Obećala sam svojoj ćerki da ću učiniti sve što je u mojoj mogućnosti da budem najbolja majka i uzor koji sam ikada mogla biti. Foto: Freepik.com

/11 /11

Izgubila sam majku pre 22 godine. Nikada nisam zamišljala da ću postati majka bez nje u životu.

Moja majka se borila sa trećim stadijumom raka dok sam ja bila tinejdžerka i pobedila je. Nekim čudom je preživela bolest posle višemesečne agresivne hemoterapije, zračenja i niza rizičnih operacija koje su uticale na zdravlje njenog srca. Ne samo da je pobedila šanse i preživela, već je bila i u remisiji skoro pet godina.

Rečeno je da je nakon pet godina remisije skoro 100% garancija da se rak neće vratiti. Upravo smo se spremali da proslavimo, a ja sam se konačno osećala dovoljno sigurnom da pokušam da joj se ponovo približim.

PROČITAJ JOŠ: Kako se živi bez majke? Teško. Ali neko i to mora.

Onda je nekoliko meseci kasnije, hladan vetar prohujao kroz naš mali grad u Nju Džersiju, stao je bakin sat u hodniku, a sa njim i srce moje majke. Osećala sam se paralizovano. Moj svet je bio razbijen na milione komada, i osećala sam se kao da nemam izbora nego da se spustim na kolena i pokušam da ga ponovo sastavim.  

Moj svet se okrenuo naglavačke. Iako sam verovala da će vremenom bol zbog njenog gubitka postati lakša, nastavila sam da se pitam kako bih ikada postala majka bez njenog vođstva? Moje majke više nije bilo, a sa njom je nestao i deo mene.

Nisam mogla da se setim ničega što je uradila za mene kada sam bila dete, i borila sam se da zadržim zvuk njenog glasa. Kako bih ikada postala dobra majka bez njenih priča o tome kako me je vaspitala? Ženi treba majka da bi naučila kako da postane majka, zar ne?  

Pokušavala sam da ubedim sebe da ću biti zadovoljna bez dece, ali čim sam upoznala muža bilo je jasno da ćemo zajedno doneti život na ovaj svet.  

Ubrzo smo se zaljubili, venčali i ja sam ostala trudna sa prvom ćerkom. Istovremeno sam se osećala euforično i malodušno. Čeznula sam za mamom.

Sve što sam želela je da čujem je njen glas koji mi govori da ću biti divna majka. Želela sam da čujem kakva je bila njena trudnoća i kakav porođaj bi mogla da oćekujem kao njena ćerka. Želela sam da znam kako da pristupim dojenju i beskrajnoj listi bebećih pitanja koja su lebdela u mojim mislima.  

Moj drugi najveći strah je bio: „Šta ako i ja umrem mlada i ostavim svoju decu bez majke?“ Bila sam usamljena i prestravljena. Osećala sam se neprijatno zbog količine pitanja koja sam želela da postavim prijateljima, ali nisam znala gde da se obratim. Bila sam očajna.

Ali nakon neprospavanih noći tokom kojih sam pokušavala da pronađem odgovore na internetu, duboko sam se zakopala u svoje slomljeno srce, prislonila svoju ćerku na kožu i obećala joj. Obećala sam joj da ću učiniti sve što je u mojoj mogućnosti da budem najbolja majka i uzor koji sam ikada mogla biti. Htela sam da dozvolim sebi da se osećam tužno zbog gubitka majke, ali i da ne dozvolilim da me to spreči da budem divan roditelj.  

PROČITAJ JOŠ: NEDOSTAJE MI MOJA MAMA. A ŽIVA JE. I TU JE.

Počela sam otvoreno da delim svoju priču sa drugim ženama oko sebe. Nisam više htela da krijem svoju borbu, već sam želela da ispričam svoju priču kao žena koja je preživela i pobedila. Želela sam da se povežem sa drugim roditeljima koji su takođe mladi izgubili roditelje. Najvažnije za mene u to vreme bilo je pronalaženje terapeuta koji se specijalizovao za postporođajnu depresiju i za nove majke koje su se takođe nosile sa tugom. Naši nedeljni razgovori pomogli su mi da oslobodim toliko strahova i toliko sumnje u sebe.  

Naučila sam da nisam sama. Ponovo sam preživljavala — bila sam ćerka bez majke koja je sada i sama majka sa novom perspektivom o podizanju deteta na ovom svetu. Ponovo sam imala nadu, i što je najvažnije mogla sam da prepoznam da imam sve što mi je potrebno da se snađem u novoj ulozi. Samo mi je nedostajala podrška.  

Kada bih mogla da se obratim onima koji su imali isto iskustvo, držala bih ih za ruke i uveravala ih da ni oni nisu sami. Mnogo nas je koji smo prošli kroz ovu vrstu gubitka. Neki od nas su izgubili roditelje pre nego što su dobili decu, drugi su izgubili roditelje ubrzo nakon što su dobili decu, a drugi će neizbežno izgubiti roditelje kako vreme prolazi i njihova deca rastu. Nijedno iskustvo nije lakše od drugog.

Nastaće praznina. Niko neće zameniti vašu majku ili oca, ali zapamtite da ste postali od njih. U sebi imate njihove veštine i darove, pa čak i kada ste u bolu, imate ono što je potrebno da postanete divan roditelj.

Odabrala i prevela Ringeraja.rs

Autor Allison Chawla za Motherly