Retko se sreću roditelji koji su „knjiški“ predstavnici nekog od tri tipa autoriteta; (Foto: Freepik)

/11 /11

„Odnos roditelj-dete ima sve karakteristike bilo kog drugog odnosa ali je specifičan po tome što se u relaciji dugo vremena nalazi jedna zrela odrasla osoba i jedna još neizgrađena ličnost koja se u tom odnosu ostvaruje“ (Medić, Matejić-Đurić, Vlaović-Vasilijević,1997, str 163).

Karakteriše ga trajna uzajamna emocionalna povezanost koja utiče na specifičnost sadržaja i forme interakcije (Medić, Matejić-Đurić, Vlaović-Vasilijević,1997). Imajući to u vidu, odnosu roditelja i deteta se može priznati značaj kao ključnom i neponovljivom u životu svakog od nas, budući da od njegovog kvaliteta zavise mnoge osobenosti našeg funkcionisanja. Istovremeno ima upliv u svaki naredni odnos koji ostvarujemo sa drugim ljudima.

Priroda i kvalitet odnosa zavisi između ostalog i od pozicije moći koju roditelj u odnosu zauzima. U odnosu na to, mogu se razlikovati tri tipa autoriteta koje roditelji grade:

Autoritarni roditelj- roditelj koji prisvaja moć,
Roditelj bez autoriteta-roditelj koji ne poseduje moć, odrekao se ili preneo na dete,
Roditelj sa autoritetom- roitelj koji gradi autoritet ne zloupotrebljavajući moć.

Autoritaran roditelj: Vodi se autoritetom i moći. Primenjuje svoja prava. Veruje da su zabrane, ograničenja i kazne delotvorna vaspitna sredstva. Od svoje dece zahteva određeno ponašanje. Daje savete i očekuje pokornost. Vaspitanje doživljava kao uticaj koji vrši na dete. Ima jasna očekivanja od svoje dece i često ih procenjuje u odnosu na to. Neretko ima izgrađenu sliku o tome kako bi dete trebalo da bude, pa se dešava da ima teškoće da prihvati kakvo ono zaista jeste. Dobro kontroliše ponašanje svoje dece ali se izlaže riziku da odnos sa njima gradi na negativnim osećanjima otpora i straha. U takvom odnosu postoji opasnost da se dečja poslušnost vremenom pretvori u otpor i odbacivanje roditelja a u nekim slučajevima i u negativna i društveno neprihvatljiva ponašanja. Za ovaj tip autoriteta karakteristična je rečenica: „Ja najbolje znam šta je dobro za moje dete“.

Primer situacije: Odlazak na spavanje. Dete odlazi na spavanje svako veče u isto veme, koje roditelj smatra primerenim. Na pokušaj deteta da se tome odupre, roditelj reaguje primenom sile (npr. Sa malim detetom- stavlja ga u krevet i gasi svetlo).

Roditelj bez autoriteta: Svojoj deci daje mnogo slobode, bez ikakvih ograničenja. Nema jasna očekivanja. Ne primenjuje mere autoriteta, smatra da je štetno frustirati dete u njegovim potrebama. Uzdržava se od savetovanja. Davajući veliku slobodu bez ikakvih ograničenja, svesno ili nesvesno se odriče nužne roditeljske odgovornosti u procesu vaspitavanja deteta. Rečenica koja ga opisuje: „Dete najbolje zna šta mu je potrebno“.

Primer situacije: Odlazak na spavanje. Dete nema određeno vreme kada leže u krevet. Ako je malo obično zaspi u igri. Neretko se svako veče ponavlja „ritual“ da roditelj moli i ubeđuje dete da ode malo ranije na spavanje. Ako roditelj i odnese dete u krevet mimo njegove volje, često će se desiti da dete posle par minuta izađe iz kreveta.

Roditelj sa autoritetom: Blag ali odlučan u zahtevima. Poštuje potrebe deteta ne zanemarujući vlastite. Izgrađuje zajednička pravila, a umesto da oblikuje dete, oblikuje odnos. Autoritet baziran na moći zamenjuje autoritetom vrednosti. Prihvata detete onakvo kakvo ono jeste sa svim njegovim vrlinama i manama, pri čemu je usmeren na razvijanje pozitivnih strana njegove ličnosti, ne negirajući slabosti. Ovakav roditelj proces vaspitanja doživljava kao proces izgrađivanja kvalitetnog odnosa sa detetom. „Mi gradimo dobre odnose“, je moto kojim se ovakav roditelj vodi.

Primer situacije: Odlazak na spavanje. Dete odlazi svako veče u približno isto vreme na spavanje. Roditelj ga ne podseća na to.To je zajedničko pravilo koje se povremeno menja u zavisnosti od konkretne situacije. Roditelj i dete pregovaraju oko njega.

Treba imati na umu da se retko sreću roditelji koji su „knjiški“ predstavnici nekog od ova tri tipa autoriteta. U obavljanju roditeljske uloge, većina nas u svojim ponašanjima prema deci „šeta“ kroz sva tri, u zavisnosti od okolnosti, ali se prema ponašanjima koji dominiraju u odnosu mogu u načelu svrstati u jedan od navedenih tipova. Istovremeno, roditelji se različito postavljaju prema različitoj deci, prvenstveno jer se deca i objetktivno razlikuju jedna od drugih, ali i zato što roditelji imaju različita očekivanja od svoje dece.

Želimo Vam puno radosti i uspeha

u praćenju Vašeg deteta na putu školovanja i odrastanja!

Autor: Viva Verbum

www.vivaverbum.rs

Promo objava