Anoniman
|
Katjice, ja mislim da, dokle god se ti dvoumis u sebi, nista nije gotovo. I uvek sam za to da se pokusa do kraja, do svog maksimuma. Ne znam do koje si ti granice stigla...
Isto tako, smatram da, ne da ljubav nije dovoljna, nego da, kad je nema, ona cini 90 posto veze, a kad je ima, ona cini 10 posto veze.
Imala sam vezu pre mm...pa nije to ni bila veza. Bili smo drugari, pa nesto vise, pa jos vise...i tako skoro 6 godina, upoznali smo se kad sam imala 15. Voleli smo se do besvesti, ali nikad nismo bili u vezi. Znali smo da smo suvise mladi za tako nesto, on je zeleo da prozivi, a bogami i ja...vidjali smo se 1-2 puyta nedeljno i to je bilo dovoljno da izdrzimo do sledeceg susreta. Bilo je tu i svadja, svega i svacega, al zaista smo se voleli, onako kako volis prvu ljubav.
Kada sam imala 21. godinu, shvatila sam da uskoro zelim porodicu, brak i stabilnost. Nisam morala ni da ga pitam, znala sam da on nije spreman za to, i da duuugo nece biti. Nisam ga krivila, niti osudjivala, jednog dana sam mu samo rekla da se vise necemo videti, otisla sam i nisam se osvrnula. A volela sam ga tada kao i prvog dana. Posle mesec dana sam upoznala mm, udala se i rodila dete. Ne mogu da budem srecnija od ovoga, i ne zalim.
Provela sam s tim momkom dobar deo svoje mladosti, bilo nam je lepo, ali nismo imali iste prioritete, i iste zivotne ciljeve i zelje. Nisam mogla da pristanem na toliki kompromis, niti sam zelela da ga teram na nesto sto ne zeli, i za sta ne bi bio spreman jos dugo.
A kad sam upoznala mm, posle mesec dana sam znala da cu mu biti zena i majka njegove dece. Nisam samo zelela to, jednostavno sam znala.
|
Ringeraja.rs koristi "kolačiće" u cilju pružanja boljeg korisničkog iskustva, praćenja posećenosti i prikaza oglasa. Postavke prihvatanja kolačića podesite u vašem internet pretraživaču.
Saznajte više.
Odštampaj
OTI, shvatam šta hoćeš da mi kažeš, ovo se već neko vreme lomi u meni, ali sada sam skupila hrabrosti da sve ovo kažem na glas i da podelim sa nekim (čak nisam ni pisala kao Anonimna). Mislim da ne vredi da čekam više da se nešto promeni, jer izgleda da se ništa neće promeniti, koliko god ja plakala i molila. Otićiću kod mojih da probam da razbistrim glavu, jer ovde pored njega ne mogu. On me mazi, zove ljubavi itd. kao da se ništa ne dešava, a mene svaki njegov postupak u srce zaboli jer znam da me voli, ali i da je on jednostavno takav kakav je 
Nije ljubav kuco i maco, samo kažem da mi to otežava da uradim ono za šta mislim da treba da uradim 
, da odluka je samo moja šta god odlučila to će uticati i menjati ili ne menjati samo moj život. Ipak lepo mi je da pričam sa vama, nekako volim RR i smatram je jednom lepom velikom količinom pozitivne energije i želje da se pomogne 
Devojke, vi ste moj glas razuma 
Čekam da budem bar 1 dan malo topliji (rekli su za četvrtak) pa da bar malo krene da se topi led sa puteva, jer mi je jako daleko 400km 
