/11 /11

Objašnjavajući fenomen tek rođenog novog života, pedijatar profesor dr Branimir Nestorović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže:

- U prvom mesecu života novorođenčad imaju dosta problema sa adaptacijom na spoljnu sredinu. Nauka još nije uspela da odgonetne zašto su toliko nemoćna i potpuno zavisna od majke. Postoje pretpostavke izvučene iz poređenja sa drugim primatima ali ne i jasni dokazi. U svakom slučaju, zbog nezrelosti regulatornih sistema mora da se poštuje ritam novorođenčeta. Mora da se hrani kada god je gladno, bilo dojenjem ili formulama. Ukoliko mogu, majke uvek treba da doje svoje bebe, međutim, ukoliko iz nekog razloga majka ne može da doji, adaptirano mleko je adekvatna zamena. Veoma je važno, bez obzira na način ishrane, da se bebama posle svakog obroka da malo vode. Kod novorođenčadi je mehanizam koncentrovanja mokraće nezreo, pa su sklona gubitku tečnosti, odnosno dehidraciji.

* Na šta još treba obratiti pažnju?

- Usled slabe regulacije telesne temperature tek rođene bebe treba da budu adekvatno obučene. Ne smeju da budu pretopljene, jer lako mogu da dobiju visoku temperaturu. I veoma je važan dodir majčine ruke, pa dete treba mazati neutralnim kremama, najbolje sa mirisom kamilice ili lavande. Uz to, neprekidno im treba tepati.

* Nove preporuke nalažu da se novorođenčad ne kupaju već samo brišu?

- Nema dokaza da brisanje vlažnim maramicama umanjuje broj infekcija na koži. Studija sa Univerziteta u Kardifu čak je pokazala da pojedine vrste vlažnih maramica šire infekciju. Osim toga, uništavanje bakterija na koži potencijalno je štetno, jer one čine eko-sistem koji sprečava mnoge bolesti, kao što je, na primer, ekcem. Industrija vlažnih maramica vredna je pola milijarde funti samo u Engleskoj, pa tako treba i tumačiti ovakve preporuke. A predstavlja i ozbiljan ekološki problem. Što se tiče održavanja pupka, ne treba ga prskati nikakvim sprejovima. Pupak treba da bude stalno suv, ukoliko vlaži treba ga osušiti blagim fenom, a ukoliko ima sukrvice novorođenče treba odvesti lekaru.

* Da li je opravdano insistiranje na širokom povijanju zbog kukova?

- Urođeno iščašenje kukova već po nazivu otkriva poreklo. Na rođenju je prisutno ili nije, pa shodno tome široko povijanje nema preveliki značaj. Mnogo je značajniji izbor pelena. Iako su danas jednokratne pelene veoma popularne, nisu preterano zdrave. U njima duže stoji mokraća i stolica, pa se povećava verovatnoća razvoja bakterija i infekcije, naročito mokraćnih puteva kod devojčica. Osim toga, jednokratne pelene sadrže natrijum poliakrilat, kristale koji apsorbuju vodu. Nije li pomalo apsurdno da se ova materija nalazi u pelenama za bebe, a zabranjena je kao sastojak uložaka i tampona za žene, jer je izazivala toksični šok sindrom (prati ga iznenadno povećanje telesne temperature iznad 39 stepeni, povraćanje ili proliv, zujanje u ušima, osećaj slabosti, nesvestica, dezorijentacija, kao i osip po koži sličan crvenilu od sunca, naročito na šakama i stopalima). Pelene od tekstila su u svakom slučaju bolje, iako zahtevaju mnogo vremena za pranje i peglanje.

* Koje su prolazne zdravstvene tegobe u ovom periodu?

- Roditelji se najčešće žale na grčeve, koji su, inače, bezazlena pojava. Najlakše se mogu ublažiti blagom masažom stomaka bebe i puštanjem šištavih zvukova koji imitiraju zvuk aorte, koji dete čuje dok je u utrobi majke. Što se tiče preparata protiv grčeva, većina nema dokazan efekat. Inače, grčevi često nastaju usled zatvora, koji je posledica nedovoljnog unosa vode. Zato je i važno dete ponuditi vodom posle obroka, a u vodu može da se doda kap do dve limunovog soka. Ako nije žedno neće piti, ako jeste, što je posebno značajno u letnjem periodu, piće koliko mu treba.

DILEME OKO ISHRANE

- U drugom i trećem mesecu posebno je postalo diskutabilno uvođenje mešovite ishrane. Ranije preporuke da se u prva tri meseca daje isključivo mlečna hrana više nema naučno opravdanje. Ovakvo insistiranje dovelo je do toga da je veliki procenat dece postao alergičan na hranu, naročito na pšenično brašno i pojavu celijakije. Mislim da je pošteno reći da mi ne znamo tačno kada treba detetu ponuditi druge vrste hrane osim mleka. Iskustva sa etničkim zajednicama koje rano deci daju mešovitu ishranu, pa čak i kikiriki kao visokoalergenu namirnicu, ne pokazuju posebne razlike u stepenu razvoja mnogih bolesti, u odnosu na mališane hranjene isključivo mlekom. Sigurno je jedino da treba izbegavati industrijske voćne sokove i kašice sa voćem, jer sadrže velike količine fruktoze, voćnog šećera, koji može da bude krivac za nastanak dijabetesa, gojaznosti i drugih hroničnih bolesti. Najbolje je davati ceđene sokove od povrća pa u njih dodavati male količine sokova od voća - savetuje sagovornik Novosti.

JASTUK I POLOŽAJ ZA SPAVANjE

Tek rođene bebe treba da spavaju na leđima, bez jastuka ili sa minimalnim jastukom, preporučuje američka Akademija za pedijatriju. Ovo je ujedno preventivna mera za sprečavanje sindroma iznenadne smrti odojčadi, koja najčešće umiru u snu.

- Položaj na stomaku se ne preporučuje, mada sam za 35 godina rada čuo i drugačija mišljenja. Ovo je poseban problem za anksiozne majke, čije bebe vole da spavaju na stomaku i tokom noći se stalno okreću u taj položaj. Očigledno, univerzalnog saveta za svu decu nema. Ležanje na stomaku posle četvrtog meseca jača mišiće leđa, a iz tog položaja bebe bolje vide i okolinu, što omogućava razvoj njihovih senzornih i kognitivnih funkcija - ističe dr Nestorović.

Izvor: novosti.rs