|
Verus -> RE: Bezvoljnost (29.11.2009 17:44:24)
|
draga gagi.....ne znam ali mislim da si i pre pisala pod anoniman neku drugu temu, i znam da vec duze vremena se osecas tako, zapostavljeno, a tm ne obraca paznju....ne smes kao prvo, dati sebi da padnes jos u dublju depresiju. Ja sam godinama mislila da je to sve gomila gluposti, ali nije....tek kada covek upadne u depresiju, shvati koliko je to strasno, i koliko je tesko nositi se sa tim, sam....Ono, kad si rekla da radis sve kao robot, kao da nisi ti, to me je podsetilo na moju depresiju tokom bolesti. Iako je mm bio tu fizicki, nije on puno mogao da prica sa mnom i da mi pomogne. Mama mi je rekla da se ne ponasam kao da sam neobrazovana zena, nego da potrazim pomoc psihijatra. Jesam. Ne znam koliko mi je pomoglo iskreno, pogotovo sto je to bio neko ko kombinuje psiho terapiju sa meditacijom i samo kontrolom. Imas nas ovde i znas da uvek mozes razgoarati sa nama....ali ako je neko oko tebe kome verujes i mozes se poveriti ko poznaje dobro i tm, to bi ti pomoglo, jer mozda bi dobio ideju sa tobom, na koji nacin da mu pristupis. Lako je reci "razgovaraj sa tm i kazi ovo i ono", ali ako je on neki tvrdoglavi tip, koji ne mari puno za razgovor (a znam da si pisala da je), onda se mora naci drugi pristup. Mislim da sam ti ja pisala da ti malo izadjes sama (jer on digne rep i ode, i govori ono i ovo), pa da on vidi kako je misliti sta ti cinis kad nisi u kuci...ocigledno da njuska i ispituje i nije mu svejedno....Da li je ON razlog tvoje bezvoljnosti i depresije ili nesto drugo? Da li TI znas sta je to? Moras naci koren i poceti odatle...tu smo...
|
|
|
|