|
prase -> RE: Fobije (27.2.2009 15:59:27)
|
Ne mogu da verujem da na ovako detaljnoj listi nema moje fobije... OK, nije baš fobija, nije da se baš bojim, ali mi je strašno nelagodno... kada čujem razne zvukove. Na primer, izluđuje me zvuk motora kod frižidera. Kada sam kod mame, obično sam spavala u dnevnoj sobi koja je spojena vratima kojih nema sa trpezarijom, a trpezarija sa kuhinjom. Čim se uključi motor frižidera, ja se probudim i ne mogu da zaspem. Osećam ogromnu nelagodnost, kao da će mi se ne znam ni ja šta dogoditi ako frižider ne prestane da zuji. Pri tom, to nije jak u zvuk a i ne smeta mi uopšte po danu kada ima drugih ljudi oko mene. Smeta mi zvuk promaje ispod vrata. Noću isto ne mogu da spavam, nego čekam da mm zaspe (pošto me on ismeva na temu mog "straha" od raznih zvukova) pa stavim peškir ili nešto slično ispod vrata da ne huče. Ponekad mi jako smeta ton TV-a, odjednom počne da mi se čini da je preglasan. Ja kada sam sama, obično je nivo zvuka na 10 ili 12, a mm kada gleda to je najmanje 15 a bliže 20. Čovek bi rekao da meni ti zvukovi smetaju jer bi mogli da probude bebu, pa ja gonjena materinskim instinktom hoću da mu obezbedim mir i tišinu. Jok. Ovo je krenulo, u blažem obliku, pre trudnoće. Beba spava tako čvrstim snom da bih mogla da je uzmem za nogu i vrtim i ne bi se probudila. Na primer, iznad nas je bila žurka sa sve karaokama, kao da mi je orkestar tu u sobi, a on spava li spava. Ja i mm otišli u kuhinju, pili kafu i pričali dok ih nije prošla volja za dranjem u mikrofon, a bebac se nije probudio...
Ono što me sada brine je što mislim da se broj zvukova koji mi smetaju stalno povećava i da ću na kraju lepo poludeti od toga. Imam utisak da mi se usput podiže nivo adrenalina u krvi, jer ta nelagodnost koja liči na strah može lako da pređe u srdžbu ako ne uspem da eliminišem zvuk.
Eto, iskukala sam se. Sad mi je već lakše, a bilo bi mi još bolje kada bih našla srodnu dušu po ovom pitanju [sm=smiley1.gif]
|
|
|
|