u nesvest i vrištanje. Pored mene devojka, prebledela, nije imala više snage ni da viče. Dolazi deżurni doktor, ja otvorena tek 3 prsta, devojka pored mene takođe.
Posle 2 sata, mene boli bez prestanka, tj. Razmak izmedju kotrakcija nekih 3 minuta. Obilaze nas opet, pitam sestru da li mogu da dobijem epidural. Prikači me na ctg, kontrakcije kidaju po onom papiru, a ja kul. Kaže ona, kako god hoćeš, al greota ti je da te bodu u kičmu. Pitam je jel može jače da boli? Kaže ona, ne, to je ta jačina, mogu samo duže malo da traju. Mislim se, ako sam celu noć mogla ovako, mogu još malo.
Posle nekog vremena, dolazi doktor, gleda me i kaže, ajde da vidimo kako ide, mada vidim ja da ti nećeš skoro. Pregleda, zaprepasti se, kaže vodite ovu ženu na klistir i u salu odmah! Mislim se TOOO JEL MOGUĆE, SAMO DA SE ZAVRŠI OVA NEIZVESNOST. Ja otvorena 8 prstiju. Urade mi klistir, e tu sam mislila da se porađam, jedva nuždu obavila. Istuširala se na brzaka i čekam... I čekam... I 7 sati ujutru, čekam... Snimi me doktor, pita šta ćeš ti ovde u toaletu, što nisi na stolu? Ja kažem pa čekam da me odvedu, izgleda da su me zaboravili. On neveruje, kaže pa kad si tiha, ne čuješ se. Aj u salu!
Dolazim, sve lepo, čisto, prazno! Jedina ja dolazim do boxa, pozdravljaju me 3 babice i nameštaju. Dolazi vizita. Kažu mi, sad ćemo, evo dok oni prođu ti otvorena 10 prstiju, sad si 9.5. I brzinski ćemo to sve. Đavola brzinski.
U viziti doktor kod kojeg sam privatno radila HSG. Ja ne znam kako se taj čovek mene setio. Pitao-eeeeej pa kako muž? Baš mi je drago što te vidim ovde, za tako kratko vreme! Znao sam da ćete uspeti, znao sam! Ja u šoku!
Odlaze oni, doktor koji mi je bio na porođaju stiže i odmah kreće da se šali. Divan čovek. Buši mi vodenjak, voda prska na sve strane (imala sam višak plodove vode), smejem se ja, smeju se oni, haos živi. Pušta muziku. Bajaga. Obožavam Bajagu, kao da me je pitao šta ćemo da slušamo. Otvorila sam se skroz i kažu ajde sad kad budeš imala napon, guraj! I tako, guram ja, napinjem se, ništa. Mali neće da se spusti. Prolaze tako minuti, sati. Kaže doktor, ako mi dozvoliš uradio bih taj i taj zahvat, ne sećam se kako se zove. Mislim se, šta god samo da se ne mučimo više ni ja ni dete.
Kad mi je legao na rebra.. Sve sam zvezde videla! Prvi put, drugi put... Ništa. Kaže ajde okreni se na bok i guraj. Pa ajde sidji sa stola, u polučučanj i guraj. Ništa. Vrate me na stolicu. Vidim da pripremaju salu za carski, tačno prekoputa mog boxa su vrata za ulaz. Pitam, jel to za mene? Kaže babica-mila, ništa se ne brini, pokušaćemo sve, odlično ti ide! Gurala sam još malo, doktor mi opet seo na stomak i kaže babica- evo ga! Ja presrećna, onako zajapurena vičem toooo sine, vidimo se brzo! Popadali su od smeha.
Kad se gospodin setio da izađe, izašao je u 2 napona. U pola 10 ujutru. Secnuli su me, ne znam ni sama kad. Doktor me je ušio, kako on kaže, dok je još vruće, tako da mi ni to nije bilo nešto bolno. Naprskao je on KAO neku anesteziju, rekla sam mu samo da mogu nekog drugog da lažu, vodom me prsnuo samo 100%, donose mi dete posle merenja i svega ostalog što ide. Stvaljaju mi ga na prsa. On onako topao, prestao da plače, stegao me rukicama i otvara usta... Traži da jede.
E tada sam postala svesna svega. Plakala sam kao kiša. Sami nas dvoje, moja smrzlica i ja. Sami na svetu tih sat ipo vremena, koliko su nas ostavili da se upoznamo. Ispričala sam mu sve. Koliko ga volim, koliko smo ga čekali, kako tata jedva čeka da ga vidi.. I da je ceo svet njegov. Još uvek osećam toplinu na tom mestu gde su mi ga spustili. Moj miš, moj borac, moj svet.
Posle oporavak, kao oporavak. Epiziotomija, rebro, sve to boli, ali prošlo je brzo. Oporavi se žena, ne zna ni ona sama kad ni kako. Ta neka snaga koju dobijemo kad nam se rodi dete je neopisiva. Mora da se oseti da bi znali o čemu je reč.
Verujte, sanjajte, prizivajte. Jer ovaj život je čudo jedno. Snovi mogu da se ostvare, ako jako želite!
Želite da nam pošaljete svoju porođajnu priču? |
Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na članak:
13 znakova da očekujete dečaka
Da li je moguće da postoje očigledni znaci koji nam mogu reći da ćemo biti ponosni roditelji malog dečaka? Čitajte dalje...
5
Da li je moguće da postoje očigledni znaci koji nam mogu reći da ćemo biti ponosni roditelji malog dečaka? Čitajte dalje...
5
Ustanite - ona u stomaku nosi nešto važnije!
Da li ustupate mesto trudnicama u gradskom prevozu? Jedna marketinška agencija osmislila je niz simpatičnih reklama koje...
4
4
Značaj gvožđa tokom trudnoće
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...4
Tokom trudnoće, potrebe za gvožđem se povećavaju jer se volumen krvi povećava radi podrške rastućoj bebi. Takođe, gvožđe...
4
Porođajna priča: Moja beba je imala moždan...
Mali Tim je bio dugo očekivano dete. Svi smo mu se radovali, i mama i tata, kao i njegova starija sestra Tia.4
Mali Tim je bio dugo očekivano dete. Svi smo mu se radovali, i mama i tata, kao i njegova starija sestra Tia.
4
