Sanja90
|
E ovako da vam ja kazem nesto,mi zivimo u kuci,kuca je zakon i sloboda bukvalno,jeste da ima vise posla,ali je tvoje i mozes da radis sta hoces.Meni decija igra,dranje itd.ne smeta,bolje da ima sto vise dece i da se deru negu da bude pusta ulica i nigde nikoga. Ja volim kad ima puno dece,ma nek se i svadjaju,ne smeta mi. Kod sebe su u dvoristu i kuci pa nek rade sta hoce. Ja kad sam bila mala u nasoj ulici je bilo puno dece, pa kad se svi skupimo i pocnemo sa igrom nema vece srece,to je bilo veoma srecno vreme,majke mi, sad je ta ista ulica pusta,nigde decijih osmeha,svega 2-3 dece u jednoj ulici,ama nista. I kad i oni odrastu dece nece biti vec samo stari ljudi. Treba decu pustiti da budu deca,sve je to deo njihovog odrastanja,nema ogranicavanja,ukoliko ne prelaze neke granice,na primer da lome i unistavaju tudje ili da vredjaju itd.
_____________________________
Nije srecan onaj koji puno ima,vec je srecan onaj kome malo treba.
|
pa šta ako je mali, ne mora da se uči od malih nogu da bude antihrist. Okreni obrni ja sam uvek Hitler
Normalno mi je da dete plače, vrišti, lupa igračkama, ali neki određeni period...ne više od 20min...tako da ako bih sada sa decom živela u stanu, uvek bih ih stišavala.
... Kada vidim da preteruje, na primer kad pocne necim silno da udara po parketu rano ujutru (mi ustajemo u 6) stisavam ga i ne dozvoljavam mu da pravi takvu buku. Ipak, uvek polazim od sebe da bi meni smetalo... E sad dete ko dete ne mozes i ne treba da mu ne dozvoljavas da "dise", ali treba da se zna neka normalna granica. E sad ta normalna granica zavisi sta je za koga normalno i nenormalno 
Misliiimmmmmmmmm??? 
Odštampaj
